1. Зашто је Исус упоредио своје следбенике са овцама?

 ИСУС је упоредио блискост која постоји између њега и његових следбеника с блиском везом пастира и оваца (Јов. 10:14). То поређење је сасвим на месту. Овце препознају свог пастира и одазивају се на његов глас. Један туриста се лично уверио у то. Он је рекао: „Хтели смо да сликамо неке овце и дозивали смо их не би ли нам пришле. Али оне нису хтеле да дођу јер им је наш глас био непознат. А онда је дошао један дечак, њихов пастир, и чим их је он позвао, одмах су пришле.“

2-3. (а) Како Исусови следбеници слушају његов глас? (б) Шта ћемо осмотрити у овом и следећем чланку?

² То што је доживео овај туриста подсећа нас на оно што је Исус рекао о својим овцама, то јест ученицима: „Оне ће слушати мој глас“ (Јов. 10:16). Али како можемо слушати Исуса ако је он сад на небу? Ми слушамо његов глас тако што живимо у складу с његовим учењима (Мат. 7:24, 25).

³ У овом и следећем чланку осмотрићемо нека Исусова учења. Као што ћемо видети, Исус нас је поучио да постоје ствари које не треба да радимо и ствари које треба да радимо. Најпре ћемо осмотрити две ствари које не треба да радимо.

4. Према Луки 12:29, због чега смо понекад забринути?

⁴ Прочитати Луку 12:29. Исус је саветовао своје следбенике да не брину претерано за своје материјалне  потребе. Знамо да је сваки Исусов савет мудар и на месту. Ми желимо да примењујемо овај савет, али понекад нам то није лако.

5. Због чега је некима нарочито тешко да примене Исусов савет да се не брину?

 ⁵ Неки се брину да ли ће имати кров над главом и довољно хране и одеће. Можда живе у сиромашној земљи где је тешко пронаћи посао. Зато не могу да зараде довољно новца да би издржавали своју породицу. Некима је смрт однела члана породице од ког су зависили у материјалном погледу. Други су можда због пандемије коронавируса остали без посла и извора прихода (Проп. 9:11). Ако се и ти суочаваш са оваквим или сличним проблемима, како можеш применити Исусов савет да се не бринеш?

6. Шта је једном приликом доживео апостол Петар?

⁶ Једном приликом је Петра и друге апостоле ухватила олуја док су били у чамцу на Галилејском мору. А онда су видели Исуса како хода по води. Петар му је рекао: „Господе, ако си ти, заповеди ми да дођем до тебе по води.“ Он му је на то рекао: „Дођи!“ И Петар је одмах изашао из чамца и „ходајући по води кренуо према Исусу“. Међутим, „кад је видео колико је ветар јак, уплашио се и почео је да тоне, па је повикао: ’Господе, спаси ме!‘“ Исус му је пружио руку и спасао га. Вредно је запазити да је Петар могао да хода по узбурканом мору све док је гледао у Исуса. Али чим је скренуо поглед на олују, страх и сумња су га савладали и почео је да тоне (Мат. 14:24-31).

7. Шта учимо из онога што је Петар доживео?

 ⁷ Шта учимо из онога што се десило Петру? Кад је изашао из чамца и крочио у море, није размишљао о олуји и о томе да би могао потонути. Једноставно је желео да дође до Исуса. Али нешто му је одвукло пажњу. Наравно, ми не можемо да ходамо по води, али суочавамо се са различитим испитима вере. Ако изгубимо из вида Јехову и његова обећања, почећемо да тонемо у духовном погледу. Какве год олује да нас снађу у животу, имајмо на уму да Јехова има моћ да нам помогне.

8. Зашто не треба да претерано бринемо да ли ћемо моћи да обезбедимо оно што нам је неопходно?

⁸ Уколико имамо поверења у Јехову, нећемо бити превише забринути. Увек имајмо у мислима да наш вољени Отац Јехова обећава да ће бринути за наше материјалне потребе уколико су нам духовне ствари на првом месту (Мат. 6:32, 33). Он се досад увек бринуо о потребама својих слугу (Пон. зак. 8:4, 15, 16; Пс. 37:25). Будући да Јехова брине за птице и цвеће, нема потребе да будемо забринути за то да ли ћемо имати храну или одећу (Мат. 6:26-30; Фил. 4:6, 7). Баш као што љубав покреће родитеље да обезбеде својој деци оно што им треба, тако љубав покреће и нашег небеског Оца да се побрине за то да његове слуге имају оно што им треба. У то можемо бити сасвим сигурни.

9. Шта учимо из искуства једног пара пионира?

⁹ Осмотримо искуство које показује како Јехова може да се побрине за наше потребе. Један пар пионира је својим старим колима отишао до избегличког кампа где су живеле неке сестре како би их довезли на састанак. За то им је требало више од сат времена. Брат прича шта се касније десило: „Након састанка смо позвали те сестре код нас на оброк. Али онда смо схватили да немамо шта да изнесемо пред њих. Међутим, када смо дошли кући, испред врата смо нашли две велике кесе с храном. Нисмо знали ко их је тамо оставио. Јехова се побринуо за нас у тој ситуацији.“ Касније су им се покварила кола, која су им била неопходна за службу. Међутим, нису имали новца да их поправе. Док су кола стајала у аутомеханичарској радионици, један човек је наишао и питао: „Чији је то ауто?“ Брат је рекао да су кола његова и да треба да се поправе. Човек је одговорио: „Нема везе. Моја жена жели баш такав ауто и баш такве боје. Колико тражите за њега?“ И тако је брат добио довољно новца да купи нова кола. Он каже: „Можете само замислити како смо се осећали на крају тог дана. Знали смо да ништа од тога није била случајност. Била је то Јеховина рука.“

10. Како нам савет из Псалма 37:5 помаже да се не оптерећујемо тиме како ћемо обезбедити оно што нам је потребно?

¹⁰ Ако се трудимо да примењујемо Исусов савет да се не оптерећујемо тиме да ли ћемо моћи да обезбедимо оно што нам треба, можемо бити сигурни да ће Јехова бринути о нама. (Прочитати Псалам 37:5; 1. Петр. 5:7.) Вратимо се накратко на ситуације које смо поменули у  петом одломку. Рецимо да је до сада Јехова бринуо о нашим материјалним потребама преко  поглавара породице или смо ми били запослени. Међутим, уколико поглавар више није у могућности да заради довољно новца или ми изгубимо посао, Јехова ће једноставно пронаћи неки други начин да се побрине за наше потребе. У сваком случају, једно је сигурно: Он ће се бринути за нас. У наставку ће бити речи о још нечему што нам је Исус саветовао да не радимо.

11. Који Исусов савет налазимо у Матеју 7:1, 2 и зашто нам је понекад тешко да га применимо?

¹¹ Прочитати Матеја 7:1, 2. Исус је врло добро знао да су људи склони томе да врло брзо уоче грешке код других. Зато је рекао: „Немојте судити.“ Можда се стварно трудимо да не судимо суверницима, али не успевамо баш увек у томе. Ако приметиш да си почео да судиш другима, шта треба да радиш? Примени Исусов савет и једноставно престани да судиш.

12-13. Како нам размишљање о Јеховином опхођењу с краљем Давидом помаже да престанемо да судимо другима?

¹² Користиће нам ако размишљамо о томе какав је Јехова. Он у људима увек запажа добре ствари. То видимо из тога како се опходио према Давиду, човеку који је направио неке озбиљне грешке. На пример, починио је прељубу с Витсавејом и чак је организовао убиство њеног мужа (2. Сам. 11:2-4, 14, 15, 24). Тако је нанео бол не само себи већ и целој својој породици, па и својим другим женама (2. Сам. 12:10, 11). Другом приликом, Давид није показао поуздање у Јехову. Одлучио је да преброји израелску војску, иако му Јехова то није заповедио. Могуће је да је то урадио јер је био поносан на своју велику војску и уздао се у њу као заштиту. Какав је био исход тога? Умрло је 70 000 Израелаца (2. Сам. 24:1-4, 10-15).

¹³ Да си живео у то време у Израелу, шта би мислио о Давиду? Да ли би мислио да он није достојан Јеховиног милосрђа? Јехова није тако мислио. Узео је у обзир да му је Давид дуги низ година верно служио и да се сада искрено каје. Зато му је опростио те озбиљне грехе. Јехова је знао да га Давид много воли и да жели да поступа исправно. Зар ниси захвалан што Бог тражи добро у нама? (1. Краљ. 9:4; 1. Лет. 29:10, 17).

14. Шта ће нам помоћи да престанемо да судимо другима?

¹⁴ Ако Јехова има разумевања за несавршене људе, и ми треба да имамо разумевања једни за друге и да тражимо добро у другима. Углавном је лако приметити туђе мане и критиковати их. Међутим, иако духовно зрела особа види мане других, она се ипак добро слаже с њима. Необрађен дијамант није толико леп, али искусна особа ће гледати испод површине и видеће његову праву вредност, која ће доћи до изражаја тек када се он исече и исполира. По узору на Јехову и Исуса, ни ми се не концентришемо на мане других већ на њихове добре особине.

15. Зашто је добро да узмемо у обзир животне околности других?

¹⁵ Шта нам још може помоћи да не будемо престроги према другима и да их не критикујемо? Размишљање о њиховим животним околностима.  Навешћемо један пример. Једног дана, Исус је у храму видео сиромашну удовицу како убацује два новчића мале вредности у касицу за прилоге. Он није помислио: „Зашто није дала више?“ Није се усредсредио на величину њеног прилога. Узео је у обзир њене мотиве и животне околности и похвалио ју је за то што је урадила све што је могла (Лука 21:1-4).

16. Шта учимо из Вероникиног искуства?

¹⁶ Искуство наше сестре Веронике помоћи ће нам да видимо колико је важно да узмемо у обзир животне околности других пре него што донесемо неки закључак о њима. У њеној скупштини је била једна самохрана мајка са својим сином. Вероника каже: „Имала сам утисак да нису баш редовни на састанцима и у служби. Због тога нисам имала лепо мишљење о њима. А онда сам једном ишла у службу с том сестром. Испричала ми је са чим се све суочава док брине о свом сину који је аутистичан. Давала је све од себе да збрине његове физичке и духовне потребе. Због његовог здравственог стања, понекад јој је било лакше да оде на састанак у неку другу скупштину.“ Вероника каже: „Нисам ни сањала са чим се све суочава! Сада јој се дивим и поштујем је због свега што чини за Јехову.“

17. Како можемо применити савет из Јаковљеве 2:8?

 ¹⁷ Шта треба да радимо ако приметимо да смо почели да осуђујемо неког суверника? Имајмо на уму да треба да волимо нашу браћу и сестре. (Прочитати Јаковљеву 2:8.) Треба и да се усрдно молимо Јехови да нам помогне да престанемо да судимо другима. Такође, важно је да урадимо нешто у складу са својим молитвама. На пример, могли бисмо прићи особи коју осуђујемо и разговарати с њом. То ће нам помоћи да је боље упознамо. Можемо је позвати у службу проповедања или на оброк. Што је боље упознамо, биће нам лакше да, по узору на Јехову и Исуса, тражимо добро у њој. Тако показујемо да живимо у складу са Исусовом заповешћу да не осуђујемо друге.

18. Како показујемо да слушамо Исусов глас?

¹⁸ Као што овце слушају глас свог пастира, тако и Исусови следбеници слушају његов глас. Ако се трудимо да се не оптерећујемо бригом око материјалних ствари и да не судимо другима, Јехова и Исус ће нас благословити. Било да смо део малог стада или се убрајамо међу друге овце, сви ми желимо да и даље слушамо глас нашег пастира, Исуса Христа (Лука 12:32; Јов. 10:11, 14, 16). У следећем чланку говорићемо о још два савета која је Исус дао својим ученицима.