1-3. (а) Шта нам помаже да у овим последњим данима останемо верни Јехови? (б) Шта ћемо осмотрити у овом чланку?

КАКО све дубље залазимо у последње дане овог злог света, увиђамо да „зли [људи] ничу као трава“ (Пс. 92:7). Зато нисмо изненађени што је морал пао на веома ниске гране. Како у таквом окружењу можемо бити „мала деца по злу, а по разборитости [...] одрасли“? (1. Кор. 14:20).

² Одговор на ово питање можемо наћи у стиху на ком се темељи овај чланак, у ком се каже: „Они који траже Јехову разумеју све.“ То значи да можемо разумети све оно што је потребно да бисмо обрадовали Јехову (Посл. 28:5). Сличну мисао налазимо и у Пословицама 2:7, 9, где пише да Јехова „честитима помаже да поступају мудро“. Због тога они могу „разумети шта значи праведност и исправно расуђивање и честитост, све што је на путу доброте“.

³ Ноје, Данило и Јов су имали такву мудрост (Језек. 14:14). Исто је и с Божјим народом данас. А како је с нама појединачно? Да ли разумемо све што је неопходно да бисмо обрадовали  Јехову? Да бисмо у томе успели, треба да га добро упознамо. С тим на уму, осмотрићемо (1) шта је помогло Ноју, Данилу и Јову да добро упознају Бога, (2) како им је то користило и (3) како и ми можемо стећи веру попут њихове.

4. Шта је помогло Ноју да добро упозна Јехову?

⁴ Шта је помогло Ноју да добро упозна Јехову. Још од самог почетка људске историје, људи су могли да упознају Јехову на три начина: тако што су посматрали његова дела стварања, тако што су разговарали с другим Јеховиним слугама и тако што су осетили благослове кад су се држали његових праведних мерила и начела (Ис. 48:18). Док је посматрао дела стварања, Ноје је могао да види обиље доказа не само да Бог постоји него и да има многа „невидљива својства“, као што су „вечна моћ и божанство“ (Римљ. 1:20). Због тога је изградио чврсту веру.

5. Како је Ноје сазнао зашто је Бог створио људе?

⁵ „Вера се стиче слушањем поруке“, што значи да нам оно што слушамо може помоћи да изградимо веру (Римљ. 10:17). Нема сумње да је тако било и у Нојевом случају. Он је највероватније слушао о Јехови од чланова своје породице. На пример, доста тога је могао сазнати од свог оца, Ламеха, који је веровао у Јехову и чији се животни век у једном периоду преклапао с Адамовим. (Видети слику на почетку чланка.) Надаље, ту је сигурно био и Нојев деда, Метузалем, као и његов чукундеда, Јаред, који је умро 366 година након што се Ноје родио * (Лука 3:36, 37). Тако је он од њих и вероватно њихових супруга сазнао да је Јехова створио први брачни пар, Адама и Еву, да је желео да они имају децу и да земља буде пуна људи који ће му служити. Поред тога, сазнао је и то да су се они побунили против Јехове. Последице те побуне је и сам осетио (Пост. 1:28; 3:16-19, 24). То што је добро познавао Јехову подстакло га је да му служи (Пост. 6:9).

6, 7. Која нада је Ноју ојачала веру?

⁶ Чврста нада може ојачати веру. На пример, можемо само замислити колико је Ноју јачало веру то што је знао да је његово име, које вероватно значи „починак; одмор; утеха“, било повезано с надом (Пост. 5:29, фуснота). Јехова је надахнуо његовог оца, Ламеха, да каже: „Он [Ноје] ће нам донети утеху [...] у мукама наших руку које нам задаје земља коју је Јехова проклео.“ Зато је Ноје имао наду да ће Јехова поправити стање на земљи. Попут Авеља и Еноха, који су живели пре њега, чврсто је веровао да ће обећани потомак здробити главу змији (Пост. 3:15).

⁷ Иако Ноје није знао све детаље о пророчанству из Постанка 3:15, сигурно је разумео да оно говори о светлој будућности. Такође је и Енох говорио о томе да ће Јехова донети ослобођење људима, тако што ће уништити зле људе. То ће се у потпуности испунити током Армагедона (Јуд. 14, 15). Та Енохова порука је сигурно Ноју јачала веру и наду.

8. Како је Ноја штитило то што је добро познавао Бога?

⁸ Како је Ноју користило то што је добро познавао Бога. То што је познавао Бога, помогло му је да стекне веру и мудрост, што је за њега представљало заштиту, посебно у духовном погледу. На пример, пошто је „ходио са истинитим Богом“, није био пријатељ с безбожним људима. Поред тога, није дозволио да га заведу демони који су се материјализовали. Други  су се очигледно дивили њиховој снази и чак су можда покушали и да их обожавају (Пост. 6:1-4, 9). Ноје је знао да Јехова жели да људи напуне земљу својим потомством (Пост. 1:27, 28). Зато је могао закључити да је то што су демони узимали жене и имали потомство с њима било погрешно и неприродно. То је било још очигледније када су та деца израсла у дивове. Након неког времена, Јехова је упозорио Ноја да ће у Потопу уништити зле људе. Будући да је чврсто веровао да ће се то десити, Ноје је саградио арку и тако спасао своју породицу (Јевр. 11:7).

9, 10. Како можемо стећи веру попут Нојеве?

⁹ Како можемо стећи веру попут Нојеве. Важно је да марљиво проучавамо Божју Реч, да оно што сазнајемо из ње усађујемо у своје срце и да у складу с тим живимо и доносимо одлуке (1. Петр. 1:13-15). Тако ћемо стећи веру и мудрост, које ће нас штитити од Сатаниних сплетки и злог духа овог света (2. Кор. 2:11). Тај дух у људима потхрањује љубав према насиљу и неморалу и подстиче их да угађају својим телесним жељама (1. Јов. 2:15, 16). Поред тога, он их спречава да виде да је Јеховин велики дан близу. Уколико нисмо духовно јаки, то се може десити и нама. Колико је то опасно, види се из тога што је Исус, када је упоредио време у ком живимо с Нојевим, указао на равнодушност људи према духовним стварима, а не на насиље и неморал. (Прочитати Матеја 24:36-39.)

¹⁰ Зато је добро да се питамо: „Да ли својим начином живота показујем да заиста познајем Јехову? Да ли ме вера покреће да осим тога што ја живим по Божјим праведним начелима такође и друге подстичем на то?“ Одговори на ова питања ће нам открити да ли и ми попут Ноја ходимо с истинитим Богом.

11. (а) Шта нам то што је Данило волео Јехову открива о његовим родитељима? (б) У чему желиш да се угледаш на Данила?

¹¹ Шта је помогло Данилу да добро упозна Јехову. Очигледно су му родитељи пружали добру поуку, тако да је заволео Јехову и његову писану Реч и та љубав га је пратила целог живота. Чак и када је остарио, он је марљиво проучавао свете списе (Дан. 9:1, 2). То колико је добро познавао Јехову и шта је он све учинио за Израелце види се у његовој понизној и усрдној молитви, забележеној у Данилу 9:3-19. Зашто не бисмо издвојили мало времена и дубоко размислили о тој молитви? Могли бисмо да се питамо: „Шта ми ова молитва открива о Данилу?“

12-14. (а) Како је Данило показао да је мудар? (б) Како је Данило био награђен због своје храбрости и верности?

¹² Како је Данилу користило то што је добро познавао Бога. Јеврејима није било нимало лако да служе Богу у Вавилону. На основу чега то знамо? На пример, Бог им је рекао: „Тражите мир граду у који сам вас изгнао“ (Јер. 29:7). То је значило да треба да буду подложни вавилонским властима. Међутим, Јехова је у исто време од њих очекивао да буду одани искључиво њему (Изл. 34:14). Како је Данило успео да испуни оба захтева? Он је био мудар и зато је разумео да послушност Јехови долази испред послушности људским властима. Вековима касније, Исус је истакао исто начело (Лука 20:25).

¹³ Погледајмо шта је Данило учинио када је на снагу ступио закон по ком су се 30 дана молитве смеле упућивати само краљу и ниједном другом човеку или богу. (Прочитати Данила 6:7-10.) Он је могао да тражи изговоре и каже: „То је само 30 дана.“ Али он није дозволио да  му људски закон буде важнији од служења Јехови. Можда је могао да се моли негде где га нико не би видео. Међутим, он је знао да су га многи виђали како се сваки дан моли. Зато ни по цену живота није престао да то чини, јер није желео да ико помисли да он више не служи Јехови.

¹⁴ Јехова је наградио Данила због његове храбрости и верности тако што га је чудом спасао окрутне смрти. Тако су многи широм Медо-Персијског царства чули за Јехову (Дан. 6:25-27).

15. Како можемо стећи веру попут Данилове?

¹⁵ Како можемо стећи веру попут Данилове. Да бисмо стекли јаку веру, није довољно само да читамо Божју Реч већ треба и да разумемо оно што читамо (Мат. 13:23). Желимо да усвојимо Јеховин начин размишљања, а у томе ће нам, између осталог, помоћи познавање библијских начела. Зато морамо дубоко да размишљамо о ономе што читамо. Поред тога, веома је важно да се редовно и усрдно молимо, нарочито када се нађемо у некој кушњи или тешкој ситуацији. Можемо бити потпуно уверени у то да ће нам Јехова великодушно дати мудрост и снагу уколико то тражимо од њега (Јак. 1:5).

16, 17. Шта је помогло Јову да добро упозна Јехову?

¹⁶ Шта је помогло Јову да добро упозна Јехову. Јов није био Израелац. Међутим, био је даљи рођак Аврахама, Исака и Јакова, којима је Јехова открио детаље о себи и о томе шта ће учинити за људе. Не зна се тачно како, али Јов је много тога знао о Јехови (Јов 23:12). Зато је могао да му каже: „Ухо је моје слушало о теби“ (Јов 42:5). А Јехова је потврдио да је оно што је Јов говорио о њему била истина (Јов 42:7, 8).

¹⁷ Надаље, Јов је учио о Јехови тако што је посматрао оно што је Јехова створио (Јов 12:7-9, 13). Елијуј и Јехова су такође користили дела стварања како би га поучили о томе колико је човек незнатан у односу на Јехову (Јов 37:14; 38:1-4).  Јеховине речи су Јова дирнуле у срце и зато је он понизно рекао: „Спознао сам да ти све можеш, и да нема замисли која је теби неостварива [...] кајем се у праху и пепелу“ (Јов 42:2, 6).

18, 19. Како је Јов показао да добро познаје Јехову?

¹⁸ Како је Јову користило то што је добро познавао Бога. Јов је веома добро разумео какав је Бог и која су његова начела. Зато је поступао исправно. На пример, знао је да не може рећи да воли Бога, а да у исто време буде груб према другима (Јов 6:14). Није се уздизао изнад других, већ је био добар према свима, како богатима, тако и сиромашнима. Он је рекао: „Зар нас није исти творац у утроби мајчиној саздао?“ (Јов 31:13-22). Очигледно је да се Јов због свог богатства и угледа није понео и да друге није сматрао мањима од себе. Такав став се данас не виђа често код богатих и утицајних људи.

¹⁹ Поред тога, у Јововом срцу ништа није било важније од служења Јехови, па ни материјалне ствари. Знао је да би то било равно идолопоклонству и да би се тиме „одрекао истинитог Бога који је на висини“. (Прочитати Јова 31:24-28.) Надаље, за Јова је брак био свет. Чак је склопио савез са својим очима да ниједну жену неће пожудно гледати (Јов 31:1). Вредно је пажње да је то било у време кад је Јехова дозвољавао полигамију. Да је Јов то желео, могао је имати још једну жену. * Међутим, он је знао да је Бог у Едену склопио брак између једног мушкарца и једне жене и одлучио је да се држи тога (Пост. 2:18, 24). Око 1 600 година касније, Исус Христ је поновио то начело, наиме, да су полни односи дозвољени само у браку који сачињавају један мушкарац и једна жена (Мат. 5:28; 19:4, 5).

20. Како нам то што добро познајемо Јехову и његова мерила помаже у избору пријатеља и забаве?

²⁰ Како можемо стећи веру попут Јовове. Као што смо већ видели, најважније је да добро упознамо Јехову и да то утиче на сваки аспект нашег живота. На пример, псалмиста Давид је рекао да Јехова мрзи „онога ко воли насиље“ и да не треба да будемо пријатељи „с људима који неистину говоре“. (Прочитати Псалам 11:5; 26:4.) Шта из ових речи учимо о томе како Јехова размишља? Како то треба да утиче на наше приоритете, на коришћење интернета и на избор пријатеља и забаве? Одговори на ова питања ће нам помоћи да увидимо колико добро познајемо Јехову. Да бисмо остали беспрекорни у овом поквареном свету, морамо користити своју „моћ запажања“ како бисмо увидели шта је исправно, а шта не и шта је мудро, а шта не (Јевр. 5:14; Еф. 5:15).

21. Шта ће нам помоћи да разумемо све што је неопходно да бисмо угодили свом небеском Оцу?

²¹ Ноје, Данило и Јов су свим срцем тражили Јехову и он им је дао да га нађу. Помогао им је да „разумеју све“ што је неопходно да би га обрадовали. Они су својим животом показали да послушност Јехови доноси многе благослове (Пс. 1:1-3). Зато можемо да се питамо: „Да ли познајем Јехову тако добро као што су га познавали Ноје, Данило и Јов?“ Нама је то чак и лакше захваљујући све јачем духовном светлу, које нам омогућава бољи увид у Божју личност (Посл. 4:18). Зато марљиво проучавајмо Божју Реч, дубоко размишљајмо о њој и молимо се за свети дух. Тако ћемо бити још ближи свом небеском Оцу и поступаћемо мудро у овом безбожном свету (Посл. 2:4-7).