„КРСТИЛА сам се кад сам имала 15 година, а шест месеци касније почела сам с помоћном пионирском службом. Након годину дана, предала сам молбу за општу пионирску службу. По завршетку средње школе, желела сам да служим тамо где је већа потреба за објавитељима Краљевства. Хтела сам да одем из родног места и да не живим са својом баком која није била Јеховин сведок. Зато сам се баш растужила када ми је покрајински надгледник рекао да је најбоље да проповедам управо у свом родном граду! Нисам желела да он види колико ми је било тешко. Отишла сам спуштене главе, размишљајући о његовим речима. Рекла сам једној сестри пионирки: ’Понашам се попут Јоне. Али Јона је ипак отишао у Ниниву. Тако да ћу и ја служити тамо где су ми рекли да служим.‘

„Сада сам већ четири године пионир у свом граду и јасно видим колико је било мудро следити смернице које сам добила. Главни проблем је био мој негативан став. Сада имам много више радости. У току једног месеца, водила сам 24 библијска курса. Поред тога, захвална сам Јехови што сам чак почела да проучавам са својом баком која је некада била противник.“

Једна жена са Фиџија, која је проучавала Библију, требало је да изабере да ли ће ићи на конгрес или ће са својим мужем отићи на прославу рођендана код једног рођака. Њен муж јој је дозволио да оде на конгрес, а она му је рекла да ће му се придружити након конгреса. Међутим, када се вратила кући, помислила је да је ипак боље да не доведе себе у ситуацију која би јој могла угрозити духовност. Зато на крају није отишла на рођендан.

У међувремену, њен муж је рекао рођацима да је од ње затражио да дође након завршетка „састанка Сведока“. На то су му они одговорили: „Неће она доћи. Јеховини сведоци не славе рођендане!“ *

На крају је њен муж био веома поносан на њу јер је заузела чврст став у складу са својим веровањима и својом савешћу. То јој је пружило прилику да сведочи њему и другима. До чега је то довело? Муж је почео да проучава Библију и да заједно с њом посећује састанке.