1-2. По чему су се разликовали Ахав и Манасија и на која питања ћемо добити одговор?

У ДРЕВНО доба, живела су два краља која ћемо сада боље упознати. Један од њих је владао десетоплеменским краљевством Израела, а други двоплеменским краљевством Јуде. Иако су живели у различито време, имали су много тога заједничког. Обојица су се побунили против Јехове и навели његов народ на грех. Обојица су се клањали идолима и били су криви за смрт многих људи. Међутим, постојала је једна битна разлика између њих. Један је до краја живота упорно чинио зло, а други се покајао за своја злодела и Јехова му је опростио. Ко су била та два човека?

² Први је био Ахав, краљ Израела, а други Манасија, краљ Јуде. Из њиховог става према греху учимо много о покајању (Дела 17:30; Римљ. 3:23). Шта је покајање и по чему се види да се неко искрено каје? Важно је да знамо одговоре на та питања јер желимо да нам Јехова опрости када погрешимо. Сада ћемо боље упознати ова два краља и видећемо шта можемо научити из њиховог примера. Затим ћемо видети шта је Исус говорио о покајању.

3. Какав је био краљ Ахав?

³ Ахав је био седми краљ десетоплеменског краљевства Израела. Оженио се Језавељом, ћерком краља богатог града Сидона. Тај брак је вероватно користио Израелцима у економском погледу. С друге стране, изложио их је лошем утицају па су још више грешили  Јехови. Језавеља је служила Валу и вршила је притисак на Ахава да у Израелу уведе ту одвратну религију, чији су обреди укључивали проституцију и чак жртвовање деце. Док је Језавеља била на власти, живот свих Јеховиних пророка је био у опасности. Многе од њих је убила (1. Краљ. 18:13). Ахав је „чинио оно што је зло у Јеховиним очима, и био је гори од свих који су били пре њега“ (1. Краљ. 16:30). Јехова је био свестан свега што су Ахав и Језавеља радили. Али био је милосрдан и послао је пророка Илију да упозори и њих и његов народ да се промене пре него што буде прекасно. Па ипак, њих двоје се нису обазирали на то.

4. Коју казну је Јехова одредио Ахаву и како је он реаговао?

⁴ После неког времена, Јеховином стрпљењу је дошао крај. Послао је пророка Илију да каже Ахаву и Језавељи каква их казна чека. Цела њихова породица биће убијена. Те речи су страшно погодиле Ахава! Тада се десило нешто неочекивано – тај охоли краљ се понизио пред Јеховом (1. Краљ. 21:19-29).

5-6. Из чега се види да се Ахав није искрено покајао?

⁵ Премда се Ахав том приликом понизио, из онога што је касније радио види се да његово покајање није било искрено. Није покушао да уклони култ Вала из свог краљевства, нити је подстицао народ да служи Јехови. Из његовог целокупног става се видело да се није заиста покајао.

⁶ Касније је Ахав позвао јудејског краља Јосафата да му се придружи у рату против Сирије. Јосафат је био добар краљ, који се уздао у Јехову, и предложио је да пре поласка у битку питају неког од Јеховиних пророка шта да раде. Ахав није био за то. Рекао је: „Има још један човек преко ког бисмо могли да питамо Јехову за савет, али ја га мрзим јер ми никада не прориче добро, него увек зло.“ Па ипак, позвали су пророка Михеју. Као што се могло очекивати, он је имао лоше вести за Ахава. Али тај зли краљ се није покајао и молио Јехову за опроштај већ је бацио пророка у затвор (1. Краљ. 22:7-9, 23, 27). Иако је затворио Јеховиног пророка, није могао да спречи испуњење тог пророчанства. Погинуо је у бици која је уследила (1. Краљ. 22:34-38).

7. Како је Јехова описао Ахава?

⁷ После Ахавове смрти, Јехова је у једној ситуацији открио како је гледао на њега. Када се добри краљ Јосафат безбедно вратио у свој двор, Јехова је послао пророка Јуја да га прекори због тога што се удружио са Ахавом. Јеховин пророк му је рекао: „Зар треба да помажеш злима и да волиш оне који мрзе Јехову?“ (2. Лет. 19:1, 2). Размисли о следећем: Да је Ахавово покајање било искрено, пророк га сигурно не би описао као злог човека који је мрзео Јехову. Премда је Ахаву било жао због неких ствари које је урадио, очигледно је да се никада није искрено покајао.

8. Шта из Ахавовог примера учимо о покајању?

⁸ Шта учимо из Ахавовог примера? Када му је пророк Илија рекао да ће његова породица бити кажњена, Ахав се у први мах понизио. То је био добар почетак. Али из онога што је касније радио видело се да се у његовом срцу ништа није променило. Према томе, право покајање подразумева више од тога да само неко време жалимо због онога што смо урадили, а онда наставимо  по старом. Погледајмо сада још један пример из ког се види шта право покајање подразумева.

9. Какав је био краљ Манасија?

⁹ Око два века касније, Манасија је постао краљ Јуде. Могло би се рећи да је он био још гори од Ахава! У Библији пише: „Чинио је много тога што је зло у Јеховиним очима и тако га вређао“ (2. Лет. 33:1-9). Подизао је олтаре паганским боговима и чак је у Јеховин свети храм поставио резбарени кип који је, по свему судећи, представљао неку богињу плодности. Бавио се магијом, гатањем и врачањем. Осим тога, „пролио [је] крв многих недужних људи“. Међу незамисливим гресима које је починио било је и то што је своје синове „спаљивао као жртве“ паганским боговима (2. Краљ. 21:6, 7, 10, 11, 16).

10. Како је Јехова казнио краља Манасију и како је он реаговао?

¹⁰ Попут Ахава, Манасија је тврдоглаво игнорисао упозорења која му је Јехова давао преко својих пророка. На крају је „Јехова довео на [Јуду] војне заповеднике асирског краља и они су ухватили Манасију кукама, ставили му бакарне окове и одвели га у Вавилон“. Док је био у затвору, изгледа да је Манасија озбиљно размишљао о ономе што је радио. „Веома се понизио пред Богом својих предака.“ Учинио је и више од тога. „Преклињао је Јехову, свог Бога, да му се смилује“, што показује да му се молио више пута. Тај зли човек се мењао. Почео је да гледа на Јехову као на „свог Бога“ и усрдно му се молио (2. Лет. 33:10-13).

11. Према 2. Летописа 33:15, 16, по чему се видело да се Манасија истински кајао?

¹¹ С временом, Јехова је услишио Манасијине молитве. Из њих је могао да види да се Манасија стварно променио. Дирнуле су га његове усрдне молитве и зато га је вратио на престо. Манасија је дао све од себе да докаже да се искрено каје. Предузео је кораке које Ахав никад није предузео. Из корена је променио свој живот. Борио се против идолопоклонства и подстицао је народ да служи Јехови. (Прочитати 2. Летописа 33:15, 16.) За то су сигурно биле потребне храброст и вера, јер је он деценијама лоше утицао на своју породицу, на своје кнезове и свој народ. Премда је већ био зашао у године, трудио се да, колико је било могуће, поправи штету коју је направио. По свему судећи, добро је утицао на свог унука Јосију који је касније постао изузетан краљ (2. Краљ. 22:1, 2).

12. Шта из Манасијиног примера учимо о покајању?

 ¹² Шта учимо из Манасијиног примера? Он се понизио, али није остао на томе. Учинио је још нешто. Молио се Јехови и преклињао га је да му се смилује. Променио се и свесрдно се трудио да поправи штету коју је проузроковао. Служио је Јехови најбоље што је могао и помагао је другима да чине исто. Манасијин пример улива наду чак и онима који су починили озбиљне грехе. То је упечатљив доказ колико је Јехова добар и спреман да опрости (Пс. 86:5). Он ће опростити грехе онима који се искрено кају.

13. Наведи пример из ког се види колико је важно право покајање.

¹³ Манасија није само жалио због својих греха већ је предузео нешто конкретно. Из тога учимо нешто важно о покајању. Објаснићемо то помоћу примера: Замисли да си дошао у посластичарницу да купиш колач. Али уместо колача, продавац ти пружа јаје. Да ли би био задовољан тиме? Наравно да не би! Да ли би се нешто променило ако би ти продавац рекао да је јаје главни састојак колача? Одговор је јасан. Слично томе, Јехова неће прихватити ништа мање од правог покајања. Ако је грешнику жао због онога што је урадио, то је добро. То осећање је важан део покајања, али није довољно. Шта је још потребно? Одговор налазимо у дирљивом поређењу које је Исус испричао.

14. Шта су били први знаци покајања код бунтовног сина из Исусове приче?

¹⁴ Исус је испричао дирљиву причу о бунтовном сину, која је забележена у Луки 15:11-32. Један младић се побунио против свог оца, напустио породицу и отпутовао у далеку земљу. Тамо је живео неморално и раскалашно. Међутим, када се нашао у тешкој ситуацији, почео је озбиљно да размишља о одлукама које је донео. Схватио је колико му је живот био бољи док је био код свог оца. Према Исусовим речима, тај младић се уразумио и одлучио је да се врати кући и моли оца за опроштај. Тренутак када је син схватио да је доносио лоше одлуке био је важан. Али то није било довољно. Требало је да нешто предузме.

15. По чему се види да се изгубљени син искрено покајао?

¹⁵ Изгубљени син се искрено кајао за оно што је учинио. Превалио је дуг пут до куће. Кад је дошао до оца, рекао му је: „Згрешио сам небу и теби. Нисам више достојан да се зовем твојим сином“ (Лука 15:21). Његово искрено  признање открива да је желео да поново стекне Јеховину наклоност. Био је свестан и да је својим поступцима повредио оца. Осим тога, да би поново био у добрим односима са оцем, био је спреман да напорно ради, чак као један од његових најамника (Лука 15:19). То није само дирљива прича. У њој се налазе начела која могу помоћи скупштинским старешинама кад процењују да ли се неко ко је починио озбиљан грех искрено каје.

16. Зашто је у неким ситуацијама старешинама тешко да процене да ли се преступник искрено каје?

¹⁶ Старешинама није лако да процене да ли се неко искрено каје за озбиљан грех. Пошто не могу да читају срца, они морају да се ослоне на друге показатеље да би се уверили да је њихов брат заиста променио свој став према том греху. Има случајева кад је то прилично тешко, јер је неко починио такав грех да старешине које разговарају с њим нису у потпуности сигурне да се искрено каје.

17. (а) Наведи пример из ког се види да то што неко каже да му је много жао не значи и да се искрено покајао. (б) Према 2. Коринћанима 7:11, шта све обухвата право покајање?

¹⁷ Погледајмо један пример. Неки брат годинама вара своју жену. Уместо да тражи помоћ, он то крије од своје жене, пријатеља и старешина. На крају бива разоткривен. Након што је суочен с доказима, признаје шта је учинио и чак делује да му је много жао због тога. Да ли је то довољно? Старешинама које разматрају његов случај потребно је више доказа да се он каје. Није реч о тренутку слабости већ о томе да је годинама чинио озбиљан грех. Надаље, он није сам признао свој грех него га је неко други разоткрио. Да би биле уверене да се променио, старешине морају видети промену у његовом начину размишљања, у осећањима и понашању. (Прочитати 2. Коринћанима 7:11.) За такве промене је углавном потребно доста времена. Зато ће тај брат највероватније бити искључен из хришћанске скупштине док не докаже да се искрено каје (1. Кор. 5:11-13; 6:9, 10).

18. (а) По чему се види да се искључена особа искрено каје? (б) До чега искрено покајање доводи?

¹⁸ Искључена особа која се искрено каје редовно долази на састанке и примењује савет старешина да редовно проучава и моли се. Осим тога, савесно избегава ситуације које би је могле навести да поново почини грех. Ако се труди да обнови нарушено пријатељство  с Јеховом, може бити сигурна да ће јој Јехова опростити и да ће јој старешине помоћи да се врати у скупштину. Наравно, старешине су свесне тога да свако има јединствене околности. Зато пажљиво разматрају сваки случај и пазе да не доносе суд пребрзо.

19. Шта укључује право покајање? (Језекиљ 33:14-16).

¹⁹ Као што смо видели, право покајање подразумева више од тога да кажемо да нам је жао што смо починили озбиљан грех. Оно подразумева промену у начину размишљања и ставу, што ће водити до конкретних дела. Морамо прекинути с лошим поступцима и ускладити свој живот с Јеховиним мерилима. (Прочитати Језекиља 33:14-16.) Најважније треба да нам буде да поново стекнемо Јеховину наклоност.

20-21. Како бисмо могли помоћи некоме ко је починио озбиљан грех?

²⁰ Исус је указао на важан део своје службе када је рекао: „Нисам дошао да на покајање позовем праведнике, него грешнике“ (Лука 5:32). Такав став и ми треба да имамо. Шта би онда требало да радимо у случају да неки наш близак пријатељ почини озбиљан грех?

²¹ Само бисмо нашкодили свом пријатељу ако бисмо покушали да прикријемо његов грех. Ниједан грех се не може сакрити јер Јехова све види (Посл. 5:21, 22; 28:13). Пријатељу ћеш најбоље помоћи ако га подсетиш на то да су старешине ту да му помогну. Међутим, ако он не жели да им каже шта се десило, то треба да урадиш ти. На то ће те навести искрена жеља да му помогнеш. Твој пријатељ је у опасности да изгуби Јеховину наклоност, а то је озбиљна ствар!

22. О чему ће бити речи у следећем чланку?

²² Међутим, шта ако је неко дуго чинио грех и отишао толико далеко да су старешине закључиле да мора бити искључен? Да ли је то престрого? У следећем чланку биће речи о томе како се у начину на који Јехова исправља преступнике огледа његово милосрђе и како се можемо угледати на њега.