Нека објашњења у нашим публикацијама су ишла у том правцу. То је деловало да је у складу с оним што стоји у Јеврејима 12:16. У том стиху читамо да Исав није ценио „оно што је свето“ и да се „за један оброк одрекао својих права која је имао као првенац“ и предао их свом брату Јакову. Изгледало је да се тиме указивало на то да је Јаков тиме што је стекао права која су имали првенци истовремено добио прилику да буде део лозе преко које ће доћи Месија (Мат. 1:2, 16; Лука 3:23, 34).

Међутим, када детаљно осмотримо неке библијске извештаје, долазимо до закључка да мушкарац није морао бити првенац да би био предак Месије. Осмотримо неке доказе:

Јаковљев (Израелов) првенац био је Рувим, кога је Лија родила. Касније му се родио и Јосиф, први син Рахеле, жене коју је Јаков нарочито волео. Пошто је Рувим починио грех, права која је имао као првенац прешла су на Јосифа (Пост. 29:31-35; 30:22-25; 35:22-26; 49:22-26; 1. Лет. 5:1, 2).  Па ипак, Месија није потекао ни из Рувимове, ни из Јосифове лозе. Дошао је из Јудине лозе, а Јуда је био Лијин четврти син (Пост. 49:10).

У Луки 3:32 се наводе имена пет Месијиних предака. Изгледа да је сваки од њих био првенац. Тако се Возу родио Овид, а Овиду Јесеј (Рута 4:17, 20-22; 1. Лет. 2:10-12).

Међутим, Јесејев син Давид није био првенац. Он је био последњи од осморо деце. Па ипак, Месија је потекао из његове лозе (1. Сам. 16:10, 11; 17:12; Мат. 1:5, 6). Слично томе, следећи потомак који је водио до Месије био је Соломон, који такође није био Давидов првенац (2. Сам. 3:2-5).

То не значи да бити првенац није било нешто важно. Првенац је имао посебну част у породици и често би постао следећи поглавар породице. Поред тога, он би добио двоструки део наследства (Пост. 43:33; Пон. зак. 21:17; Ис. Нав. 17:1).

Првенаштво је могло бити пренето на неког другог. На пример, када је Аврахам „отпустио“ Исмаила, пренео је првенаштво на Исака (Пост. 21:14-21; 22:2). Такође, као што смо већ поменули, на Јосифа је пренето Рувимово првенаштво.

Вратимо се поново на оно што пише у Јеврејима 12:16: „Да не постане неко блудник или такав да не цени оно што је свето, попут Исава, који се за један оброк одрекао својих права која је имао као првенац.“ Шта учимо из тога?

Апостол Павле овде није говорио о Месијином пореклу. Он је упозорио хришћане речима: „Поравнајте стазе којима иду ноге ваше.“ То је било важно да учине како нико од њих не би остао „без Божје незаслужене доброте“, што би се могло десити уколико би неко од њих починио неморал (Јевр. 12:12-16). У том случају, били би попут Исава. Он није ценио „оно што је свето“. Дословно се препустио ономе што није свето.

Исав је живео у патријархално време и вероватно је с времена на време имао част да за своју породицу приноси жртве Јехови (Пост. 8:20, 21; 12:7, 8; Јов 1:4, 5). Али пошто је размишљао на телесан начин, одрекао се свих могућности које је имао као првенац ради чиније куваног сочива. Могуће је и да је хтео да избегне патњу која је била проречена за Аврахамово потомство (Пост. 15:13). Надаље, када се оженио двема паганкама и тиме ражалостио своје родитеље, Исав је показао да више воли оно што није свето и да не цени довољно оно што је свето (Пост. 26:34, 35). Колико се само Јаков разликовао од њега, будући да се оженио женом која је служила истинитом Богу! (Пост. 28:6, 7; 29:10-12, 18).

На крају, до ког закључка долазимо када је у питању породична лоза која је водила до Исуса, Месије? Понекад је та лоза ишла преко првенаца, а понекад не. Јевреји су то разумели и прихватили. Чак су и признавали да је Христ био потомак Давида, Јесејевог последњег сина (Мат. 22:42).