1. Шта Јехова мисли о понизним људима? Објасни.

ЈЕХОВА воли понизне људе. Само они који су истински понизни могу бити блиски с њим. С друге стране, он „охолога познаје само издалека“ (Пс. 138:6). Сви ми желимо да угодимо Јехови и да осетимо колико нас воли. То су добри разлози да се трудимо да будемо понизни.

2. О чему ћемо говорити у овом чланку?

² У овом чланку ћемо добити одговоре на три питања: (1) Шта је понизност? (2) Зашто треба да се трудимо да будемо понизни? (3) Које ситуације могу испитати нашу понизност? Као што ћемо видети, Јехова је срећан када се трудимо да будемо понизни. Сем тога, и за нас је добро да будемо такви (Посл. 27:11; Ис. 48:17).

3. Како би описао понизну особу?

³ Понизна особа не сматра да је важнија од других и није арогантна. Библија указује на то да понизна особа исправно сагледава свој однос с Јеховом и с другим људима. Она разуме да су сви барем у нечему бољи од ње (Фил. 2:3, 4).

4-5. Зашто истинска понизност није нешто што се види споља?

⁴ Неки људи само одају утисак да су понизни, а у ствари нису. Можда су по природи тихи, или су обзирни и љубазни зато што потичу из такве културе или су тако васпитани. Али дубоко у себи веома су поносни. Такав  понос ће пре или касније испливати на површину (Лука 6:45).

⁵ С друге стране, неко је можда сигуран у себе или отворен, али то не значи да је поносан (Јов. 1:46, 47). Па ипак, они који су по природи такви морају пазити да се не ослањају на своје способности. Сви ми, какве год да смо личности, морамо радити на томе да будемо истински понизни.

6. Према 1. Коринћанима 15:10, шта можемо научити од апостола Павла?

⁶ Погледајмо пример апостола Павла. Јехова му је поверио велику одговорност да оснива скупштине у многим градовима. Могуће је да је у служби постигао више од свих Исусових апостола. Али он се није уздизао изнад своје браће. Понизно је рекао: „Ја сам најмањи међу апостолима и нисам достојан да се назовем апостолом, јер сам прогонио Божју скупштину“ (1. Кор. 15:9). Павле је исправно разумео да је његова блискост с Јеховом резултат Јеховине незаслужене доброте, а не његових квалитета или достигнућа. (Прочитати 1. Коринћанима 15:10.) Када је писао посланицу хришћанима у Коринту, није се правдао нити је истицао шта је све постигао иако су га неки у тој скупштини критиковали. Тако је оставио добар пример понизности (2. Кор. 10:10).

7. Како су нека истакнута браћа у савремено доба показала понизност? Наведи пример.

⁷ Животна прича брата Карла Клајна, који је служио као члан Водећег тела, заиста је охрабрујућа. Он је искрено говорио о многим проблемима с којима се током година борио. На пример, давне 1922. први пут је проповедао од врата до врата и то му је било толико  тешко да наредне две године није учествовао у том виду службе. Касније, док је служио у Бетелу, једно време је био љут на брата који му је дао савет. Осим тога, доживео је нервни слом, али се касније опоравио. Па ипак, имао је велике одговорности у Јеховиној организацији. Будући да су га многи знали, можемо само замислити колико је морао бити понизан да би о свему томе отворено говорио! Многа браћа и сестре се радо сећају брата Клајна и његове животне приче која одише искреношћу. *

8. Како на основу 1. Петрове 5:6 разумемо да Јехова цени понизност?

⁸ Ми се трудимо да будемо понизни првенствено зато што тиме угађамо Јехови. Апостол Петар је истакао ту чињеницу. (Прочитати 1. Петрову 5:6.) У књизи „Пођи за мном“, о овим Петровим речима пише следеће: „Охолост је попут отрова. Њено деловање може бити разорно. Она може и најспособније појединце учинити бескорисним у служби за Бога. С друге стране, понизност може и најнезнатнијег човека учинити веома корисним у Јеховиној служби [...] Наш Бог ће уживати у томе да и тебе награди за твоју понизност.“ * Нема ничег бољег од тога да обрадујемо Јехову (Посл. 23:15).

9. Зашто људи воле да се друже са онима који су понизни?

⁹ Својом понизношћу сигурно ћемо угодити Јехови. Осим тога, и за нас је добро да будемо понизни. Ако смо такви, други ће се радо дружити с нама. Да бисмо то разумели, пођимо од себе (Мат. 7:12). Нико не жели да има посла са онима који увек инсистирају на свом мишљењу и не прихватају туђе предлоге. Али зато волимо да смо с браћом и сестрама који су „саосећајни, пуни братске љубави, нежно самилосни, понизни“ (1. Петр. 3:8). Ако се ми радо дружимо с таквим људима, вероватно ће се и други радо дружити с нама, све док смо понизни.

10. Како нам понизност олакшава живот?

¹⁰ Понизност је нешто што нам олакшава живот. Реално гледано, сви видимо да живот није увек фер. Мудри  краљ Соломон је рекао: „Видео сам слуге на коњима, а кнезове како иду пешице као слуге“ (Проп. 10:7). Они који су талентовани и способни често пролазе незапажено, а понекад се онима који и немају баш неких способности исказује велика част. Па ипак, Соломон је рекао да је много паметније да прихватимо живот онаквим какав јесте, него да будемо огорчени зато што није све онако како би требало (Проп. 6:9). Ако смо понизни, лакше ћемо у животу прихватити оно што нам се не свиђа.

11. Како треба да реагујемо када добијемо савет?

¹¹ Наша понизност је сваког дана на испиту. Навешћемо неколико ситуација. Када добијемо савет. Немојмо заборавити да уколико је неко одвојио време да нам скрене пажњу на нешто, вероватно смо у горем стању него што мислимо. У таквој ситуацији вероватно бисмо у први мах одбацили савет. Можда бисмо критиковали онога ко нам је дао савет због тога што нам је рекао или начина на који је то учинио. Али ако смо понизни, потрудићемо се да исправно реагујемо.

12. Према Пословицама 27:5, 6, зашто треба да будемо захвални ономе ко нам је дао савет? Наведи пример.

¹² Понизна особа је захвална за савет. Ево једног примера: Замисли да си на састанку. Док разговараш с неким суверницима, један од њих те одводи на страну и дискретно ти каже да имаш нешто на зубима. Сигурно би ти било непријатно. Али зар не би био захвалан што ти је неко скренуо пажњу на то? У ствари, можда би желео да је неко то раније урадио! Исто тако, треба да будемо понизни и да ценимо брата или сестру који су се одважили да нам дају преко потребан савет. Треба да их сматрамо пријатељима, а не непријатељима. (Прочитати Пословице 27:5, 6; Гал. 4:16.)

13. Како можемо показати понизност када су другима поверена нека теократска задужења?

¹³ Када су другима поверена нека теократска задужења. Један старешина који се зове Џејсон каже: „Кад видим да су други добили нека теократска задужења, понекад се питам зашто се неко мене није сетио.“ Да ли се и ти некад тако осећаш? Нема ничег лошег у томе што неко жели да више учини за  Јехову (1. Тим. 3:1). Међутим, морамо пазити како размишљамо јер би се у супротном могло десити да у нама почне да се развија понос. На пример, неки брат би могао мислити да је он најспособнији да обави неки задатак. Или би нека сестра могла помислити: „Мој муж је много способнији од тог и тог брата.“ Али ако смо истински понизни, нећемо тако размишљати.

14. Шта можемо научити од Мојсија?

¹⁴ Мојсије је добар пример када је реч о томе како треба реаговати када други добију нека задужења. Он је с поштовањем гледао на то што је постављен за вођу израелског народа. Али како је реаговао када је Јехова изабрао и друге да служе с њим? Није био љубоморан на њих (Бр. 11:24-29). Био је понизан и дозволио је другима да му помогну у суђењу народу (Изл. 18:13-24). То је било добро и за Израелце јер нису дуго чекали на решавање свог случаја. Из тога се види да је Мојсију било важније да помогне народу него да сачува свој положај. Какав изванредан пример! Ако желимо да Јехови заиста будемо од користи, наша понизност треба да надмаши наше способности. Иако је Јехова високо, „ипак види понизнога“ (Пс. 138:6).

15. С каквим су се променама многи суочили?

¹⁵ Када се нађемо у новим околностима. Протеклих година, многа браћа и сестре с вишедеценијским искуством у служби суочили су се с великим променама. На пример, 2014. обласни надгледници и њихове супруге били су замољени да служе у неком другом облику пуновремене службе. Од те исте године, покрајински надгледници престају са својом службом кад напуне 70 година, а браћа која наврше 80 година живота више не могу служити  у скупштини као координатори старешинства. Осим тога, током протеклих неколико година, многи који су били у Бетелу замољени су да пређу у неки други вид службе. Други су прекинули са специјалном пуновременом службом због здравствених проблема, породичних обавеза или неких личних разлога.

16. Како су наша браћа и сестре показали понизност док су се прилагођавали новим околностима?

¹⁶ Многима су те промене тешко пале. Очигледно су волели службу у којој су, у већини случајева, провели доста година. Док су се прилагођавали новим околностима, неки су такорећи морали да одболују то што им се догодило, али су с временом успели да се опораве. Зашто су у томе успели? Првенствено зато што воле Јехову. Они су се предали Богу, а не некој служби или звању (Кол. 3:23). Срећни су што и даље понизно служе Јехови, без обзира у ком својству. Они „све своје бриге“ бацају на њега, јер знају да се он брине за њих (1. Петр. 5:6, 7).

17. Зашто смо захвални што нас Божја Реч подстиче да будемо понизни?

¹⁷ Заиста смо захвални што нас Божја Реч подстиче да се трудимо да будемо понизни. И нама и другима је добро када смо такви. Лакше излазимо на крај са животним проблемима. Осим тога, све смо ближи нашем небеском Оцу. Срећни смо што знамо да иако је Висок и Узвишен, он воли и цени своје понизне слуге! (Ис. 57:15).