Решавајмо размирице у духу љубави
„Будите у миру једни с другима“ (МАР. 9:50)
1, 2. О каквим се размирицама и споровима говори у Постанку и од каквог је то значаја за нас?
ДА ЛИ си некада размишљао о размирицама и споровима које су имале неке библијске личности? Ако погледамо првих неколико поглавља Постанка, видећемо да је Каин убио Авеља (Пост. 4:3-8), да је Ламех убио младића који га је ударио (Пост. 4:23), да су се Аврахамови (Аврамови) и Лотови пастири свађали (Пост. 13:5-7), да је Агара презирала Сару (Сарају), због чега се Сара жалила Аврахаму (Пост. 16:3-6) и да је Исмаило био против свакога и свачија се рука дизала против њега (Пост. 16:12).
2 Зашто је све то забележено у Библији? Зато што на основу тих примера можемо научити зашто треба да сачувамо мир с другима и како да то учинимо. Ти записи говоре о стварним личностима које су се бориле са стварним проблемима. Када схватимо да је њихов труд заиста довео до добрих резултата, имаћемо још више разлога да то што смо научили применимо и у свом животу. Сви ти примери нам у суштини помажу да схватимо како треба односно како не треба да се поставимо у сличним ситуацијама (Римљ. 15:4).
3. О чему ће бити речи у овом чланку?
3 У овом чланку ћемо говорити о томе зашто Јеховине слуге треба да решавају међусобне размирице и како да то најбоље ураде. Осим тога, размотрићемо библијска начела која нам могу помоћи да решавамо конфликтне ситуације и да сачувамо мир и са Богом и са људима.
ЗАШТО ТРЕБА ДА РЕШАВАМО РАЗМИРИЦЕ?
4. Какав начин размишљања преовладава у свету и какве су последице?
4 Сатана је главни кривац за сукобе и раздоре који муче човечанство. Он је још у еденском врту тврдио да свако за себе, независно од Бога, може и треба да одреди шта је добро а шта зло (Пост. 3:1-5). Последице таквог начина размишљања су очигледне. Свет је препун појединаца и група који сматрају да нико нема право да поставља мерила по којима треба живети, а такав став у њима рађа понос, саможивост и ривалство. Свако ко прихвата такво гледиште заправо прихвата Сатанин став да је сасвим у реду гледати само своју корист, не обазирући се на друге. То води до сукоба. Божја Реч нас подсећа на чињеницу да „човек склон гневу изазива свађу, и ко се лако љути, чини многе преступе“ (Посл. 29:22).
5. Шта је Исус рекао о решавању размирица?
5 Исус је у Проповеди на гори поучавао своје ученике да буду у миру једни с другима и да предупреде неке неспоразуме и потенцијалне сукобе, чак и ако би због тога морали да претрпе извесну штету. На пример, рекао им је да буду кротки, затим да буду миротворци, да се не гневе, да што пре решавају размирице и да воле своје непријатеље (Мат. 5:5, 9, 22, 25, 44).
6, 7. (а) Зашто је важно да без одлагања решавамо међусобне размирице? (б) На која питања треба да себи искрено одговоримо?
6 Све што чинимо у нашој служби Богу, што подразумева наше молитве, присуствовање састанцима, службу проповедања, као и друге активности, било би узалудно ако не бисмо били у миру с другима (Мар. 11:25). Не можемо бити Божји пријатељи ако нисмо спремни да другима опростимо њихове пропусте. (Прочитати Луку 11:4 и Ефешанима 4:32.)
7 Јехова од свих својих слугу очекује да опраштају и да буду у добрим односима с другима. Зато би било добро да свако од нас искрено одговори себи на следећа питања: Да ли спремно опраштам суверницима? Да ли радо проводим време с њима? Ако ти савест говори да би требало да се поправиш када је реч о опраштању другима, моли се Јехови да ти у томе помогне. Наш небески Отац ће сигурно услишити такве понизне молитве (1. Јов. 5:14, 15).
МОЖЕШ ЛИ ПРЕЋИ ПРЕКО УВРЕДЕ?
8, 9. Како је најбоље реаговати на увреду?
8 Будући да смо сви несавршени, пре или касније неко ће рећи или урадити нешто чиме ће нас увредити. То је неизбежно (Проп. 7:20; Мат. 18:7). Како ћемо тада реаговати? Погледајмо шта се догодило у следећој ситуацији: На једном скупу једна сестра се поздравила са двојицом браће на начин који је један од њих сматрао неприкладним. Када су њих двојица остали сами, увређени брат је почео да критикује сестру због онога што је рекла. Али други брат га је подсетио на то да она већ 40 година верно служи Јехови упркос тешким околностима и да сигурно није мислила ништа лоше. Брат је мало размислио о томе, а онда је рекао: „Стварно си у праву.“ Тако се све завршило на томе.
9 Шта из овога можемо научити? Да ли ће нека ситуација прерасти у проблем зависи од наше реакције. Ако волимо друге, бићемо спремни да превидимо мање преступе. (Прочитати Пословице 10:12 и 1. Петрову 4:8.) Јехова веома цени то што смо спремни да пређемо преко преступа (Посл. 19:11; Проп. 7:9). Зато када нас следећи пут неко увреди или буде нељубазан према нама, најпре треба да се питамо: „Могу ли једноставно прећи преко тога? Треба ли од овога да правим спорно питање?“
10. (а) Како је једна сестра у почетку реаговала на критике? (б) Који библијски стихови су јој помогли да сачува унутрашњи мир?
10 Мора се признати да није увек лако игнорисати негативне коментаре које чујемо о себи. О томе сведочи пример једне пионирке, коју ћемо звати Луси. Неки у скупштини су доводили у питање квалитет њене службе и начин на који користи време. То ју је узнемиравало и зато је тражила савет од зреле браће. Она је рекла да јој је библијски савет који је добила помогао да не размишља више толико о негативном мишљењу других већ да се усредсреди на Јеховино мишљење које је у суштини најважније. Веома су је охрабрили стихови из Матеја 6:1-4. (Прочитати.) Ти стихови су је подсетили на то да њен циљ треба да буде да угоди Јехови. „Чак и када неки кажу нешто лоше што се тиче моје службе“, каже Луси, „то не умањује моју радост јер знам да дајем све од себе да бих угодила Јехови.“ Овакво размишљање је помогло Луси да негативне коментаре не узима к срцу.
КАД НЕ МОЖЕШ ПРЕЋИ ПРЕКО УВРЕДЕ
11, 12. (а) Како треба да поступимо ако сматрамо да неко има нешто против нас? (б) Шта можемо научити од Аврахама што се тиче решавања размирица? (Видети слику на почетку чланка.)
11 „Сви често грешимо“ (Јак. 3:2). Претпоставимо да си приметио да се неки брат увредио због онога што си рекао или урадио. Шта би било добро да урадиш? Исус је рекао: „Ако [...] донесеш свој дар на олтар и тамо се сетиш да твој брат има нешто против тебе, остави свој дар тамо пред олтаром, па иди и прво се помири са својим братом, а онда се врати и принеси свој дар“ (Мат. 5:23, 24). Дакле, требало би да разговараш са својим братом. Немој изгубити из вида да твој циљ није да докажеш да и он у одређеној мери сноси кривицу за проблем, већ да се извиниш и помириш с њим. Не може се довољно нагласити колико је важно да будемо у добрим односима с нашом браћом.
12 У библијским записима можемо видети како су неке Божје слуге мирним путем решавале међусобне размирице. У једном таквом случају радило се о Аврахаму и његовом братанцу Лоту. Обојица су имала много стоке и њихови пастири су се по свему судећи свађали око испаше. Аврахам је у жељи да реши ту ситуацију понудио Лоту да бира где ће се сместити са својим домаћинством (Пост. 13:1, 2, 5-9). Заиста изванредан пример! Аврахам није гледао на своје интересе, већ је желео да сачува мир. Да ли је био на губитку због своје великодушности? Ни најмање. Непосредно после тога, Јехова је обећао Аврахаму велике благослове (Пост. 13:14-17). Бог никада неће дозволити да његове слуге претрпе трајну штету зато што су поступали у складу с његовим начелима и решавали размирице у духу љубави. [1]
13. Како је један надгледник реаговао на оштре речи и шта можемо научити из тог примера?
13 Погледајмо и један пример из нашег времена. Када је нови надгледник једног конгресног одељења телефонирао једном брату и замолио га да помогне у том одељењу, тај брат му је упутио неке оштре речи и спустио му слушалицу. Био је љут на претходног надгледника тог одељења. Нови надгледник се није увредио, али није могао ни да остави ту ствар нерешену. Сат времена касније поново је назвао тог брата и предложио му да се негде нађу и да поразговарају. Састали су се након недељу дана у Дворани Краљевства. Најпре су се помолили, а онда су разговарали око сат времена током којих је брат изнео своју страну приче. Надгледник га је с разумевањем саслушао, а затим су размотрили неке библијске стихове. Обојица су били задовољни и растали су се као пријатељи. Сарађивали су на конгресу и наш брат је заиста захвалан надгледнику што је био стрпљив и љубазан према њему.
ДА ЛИ ТРЕБА УКЉУЧИТИ СТАРЕШИНЕ?
14, 15. (а) У којим ситуацијама је на месту применити савет из Матеја 18:15-17? (б) Која три корака је Исус описао и који циљ треба да имамо када их примењујемо?
14 Већина размирица које настану међу сухришћанима могу и треба Матеја 18:15-17.) „Грех“ о коме је Исус говорио у овим стиховима не односи се на неке мање размирице међу сухришћанима. Зашто то можемо рећи? Зато што је Исус рекао да уколико особа која је починила грех не показује знаке кајања, иако је разговарала са братом, са сведоцима или са старешинама, за нас треба да буде „као незнабожац и као порезник“. То би у данашње време значило да треба да буде искључена. Такав грех би рецимо могао бити превара или клевета, али се ни у ком случају не односи на прељубу, хомосексуалност, отпадништво, идолопоклонство или неке друге велике грехе. Таквим гресима се у сваком случају морају позабавити старешине.
да се реше између оних којих се то тиче. Међутим, у неким ситуацијама то није могуће и зато треба укључити и друге. (Прочитати15 Исус је дао овај савет са циљем да се брату помогне у духу љубави (Мат. 18:12-14). Као прво, требало би да покушамо да решимо проблем не укључујући друге. Можда са том особом треба разговарати и више пута. Ако то не успе, треба да разговарамо пред некима који знају ситуацију или који могу утврдити да ли је заиста почињен неки грех. Ако уз њихову помоћ успеш да решиш проблем, „придобио си свог брата“. Ту ствар треба пријавити старешинама само ако из више покушаја ниси успео да решиш проблем са братом.
16. Зашто се може рећи да је поступање у складу са Исусовим речима ефикасан и љубазан начин решавања проблема?
16 Врло су ретки случајеви у којима треба проћи сва три корака описана у Матеју 18:15-17. То је заиста добро, зато што то значи да се решење обично пронађе пре него што ситуација дође до те тачке да особа која се не каје за своје грехе мора бити искључена из скупштине. Преступник обично схвата где је погрешио и спреман је да поправи ситуацију. Можда се повређена особа више не љути и жели да му опрости. Било како било, Исусове речи указују на то да скупштина не треба да буде укључена у тај спор пре времена. Старешине ће се укључити само уколико су претходна два корака предузета и уколико постоје чврсти докази да је стварно почињен неки грех.
17. Шта очекује оне који се труде да буду у миру са свима?
17 Све док смо несавршени дешаваће се да повредимо једни друге. Исусов ученик Јаков је рекао: „Ако неко у речима не греши, он је савршен човек, способан да заузда и цело тело“ (Јак. 3:2). Док решавамо размирице, треба да дамо све од себе да тражимо мир и тежимо за њим (Пс. 34:14). Тако ћемо бити у добрим односима са суверницима и допринећемо јединству у скупштини (Пс. 133:1-3). И што је најважније, имаћемо близак однос са Јеховом, Богом који даје мир (Римљ. 15:33). Такве благослове ће имати сви који решавају размирице у духу љубави.
^ [1] (12. одломак) Још неке библијске личности које су на миран начин решавале размирице јесу: Јаков са Исавом (Пост. 27:41-45; 33:1-11), Јосиф са својом браћом (Пост. 45:1-15) и Гедеон са људима из Јефремовог племена (Суд. 8:1-3). Можда се можеш сетити још неког сличног библијског примера.