1. Шта сви морамо да радимо?

ДА ЛИ би желео да трчиш у тешкој трци, посебно ако се не осећаш добро или си уморан? Вероватно не би. Међутим, апостол Павле је рекао да сви прави хришћани учествују у једној трци (Јевр. 12:1). Сви ми, млади или стари, пуни снаге или уморни, морамо истрајати до краја ако желимо да добијемо награду коју је Јехова обећао (Мат. 24:13).

2. Према 2. Тимотеју 4:7, 8, зашто је Павле имао слободу говора?

² Павле је имао слободу говора јер је „трку [...] до краја истрчао“. (Прочитати 2. Тимотеју 4:7, 8.) Али о каквој трци је говорио?

3. О каквој трци је Павле говорио?

³ Павле је понекад користио игре које су се одржавале у античкој Грчкој да би истакао важне поуке (1. Кор. 9:25-27; 2. Тим. 2:5). Више пута је живот једног хришћанина упоредио с трком (1. Кор. 9:24; Гал. 2:2; Фил. 2:16). Неко започиње ту „трку“ када се преда Јехови и крсти се (1. Петр. 3:21). На циљ стиже када му Јехова да награду вечног живота (Мат. 25:31-34, 46; 2. Тим. 4:8).

4. О чему ће бити речи у овом чланку?

⁴ Које сличности постоје између трке на дуге стазе и живота једног хришћанина? Постоји доста сличности. Осмотрићемо само три. Као прво, морамо бити на исправној стази, као друго, морамо бити  усредсређени на циљ и као треће, морамо савладати све препреке на које наиђемо.

5. Који пут треба да изаберемо и зашто?

⁵ Да би могли да освоје награду, тркачи морају трчати по стази коју је одредио организатор трке. Слично томе, ако желимо да освојимо награду вечног живота, морамо се држати пута којим је ишао Христ, то јест живети као хришћани (Дела 20:24; 1. Петр. 2:21). Међутим, Сатана и његови следбеници желе да изаберемо други пут, то јест да трчимо с њима (1. Петр. 4:4). Они исмевају наш начин живота и тврде да је њихов пут много бољи јер води у слободу. Али то није тачно (2. Петр. 2:19).

6. Шта учимо из Брајановог примера?

⁶ Сви који почну да трче са онима који су под утицајем Сатаниног света врло брзо открију да их та стаза не води у слободу већ у ропство (Римљ. 6:16). Погледајмо Брајанов пример. Родитељи су га одгајали по хришћанским мерилима. Али у тинејџерском узрасту почео је да сумња да ће га такав начин живота усрећити. Одлучио је да трчи са онима који су се држали Сатаниних мерила. „Нисам увиђао да ће ме ’слобода‘ коју сам желео заправо одвести у окове зависности“, рекао је. „С временом сам почео да користим дрогу и алкохол и да живим неморално. Наредних неколико година, постепено сам прелазио на јаче дроге и постао њихов роб. Тонуо сам све дубље у своју зависност, па сам почео да продајем дрогу како бих финансирао своје пороке.“ На крају је Брајан одлучио да живи по Јеховиним мерилима. Вратио се на прави пут и крстио се 2001. Сада је заиста срећан јер се држи хришћанских мерила. *

7. Према Матеју 7:13, 14, која два пута постоје?

⁷ Изузетно је важно да изаберемо прави пут! Сатана жели да престанемо да трчимо тесним путем „који води у живот“ и пређемо на широк пут на коме се налази већина људи. Тај пут је популарнији и њиме је лакше ићи, али „води у уништење“. (Прочитати Матеја 7:13, 14.) Да бисмо остали на правом путу и да не бисмо  скренули с њега, морамо имати поверења у Јехову и слушати га.

8. Шта ће урадити тркач ако се спотакне?

⁸ Учесници у тркама на дуже стазе гледају пут пред собом како се не би спотакли. Међутим, може се десити да их случајно саплете други тркач или да стану у рупу. Ако падну, устаће и наставиће да трче. Они нису усредсређени на оно због чега су пали, већ на циљ и награду коју желе да освоје.

9. Шта треба да радимо ако се спотакнемо?

⁹ Док трчимо можда ћемо се много пута спотаћи, то јест рећи или урадити нешто погрешно. Може се десити и да нас повреде они који трче с нама. То нас не изненађује. Сви смо несавршени и сви трчимо тесним путем који води у живот. Због тога понекад „закачимо“ једни друге. Павле је рекао да ћемо с времена на време имати „притужбу на некога“ (Кол. 3:13). Али немојмо се усредсредити на оно што нас је спотакло, већ на награду која је пред нама. Ако се ипак спотакнемо, устанимо и наставимо да трчимо. Ако постанемо огорчени и озлојеђени и не желимо да устанемо, нећемо стићи до циља и нећемо освојити награду. Осим тога, врло је вероватно да ћемо постати препрека за друге који трче тесним путем који води у живот.

10. Шта треба да радимо како не бисмо спотицали друге?

¹⁰ Још један начин да не спотичемо оне који трче с нама јесте да, кад год је то могуће, поштујемо њихово право избора и не инсистирамо на својим правима (Римљ. 14:13, 19-21; 1. Кор. 8:9, 13). То је значајна разлика између нас и тркача у дословној трци. Они се међусобно такмиче и сваки од њих жели награду само за себе. Они првенствено мисле на своју корист. Зато ће можда изгурати друге да би избили на чело трке. За разлику од њих, ми се не такмичимо  (Гал. 5:26; 6:4). Ми желимо да помогнемо што већем броју људи да стигне до циља и освоји награду живота. Зато се трудимо да применимо Павлов савет да не гледамо „само на своју корист него и на корист других“ (Фил. 2:4).

11. На шта је тркач усредсређен и зашто?

¹¹ Осим што гледају испред себе, тркачи у дословној трци су такође усредсређени на циљ. Чак и ако га не могу видети, они могу замислити себе како пролазе циљ и добијају награду. То што јасно виде награду, мотивише их да наставе да трче.

12. Шта нам је Јехова обећао?

¹² У нашој трци, Јехова је свима који истрче до краја обећао сигурну награду – вечни живот на небу или у рају на земљи. Библија открива неке појединости о тој награди тако да можемо да замислимо колико ће тај живот бити леп. Што је та нада јаснија у нашем уму и срцу то је мања вероватноћа да ћемо због нечега одустати од трке.

13. У каквој смо предности у односу на дословне тркаче?

¹³ На играма у Грчкој, тркачи су се суочавали с проблемима попут умора и бола. Али они су могли да се ослоне само на своје тренинге и сопствену снагу. Попут тих тркача и ми добијамо обуку како да трчимо трку. Али ми смо у предности у односу на њих. Ми се ослањамо на Јехову који је неисцрпан извор снаге. Све док то чинимо, он нам обећава да ће нам поред обуке дати и снагу (1. Петр. 5:10).

14. Како нам 2. Коринћанима 12:9, 10 помаже да се суочимо с проблемима?

¹⁴ Павле је имао много проблема. Осим што је трпео увреде и био прогоњен, морао је да се бори и са оним што је назвао „трн у телу“ (2. Кор. 12:7). Али он на те проблеме није гледао као на разлог да одустане, већ као на прилику да се ослони на Јехову. (Прочитати 2. Коринћанима 12:9, 10.) Због таквог става, Јехова му је помогао у свим његовим кушњама.

15. Шта ћемо доживети ако се угледамо на Павла?

¹⁵ Можда и нас вређају и прогоне због наше вере. Можда смо исцрпљени и слабог здравља. Али ако се угледамо на Павла, ти проблеми могу постати прилике да осетимо Јеховину бригу и подршку.

16. Шта можеш радити иако ти је здравље лоше?

¹⁶ Да ли си везан за кревет или инвалидска колица? Да ли су ти колена слаба или вид лош? Да ли онда можеш да трчиш са онима који су млади и здрави? Наравно да можеш! Многи стари и болесни трче на путу који води у живот. Они то никад не би успели својом снагом. Снагу добијају од Јехове тако што прате хришћанске састанке преко телефона или интернета. Осим тога, учествују у стварању ученика тако што сведоче лекарима, медицинским сестрама и рођацима.

17. Како Јехова гледа на оне који су лошег здравља?

¹⁷ Никада немој дозволити да због лошег здравља постанеш толико обесхрабрен да изгубиш вољу да трчиш  путем који води у живот. Јехова те воли због вере коју показујеш у њега и због свега што си учинио за њега током година. Сада ти је његова помоћ потребнија него икада и он те неће напустити (Пс. 9:10). Пружиће ти још већу подршку. Запази шта је рекла једна сестра која има озбиљних здравствених проблема: „Како ми се здравље погоршава, све је мање прилика да говорим о истини. Али свесна сам да и оно мало што учиним радује Јехову и то ме чини срећном.“ Када си обесхрабрен, сети се да ниси сам. Размишљај о примеру апостола Павла и његовим речима: „Уживам у слабостима [...] Јер кад сам слаб, онда сам јак“ (2. Кор. 12:10).

18. Са чиме се неки суочавају?

¹⁸ Неки који трче на путу који води у живот суочавају се с другачијом врстом проблема. Други можда не виде и не разумеју кроз шта они пролазе. На пример, можда се боре с депресијом или анксиозношћу. Зашто је овим Јеховиним слугама нарочито тешко? Када је неком поломљена рука или је у инвалидским колицима, сви виде његов проблем и желе да му помогну. Међутим, можда се на онима који имају неки емоционални или ментални поремећај не види кроз шта пролазе. Њихова патња је исто тако стварна као патња некога ко је у гипсу, али они не добијају исто саосећање и помоћ.

19. Шта учимо од Мефивостеја?

¹⁹ Ако се бориш с неким проблемом и чини ти се да те други погрешно разумеју, може те охрабрити Мефивостејев пример (2. Сам. 4:4). Био је инвалид, а краљ Давид је био неправедан према њему. Мефивостеј ништа од тога није заслужио. Па ипак, није дозволио да постане негативан, већ је ценио добре ствари у свом животу. Био је захвалан за доброту коју му је Давид показао у прошлости (2. Сам. 9:6-10). Када је Давид био неправедан према њему, Мефивостеј је узео у обзир све околности. Није постао огорчен због Давидове грешке. Није кривио Јехову за оно што је Давид урадио. Усредсредио се на оно што може да учини за Јеховиног помазаног краља (2. Сам. 16:1-4; 19:24-30). Јехова се побринуо да се Мефивостејев одличан пример забележи у његовој  Речи како бисмо и ми имали корист од тога (Римљ. 15:4).

20. Како анксиозност утиче на неке, али у шта могу бити уверени?

²⁰ Нека браћа и сестре се због анксиозности осећају веома нелагодно и узнемирено у неким свакодневним ситуацијама. Можда им је тешко да буду у великој групи људи, али ипак иду на скупштинске састанке и конгресе. Тешко им је да разговарају с непознатима, али ипак сведоче другима у служби проповедања. Ако је тако и у твом случају, буди уверен да ниси једини. Многи се осећају попут тебе. Упамти да је Јехова задовољан кад дајеш све од себе. Чињеница да ниси одустао доказује да те он благосиља и да ти даје снагу која ти је потребна (Фил. 4:6, 7; 1. Петр. 5:7). * Ако служиш Јехови упркос физичким или емоционалним проблемима, можеш бити уверен да је он задовољан.

21. Шта ћемо успети уз Јеховину помоћ?

²¹ На срећу, постоје разлике између дословне трке и оне о којој је говорио Павле. У библијско доба, у дословној трци је само једна особа могла да освоји награду. За разлику од тога, у хришћанској трци за живот, сви који истрају до краја добиће награду вечног живота (Јов. 3:16). Осим тога, у дословној трци сви тркачи морају бити у одличној форми, јер су им у супротном мале шансе да победе. С друге стране, многи од нас истрајавају упркос лошем здрављу (2. Кор. 4:16). Уз Јеховину помоћ, истрчаћемо трку до краја!