Пређи на садржај

Пређи на садржај

Радујмо се што смо Божји сарадници

Радујмо се што смо Божји сарадници

„Као његови сарадници поново вас молимо да не пропустите да испуните сврху Божје незаслужене доброте“ (2. КОР. 6:1)

ПЕСМЕ: 75, 74

1. Шта Јехова чини иако је свемоћан?

ЈЕХОВА је Свевишњи, Створитељ свега и поседује бескрајну мудрост и моћ. Јов је то схватио. Након што му је Јехова поставио низ питања о делима стварања, Јов је одговорио: „Спознао сам да ти све можеш, и да нема замисли која је теби неостварива“ (Јов 42:2). Иако Јехова без ичије помоћи може учинити све што намери, он је одувек позивао друге да буду његови сарадници.

2. У који важан посао је Јехова укључио Исуса?

2 Божје прво створење био је његов јединорођени духовни Син. Јехова га је укључио у стварање свега осталог, и у духовном и у материјалном подручју (Јов. 1:1-3, 18). Говорећи о Исусу, апостол Павле је написао: „Преко њега [је] све било створено на небесима и на земљи, видљиво и невидљиво, било да су то престоли или управе или поглаварства или власти. Све је створено преко њега и за њега“ (Кол. 1:15-17). Дакле, Јехова је указао част свом Сину не само тиме што му је пружио прилику да учествује у стварању него и тиме што је другима обзнанио да је његов Син имао ту важну улогу.

3. Који задатак је Јехова поверио Адаму и зашто?

3 Јехова је и људима поверавао различите задатке. Примера ради, Адаму је дао да надене имена животињама (Пост. 2:19, 20). Мора да је за Адама било велико задовољство да посматра та створења, запажа особености сваког од њих и онда му сходно томе изабере име. Јехова је то могао и сам. На крају крајева, он их је створио. Ипак, из љубави је то препустио Адаму. Такође му је дао прилику да прошири Рај на подручје ван еденског врта (Пост. 1:27, 28). Нажалост, Адам је касније одлучио да више не поступа у складу с Божјом вољом, што је њему и његовом потомству донело много патње (Пост. 3:17-19, 23).

4. Како су други доприносили остварењу Божје намере?

4 Касније је Бог и друге људе позивао да буду његови сарадници. Ноје је саградио арку у којој су он и његова породица преживели Потоп. Мојсије је извео Израелце из Египта. Исус Навин их је увео у Обећану земљу. Соломон је сазидао храм у Јерусалиму. Марија је родила Исуса. Све те и многе друге верне Божје слуге сарађивале су с Јеховом у остварењу његове намере.

5. У чему имамо прилике да учествујемо? (Видети слику на почетку чланка.)

5 Данас, Јехова нас позива да пружимо свесрдну подршку Месијанском Краљевству. Постоје многи видови свете службе. Нису сви у прилици да учествују у сваком од њих, али сви ми можемо проповедати добру вест о Краљевству. Наравно, Јехова није морао да нам повери ту службу. Могао је одлучити да се с неба лично обрати људима на земљи. Исус је рекао да би Јехова могао учинити и да камење говори о Божјем Краљевству (Лука 19:37-40). Али ипак је одлучио да нас укључи у то (1. Кор. 3:9). У вези с тим, апостол Павле је написао: „Као његови сарадници поново вас молимо да не пропустите да испуните сврху Божје незаслужене доброте коју сте примили“ (2. Кор. 6:1). Сарађивати с Богом је част коју имамо иако је нисмо заслужили. Она нам доноси неизмерну радост. Погледајмо зашто.

СРЕЋНИ СМО ШТО СМО БОЖЈИ САРАДНИЦИ

6. Како се Божји прворођени Син осећао док је радио уз свог Оца?

6 Још од давнина, Божје слуге су биле срећне што могу да буду његови сарадници. Божји прворођени духовни Син је описан као мудрост која каже: „Јехова ме је створио. Ја сам почетак стваралачког пута његовог [...] тада сам била уз њега као вешт градитељ, и дан за даном била сам му нарочита радост, и веселила сам се пред њим све време“ (Посл. 8:22, 30). Исус је радио уз Јехову, уживајући у ономе што је постизао, као и у сазнању да је свом Оцу „нарочита радост“. А како је с нама?

Може ли нам ишта донети више радости од помагања другима да упознају истину? (Видети 7. одломак)

7. Зашто нам проповедање причињава радост?

7 Исус је рекао да срећу доноси и давање и примање (Дела 20:35). Усрећило нас је то што смо упознали истину, а радост нам причињава и то што је преносимо другима. Док то чинимо, видимо како духовно гладне особе испуњава радост када упознају Бога и драгоцену истину из његове Речи. Дирнути смо променама које чине, не само у начину размишљања већ и у начину живота. Увиђамо да је преношење добре вести од највећег значаја. Оно отвара пут ка вечном животу онима који желе да се помире с Богом (2. Кор. 5:20). Може ли нам ишта донети више радости од помагања другима да упознају истину и промене свој живот како би трајао у сву вечност?

8. Шта су неки рекли о томе што су Јеховини сарадници?

8 Срећни смо када људи лепо реагују на поруку коју преносимо, али нам још веће задовољство пружа сазнање да угађамо Јехови и да он цени наш труд. (Прочитати 1. Коринћанима 15:58.) Марко из Италије је рекао: „Веома ме радује помисао да своје најбоље дајем Јехови, а не некоме ко би брзо заборавио мој труд.“ Франко, такође из Италије, каже: „Јехова нас путем своје Речи и духовне хране сваког дана подсећа да нас воли и да му је важно све што чинимо за њега, иако то нама можда изгледа незнатно. Зато сам срећан што служим Богу и то мом животу даје смисао.“

САРАДЊА С БОГОМ НАС ЗБЛИЖАВА С ЊИМ И С ДРУГИМА

9. Какав однос постоји између Јехове и Исуса и шта је допринело томе?

9 Када радимо са онима које волимо, зближавамо се с њима и боље их упознајемо. Сазнајемо какве планове имају и шта раде да би их остварили. Исус је радио с Јеховом милијардама година, и тако се међу њима развила снажна, несаломива љубав и приврженост. То се види из Исусових речи: „Ја и Отац једно смо“ (Јов. 10:30). У свему што су заједно чинили огледају се изванредна блискост и склад.

10. Зашто нас проповедање зближава с Јеховом и другима?

10 Исус је молио Јехову да чува његове ученике. С којим циљем? „Да буду једно, као што смо и ми“ (Јов. 17:11). Док усвајамо Божја мерила и учествујемо у проповедању, запажамо колико дивне особине Јехова има. Сазнајемо зашто је мудро поуздати се у њега и следити његове смернице. Док се приближавамо Богу, он се приближава нама. (Прочитати Јаковљеву 4:8.) Зближавамо се и с нашом духовном браћом и сестрама јер се суочавамо са сличним проблемима, волимо сличне ствари и имамо исте циљеве. Служимо, радујемо се и истрајавамо заједно. Октавија из Велике Британије каже: „Сарадња с Јеховом ме зближава с другима, јер се моја пријатељства не заснивају на пролазним интересовањима већ на заједничким циљевима и истом животном правцу.“ Да ли делиш њено мишљење? Кад видиш колико се други труде да угоде Јехови, зар не осећаш наклоност према њима?

11. Зашто ћемо у новом свету бити још ближи Богу и једни другима?

11 Колико год да смо сада блиски с Богом и суверницима, у новом свету ћемо бити још ближи. Замисли само какав посао нам предстоји! Дочекиваћемо ускрснуле и учићемо их Јеховиним мерилима. Под влашћу Месијанског Краљевства претвараћемо земљу у рај. Премда неће бити лако, радићемо раме уз раме и сваким даном ћемо бити све ближи савршенству, што ће нам донети неизмерну радост. Људи ће се још више зближити једни с другима и с Богом, који ће испунити жеље сваком живом бићу (Пс. 145:16).

САРАДЊА С БОГОМ ПРЕДСТАВЉА ЗАШТИТУ

12. Зашто проповедање представља заштиту за нас?

12 Морамо чувати своју духовност. Пошто смо несавршени а живимо у Сатанином свету, на нас лако могу утицати лоше размишљање и понашање које је у њему уобичајено. Дух света се може упоредити с воденом струјом која нас вуче у правцу у ком не желимо да идемо. Да бисмо јој се одупрли, морамо свом снагом пливати у супротном смеру. Слично томе, морамо се свесрдно трудити да нас дух Сатаниног света не би одвукао на погрешну страну. Када проповедамо другима, мисли су нам усмерене на важне и корисне ствари, а не на оне које нам руше веру (Фил. 4:8). Проповедајући учвршћујемо своја уверења и подсећамо се на Божја обећања и праведна мерила. Служба проповедања нам помаже и да сачувамо духовну ратну опрему. (Прочитати Ефешанима 6:14-17.)

13. Шта један наш брат из Аустралије каже о проповедању?

13 Ако смо заокупљени проповедањем и другим хришћанским активностима, једноставно немамо времена да будемо преокупирани својим проблемима и то нам служи као заштита. Џоел, који живи у Аустралији, каже: „Проповедање ми помаже да не изгубим контакт с реалношћу. Још јасније видим какве проблеме људи имају и колико ми је добра донело то што се држим библијских начела. Проповедање ме учи понизности и пружа ми прилику да се ослоним на Јехову и сувернике.“

14. Како је то што истрајавамо доказ да је Божји дух на нама?

14 Проповедање нам такође јача уверење да је Божји дух с нама. Примера ради, замисли да ти је посао да људима на кућну адресу достављаш здрав хлеб. Ниси плаћен за то нити су ти покривени трошкови. Штавише, убрзо увиђаш да већина људи не жели тај хлеб и да су те неки чак омрзнули због тога што им га доносиш. Колико дуго би радио тај посао? Обесхрабрен негативним реакцијама, вероватно не би дуго издржао. Па ипак, многи од нас истрајно проповедају из године у годину, о свом трошку и упркос презиру и исмевању незахвалних људи. Зар то није доказ да је Божји дух на нама?

САРАЂУЈУЋИ С БОГОМ ПОКАЗУЈЕМО ДА ВОЛИМО ЊЕГА И БЛИЖЊЕ

15. У каквој је вези проповедање с Божјом намером за човечанство?

15 Размисли о томе како је проповедање добре вести повезано с Божјом намером за човечанство, наиме да људи вечно живе на земљи. Јехова није одустао од тога ни након што је Адам згрешио (Ис. 55:11). Напротив, побринуо се да човечанство буде избављено од проклетства греха и смрти. Зато је Исус дошао на земљу и жртвовао свој живот за оне који су послушни Богу. Али да би му били послушни, морају разумети шта је његова воља. Из тог разлога, Исус је говорио људима шта Бог очекује од њих и подстакао је своје ученике да наставе да поучавају друге. Помажући људима да се помире с Богом, сарађујемо с њим у свему што чини да би избавио човечанство од греха и смрти.

16. У каквој су вези проповедање и две највеће заповести?

16 Тиме што помажемо другима да ускладе свој живот с Божјом вољом, показујемо да волимо ближње и Јехову, „који жели да се све врсте људи спасу и да добро упознају истину“ (1. Тим. 2:4). На питање која је највећа од свих заповести датих израелском народу, Исус је одговорио: „’Воли Јехову, свог Бога, свим својим срцем и свом својом душом и свим својим умом.‘ То је највећа и прва заповест. Друга, слична овој, јесте: ’Воли свог ближњег као самог себе‘“ (Мат. 22:37-39). Учествујући у служби проповедања, показујемо да смо од срца послушни тим заповестима. (Прочитати Дела апостолска 10:42.)

17. Како на тебе утиче то што имаш част да проповедаш добру вест?

17 Стварно имамо много благослова! Јехова нам је поверио задатак који нам причињава радост, приближава нас њему и другима и штити нас у духовном погледу. Тај задатак нам пружа прилику да докажемо да волимо Бога и ближње. Широм света, сви ми који припадамо Божјем народу живимо у различитим околностима. Али било да смо млади или стари, богати или сиромашни, снажни или слаби, ми чинимо све што је у нашој моћи да бисмо говорили другима о својој вери. Вероватно ћеш се сложити са Шантел, нашом сестром из Француске. Она прича: „Најмоћнија особа у свемиру, Створитељ свега, срећан Бог, каже ми: ’Иди! Говори! Говори у моје име, говори од срца. Дајем ти снагу, своју Реч Библију, подршку анђела, сараднике, обуку и конкретне смернице у право време.‘ Неизмерна је част чинити оно што Јехова тражи од нас и бити његов сарадник!“