1-2. Шта је један старешина научио о давању савета?

 ПРЕ доста година, двојица старешина су посетила сестру која неко време није долазила на састанке. Један од њих је припремио неколико стихова о важности састанака и прочитао их. Мислио је да је тиме охрабрио сестру. Али када су кренули кући, она им је рекла: „Браћо, ви немате представу кроз шта ја тренутно пролазим.“ Старешине су јој дале савет, а да је пре тога нису питале с каквим проблемима се суочава и какве су јој околности. Зато тај савет њој баш и није био од велике помоћи.

² Старешина који јој је читао стихове каже: „У том тренутку сам помислио да нас та сестра не поштује. Али када сам боље размислио, схватио сам да није требало само да размишљам о стиховима које бих могао да јој прочитам него и о питањима која бих могао да јој поставим. На пример, могао сам да је питам: ’С каквим проблемима се бориш?’, ’Како бисмо могли да ти помогнемо?‘“ Тај старешина је из тог искуства извукао вредну поуку. Он је данас саосећајан и брижан пастир.

3. Ко је све у прилици да некоме да савет?

 ³ Првенствено старешине имају одговорност да саветују друге, јер су они пастири у скупштини. Међутим, понекад је на месту и да други у скупштини неком дају савет. На пример, неки брат или сестра би могли дати савет свом пријатељу (Пс. 141:5; Посл. 25:12). Старија сестра може саветовати млађу о стварима попут оних које су споменуте у Титу 2:3-5. И наравно, родитељи су често у прилици да саветују и  исправљају своју децу. Премда је првенствено намењен скупштинским старешинама, овај чланак ће свима нама помоћи да дајемо добре савете, који ће мотивисати друге и радовати њихово срце (Посл. 27:9).

4. Шта ћемо разматрати у овом чланку?

⁴ У овом чланку добићемо одговор на четири питања: (1) Шта је најбољи мотив за давање савета? (2) Да ли је неопходно дати савет? (3) Ко треба да да̂ савет? (4) Како можеш дати добар савет?

5. Зашто је важно да они које саветујемо осете да их волимо? (1. Коринћанима 13:4, 7).

⁵ Старешине воле своју браћу и сестре. Понекад ће управо због те љубави посаветовати некога ко је кренуо погрешним путем (Гал. 6:1). Пре него што старешина да савет, добро је да размисли о ономе што је апостол Павле рекао о љубави. Он је написао: „Љубав је стрпљива и добра [...] Све подноси, све верује, свему се нада, све трпи.“ (Прочитати 1. Коринћанима 13:4, 7.) Размишљање о овим стиховима помоћи ће старешини да преиспита своје мотиве и да свом брату или сестри да савет с пуно љубави. Када осете да је старешини стало до њих, биће им много лакше да прихвате савет (Римљ. 12:10).

6. Зашто је Павле добар пример старешинама?

⁶ Апостол Павле је пружио одличан пример старешинама. Рецимо, није се устручавао да да̂ савет браћи у Солуну када је то било потребно. Међутим, у својим посланицама их је најпре похвалио за њихова „дела подстакнута вером“, „труд подстакнут љубављу и истрајност“. Размишљао је о њиховим околностима и рекао им је да зна да им је тешко јер трпе прогонство (1. Сол. 1:3; 2. Сол. 1:4). Чак им је рекао да су пример за друге хришћане (1. Сол. 1:8, 9). Павлова искрена похвала их је сигурно много обрадовала! Нема сумње да је он много волео своју браћу. Зато су спремно прихватили савете које им је дао у својим посланицама (1. Сол. 4:1, 3-5, 11; 2. Сол. 3:11, 12).

7. Шта би некоме могло отежати да прихвати савет?

⁷ Како би други могли реаговати ако им дамо савет, али не баш на најтактичнији начин? Један искусан старешина је рекао: „Неки не послушају савет, не зато што он није добар него зато што није дат с љубављу.“ Свима нам је лакше да прихватимо савет када осетимо да смо га добили зато што је неком стало до нас, а не зато што му идемо на живце.

8. Шта би све старешина требало да узме у обзир када размишља о томе да ли да некоме да савет?

⁸ Старешине не треба исхитрено да дају савет. Пре него што некога саветује, старешина треба да се пита: „Да ли је стварно потребно дати савет? Да ли је то што ради заиста погрешно? Да ли крши неко библијско начело или само поступа другачије од мене?“ Мудар старешина пази на то да не буде „брзоплет у речима“ (Посл. 29:20). Ако није сигуран да ли неком треба дати савет, могао би да разговара с другим  старешином о томе да ли постоји библијски основ за то (2. Тим. 3:16, 17).

9. Шта учимо из онога што је Павле рекао о облачењу? (1. Тимотеју 2:9, 10).

⁹ Погледајмо један пример. Претпоставимо да старешина намерава да неком брату или сестри да савет у вези са облачењем или дотеривањем. Било би добро да пре тога размисли да ли има библијски основ за то. Да би био сигуран да је добро проценио ствари, могао би да пита за мишљење другог старешину или неког зрелог објавитеља. Затим би могли поразговарати о Павловом савету о облачењу и дотеривању. (Прочитати 1. Тимотеју 2:9, 10.) Павле је изнео неколико уопштених начела. Суштина је да хришћани треба да се облаче пристојно и скромно и да размишљају о томе какву слику о Јехови шаље њихово облачење. Али Павле није постављао правила шта је прикладно, а шта није прикладно обући. Знао је да свако има свој укус и слободу да се у складу с тим облачи, све док не крши нека библијска начела. Дакле, када старешине размишљају о томе да ли неком треба дати савет, они заправо разматрају да ли његов стил облачења одражава скромност и разборитост.

10. Шта ће нам помоћи да поштујемо одлуке других?

¹⁰ Добро је да имамо на уму да два хришћанина могу донети различите одлуке а да обе буду у складу с библијским начелима. Не треба да намећемо другима своје мишљење о томе шта је исправно, а шта погрешно (Римљ. 14:10).

11-12. Ако је савет неопходан, шта би старешина могао да се пита и зашто?

¹¹ Ако је јасно да је некоме потребан савет, следеће питање је: Ко треба да га да? Пре него што да савет некој удатој сестри или малолетном детету, старешина ће прво поразговарати с поглаварем те породице. Можда би он више волео да сам да тај савет * или да буде присутан док га старешина даје. А у неким ситуацијама је можда боље да старија сестра да савет млађој сестри, као што је споменуто у  трећем одломку.

¹² Постоји још нешто о чему би старешина могао да размишља. Могао би да се пита: „Да ли сам ја у најбољој позицији да дам тај савет или би било  боље да то уради неко други?“ На пример, неко ко се бори с ниским самопоштовањем можда ће боље реаговати на савет старешине који је имао исти проблем. Тај старешина ће вероватно моћи боље да га разуме и зато ће бити спремнији да прихвати савет од њега. Наравно, све старешине имају одговорност да храбре и мотивишу браћу и сестре да примењују начела из Светог писма. Зато, када је некоме потребан савет, најважније је да му се он да, без обзира на то да ли је неки старешина у скупштини прошао кроз нешто слично или не.

13-14. Зашто је важно да старешине саслушају некога пре него што му дају савет?

¹³ Саслушај свог брата пре него што му даш савет. Пре него што некоме да савет, старешина треба да се пита: „У каквим околностима се мој брат налази? Са чим се бори? Да ли се суочава с неким проблемима за које ја не знам? Шта му је сада најпотребније?“

¹⁴ Онај ко даје савет треба да има на уму начело из Јаковљеве 1:19, где пише: „Нека свако буде брз да слуша, а спор да говори и спор да се љути.“ Старешина може мислити да добро познаје околности особе коју саветује, али да ли је заиста тако? У Пословицама 18:13 пише: „Ко одговара пре него што саслуша, чини лудост и срамоти себе.“ Пре него што било шта каже, добро је да старешина пита особу кроз шта пролази и да је затим пажљиво слуша. Сетимо се важне лекције коју је научио старешина ког смо споменули на почетку чланка. Схватио је да разговор са сестром није требало да почне оним што је он припремио већ да је најпре требало да је пита: „С каквим проблемима се бориш?“, „Како бисмо могли да ти помогнемо?“ Старешине које одвоје време да се упознају са околностима браће и сестара биће у бољој позицији да им помогну и охрабре их.

15. Како старешине могу применити начело из Пословица 27:23?

¹⁵ Упознај своје стадо. Као што смо споменули на почетку, добар савет укључује више од тога да се само прочита неколико стихова или да̂ неколико предлога. Браћа и сестре треба да осете да нам је стало до њих, да их разумемо и да желимо да им помогнемо. (Прочитати Пословице 27:23.) Старешине пре свега треба да буду добри пријатељи својој браћи и сестрама.

16. Када ће старешинама бити лакше да саветују друге?

¹⁶ Старешине нипошто не желе да браћа имају утисак да они разговарају с њима само када треба да им  дају савет. Они и у другим приликама разговарају с њима јер им је искрено стало до њих и желе да чују са чим се боре. „Ако тако радиш, постаћеш им добар пријатељ“, каже један искусан старешина. „Онда ће ти бити много лакше да некоме даш савет када је то потребно.“ Осим тога, онај ком је савет дат лакше ће га прихватити.

17. Када је нарочито важно да старешина буде стрпљив и обзиран?

¹⁷ Буди стрпљив и обзиран. Стрпљење и обзирност су нарочито важни ако неко не прихвати одмах библијски савет. Старешина мора пазити да се не наљути ако брат или сестра испрва не прихвати његов савет или га не примени. У Библији је за Исуса проречено: „Згажену трску неће сломити и фитиљ који тиња неће угасити“ (Мат. 12:20). Старешина који следи Исусов пример могао би да моли Јехову да помогне ономе коме је дао савет да разуме зашто му је био потребан и да га примени. Можда је брату који је добио савет једноставно потребно мало времена да размисли о свему. Када је старешина стрпљив и обзиран, брату неће одвлачити пажњу начин на који је савет дат већ ће се усредсредити на његову суштину. Наравно, савет увек треба да се темељи на Божјој Речи.

18. (а) Шта треба да имамо на уму када дајемо савет? (б) Пре него што посаветују своје дете, о чему би било добро да родитељи размишљају?

¹⁸ Учи из својих грешака. Пошто смо несавршени, нећемо баш увек успети да применимо све предлоге из овог чланка (Јак. 3:2). Правићемо грешке, али када се то деси, важно је да нешто научимо из тога. Ако браћа и сестре осете да их волимо, вероватно ће им бити лакше да нам опросте када их повредимо нечим што кажемо или урадимо. (Видети и оквир „ Подсетник за родитеље“.)

19. Када ће наш савет радовати срце браће и сестара?

¹⁹ Из овог чланка смо видели да није лако дати добар савет. Несавршени смо и ми и они које саветујемо. Добро је да с времена на време размишљамо о начелима која смо разматрали у овом чланку. Када дајеш савет, води рачуна да га увек дајеш из љубави. Такође треба да будеш сигуран да је савет стварно потребан и да си ти у најбољој позицији да га даш. Пре него што некога саветујеш, постављај му питања и пажљиво га слушај да би разумео са чим се бори. Покушај да ствари сагледаш из његовог угла. Пре свега, потруди се да будеш пријатељ својој браћи и сестрама. Не заборави да је наш циљ не само да дамо добар савет већ и да он радује срце (Посл. 27:9).