„Праведник ће се радовати Јехови“
ДАЈАНА има преко 80 година. Њен супруг је имао Алцхајмерову болест и последње године свог живота провео је у старачком дому. Такође је морала да се суочи са смрћу своја два сина, а водила је и борбу с раком дојке. Ипак, чланови њене скупштине кажу да је она радосна сваки пут кад је виде у Дворани Краљевства или у служби.
Џон је служио као путујући надгледник више од 43 године. Толико је уживао у том виду службе да готово није могао да замисли свој живот без тога! Међутим, морао је да прекине с путујућом службом да би бринуо о болесном члану породице. Када га они који га од раније знају сретну на неком конгресу, имају утисак да се нимало није променио. Још увек зрачи радошћу.
Како је могуће да су Дајана и Џон радосни? Како неко ко пати у физичком или емоционалном смислу може бити срећан? Како неко ко је морао да прекине с неким видом службе може и даље да се радује? Библија даје одговор када каже: „Праведник ће се радовати Јехови“ (Пс. 64:10). Ову важну чињеницу можемо боље разумети ако размотримо које ствари нам пружају трајну радост а које не.
ТРЕНУТНА РАДОСТ
Неке ствари нас скоро увек чине радоснима. На пример, када двоје који се воле ступе у брак. Или када неко постане родитељ или добије неко задужење у скупштини. Таквим стварима се с правом радујемо јер оне долазе од Јехове. Он је основао брак, омогућио нам да рађамо децу и поверава различита задужења у скупштини (Пост. 2:18, 22; Пс. 127:3; 1. Тим. 3:1).
Међутим, неки разлози за радост су тренутни. Нажалост, супружник може починити прељубу или може изгубити живот (Језек. 24:18; Ос. 3:1). Нека деца су непослушна родитељима и Богу, и могу чак бити искључена. Самуилови синови нису служили Јехови онако како треба, а Давид је имао пуно проблема у породици због свог греха са Витсавејом (1. Сам. 8:1-3; 2. Сам. 12:11). Такве ствари нам доносе тугу и бол и свакако нас не чине срећнима.
Слично томе, задужења која Божје слуге имају могу се окончати, можда због лошег здравља, породичних обавеза или теократских промена. Многи од оних који су тако нешто доживели признали су да им недостаје осећај задовољства који су раније имали.
Није тешко увидети да су такви разлози за радост релативни. Да ли онда постоји радост која не пролази чак ни када нам околности више не иду на руку? Сигурно постоји, будући да Самуило, Давид и други нису потпуно изгубили радост кад су се суочили с кушњама.
ТРАЈНА РАДОСТ
Исус је знао шта је права радост. Пре него што је дошао на земљу, он се веселио пред Јеховом све време (Посл. 8:30). Међутим, на земљи се суочавао са озбиљним кушњама. Али он је и тада уживао у вршењу Јеховине воље (Јов. 4:34). Његови последњи сати живота су били изузетно болни. Али Библија каже: „Због радости која је стајала пред њим поднео је мученички стуб“ (Јевр. 12:2). Зато имамо добар разлог да размотримо две Исусове изјаве о томе шта је права радост.
Једном приликом, послао је својих 70 ученика у службу проповедања. Кад су се вратили, били су срећни зато што су чинили чуда и чак истеривали демоне. Тада им је Исус рекао: „Не радујте се томе што вам се духови покоравају, него се радујте што је ваше име записано на небесима“ (Лука 10:1-9, 17, 20). Јеховино одобравање је много важније од неког посебног задужења. Он ће се радо сетити својих верних слугу и то је много већи разлог за радост.
Другом приликом, Исус се обраћао мноштву. Једна Јудејка је том приликом рекла да мајка овако изузетног учитеља као што је Исус мора бити пресрећна. Али Исус је исправио ту жену, рекавши: „Не, него срећни Лука 11:27, 28). Бити поносан родитељ је предиван осећај, али добар однос с Јеховом који се темељи на послушности много је већи разлог за радост.
су они који слушају Божју реч и држе је!“ (Имати Јеховино одобравање је кључ за трајну радост. Кушње, иако саме по себи нису пријатне, не мењају ту чињеницу. Напротив, ако истрајемо у кушњама и останемо беспрекорни, наша радост ће бити још већа (Римљ. 5:3-5). Поред тога, Јехова даје свој свети дух онима који се уздају у њега, а радост је плод тог духа (Гал. 5:22). То нам помаже да разумемо зашто у Псалму 64:10 пише: „Праведник ће се радовати Јехови.“
То објашњава зашто су Дајана и Џон, које смо већ споменули, остали радосни кад су се суочили са потешкоћама. Дајана каже: „Уточиште сам пронашла код Јехове, баш као што га дете налази код родитеља.“ Како она зна да има Божје одобравање? „Осећам да ме је благословио тако што ми је помогао да наставим да редовно проповедам са осмехом на лицу.“ Џон, који је и даље реван иако више није у путујућој служби, објашњава шта му је у великој мери помогло: „Од 1998, кад сам замољен да будем инструктор у Школи за обучавање наименоване браће, много више проучавам Библију него раније.“ За себе и своју супругу каже: „Будући да смо увек били спремни да служимо Јехови где год је било потребно, ова промена нам није тешко пала. Ни за чим не жалимо.“
Многи други су се такође уверили у истинитост речи из Псалма 64:10. Узмимо за пример један брачни пар који је преко 30 година служио у Бетелу у Сједињеним Државама. Они су замољени да служе на подручју као специјални пионири. Они кажу: „Туга је нормална реакција кад изгубиш нешто што волиш. Али не можеш заувек туговати.“ Одмах су почели да у служби сарађују са својом скупштином. Они додају: „Врло конкретно смо се молили за неке ствари. Кад смо видели да су наше молитве услишене, то нас је охрабрило и усрећило. Убрзо након што смо дошли у ту скупштину, и други су почели са пионирском службом, а ми смо започели два напредна библијска курса.“
ЗАУВЕК РАДОСНИ
Мора се признати да није увек лако бити радостан, јер је живот пун успона и падова. Ипак, Јехова нас теши надахнутим речима из Псалма 64:10. Чак и кад смо обесхрабрени, можемо бити сигурни да нас радост неће напустити ако останемо верни Јехови шта год да се деси. Штавише, једва чекамо испуњење Јеховиног обећања да ће створити „нова небеса и нову земљу“. Сви ће бити савршени и довека ће се радовати и веселити због свега што ће Јехова учинити (Ис. 65:17, 18).
Замислимо како ће то изгледати кад будемо имали савршено здравље и кад сваки дан будемо започињали пуни снаге. Више неће бити болних сећања на оно што нам је у прошлости наносило бол. Библија нас уверава: „Оно што је пре било неће се у сећање враћати нити ће се у срцу јављати.“ Ускрсење ће нас поново ујединити са вољеним особама. Милиони људи ће бити „ван себе од усхићења“, као што су били родитељи дванаестогодишње девојчице коју је Исус вратио у живот (Мар. 5:42). Што је најважније, сви ће бити праведни у правом смислу те речи и у сву вечност ће се „радовати Јехови“.