1, 2. Који ће догађај ове године на посебан начин ујединити људе? (Видети слику на почетку чланка.)

НАКОН заласка сунца 31. марта 2018. године, милиони људи широм света окупиће се на једној свечаности, која се одржава једанпут годишње. Реч је о обележавању годишњице Христове смрти. Ова свечаност сваке године на један посебан начин уједињује људе.

² Можемо само да замислимо колико се Јехова и Исус радују док посматрају милионе људи како се у различитим крајевима света окупљају на тој посебној свечаности. У Библији је проречено да ће „велико мноштво људи, које нико [неће моћи] избројати, из свих народа и племена и народности и језика“ узвикивати: „Спасење дугујемо свом Богу, који седи на престолу, и Јагњету!“ (Откр. 7:9, 10). Заиста је предивно што на Спомен-свечаности сваке године толико људи одаје част Јехови и Исусу за све оно што су учинили.

3. На која питања ћемо добити одговоре у овом чланку?

 ³ У овом чланку ћемо добити одговоре на следећа питања: (1) Како се свако од нас може припремити за Спомен-свечаност? (2) Како та свечаност утиче на јединство Божјег народа? (3) Како свако од нас може допринети том јединству? (4) Да ли ће се једном одржати последња Спомен-свечаност? Ако хоће, када ће то бити?

4. Зашто је важно да дамо све од себе да будемо на Спомен-свечаности?

⁴ Размислимо о томе колико је важно присуствовати Спомен-свечаности. Знамо да су наши састанци део наше свете службе Јехови, а Спомен-свечаност је најважнији састанак у години. Нема сумње да Јехова и Исус запажају ко даје све од себе како би био присутан. Сигурно желимо да они виде да ћемо доћи, осим ако нам то због нечега буде апсолутно немогуће. Кад својим поступцима показујемо да су нам састанци веома важни, пружамо Јехови додатан разлог да сачува наше име у књизи сећања, то јест „књизи живота“, у којој се налазе имена оних који ће добити вечни живот (Мал. 3:16; Откр. 20:15).

5. Како у периоду пре Спомен-свечаности можемо испитати да ли смо у вери?

⁵ У периоду пре Спомен-свечаности треба да издвајамо време да се молимо и дубоко размишљамо о нашем односу с Јеховом. (Прочитати 2. Коринћанима 13:5.) Како то можемо чинити? Тако што ћемо испитати да ли смо у вери. На пример, могли бисмо се питати: „Да ли заиста верујем да је ово једина организација коју Јехова користи да би извршио своју вољу? Да ли се трудим да другима преносим добру вест о Божјем Краљевству? Да ли моји поступци показују да сам свестан да живимо у последњим данима и да се ближи крај Сатаниној власти? Да ли је моје поуздање у Јехову и Исуса и даље онолико снажно колико је било онда кад сам се предао Јехови?“ (Мат. 24:14; 2. Тим. 3:1; Јевр. 3:14). Искрени одговори на ова питања помоћи ће нам да увидимо колико је јака наша вера.

6. (а) Који је једини начин да добијемо вечни живот? (б) Како се по узору на једног старешину можемо припремити за Спомен-свечаност?

⁶ Још нешто што треба да радимо у периоду Спомен-свечаности јесте да читамо чланке који говоре о томе колико је она важна и дубоко размишљамо о томе. (Прочитати Јована 3:16; 17:3.) Једини начин да добијемо вечни живот јесте да добро упознамо Јехову и исказујемо веру у његовог јединорођеног Сина, Исуса. Да бисмо се припремили за Спомен-свечаност, могли бисмо да проучавамо неки материјал који ће нам помоћи да се приближимо Јехови и Исусу. Погледајмо како то ради један дугогодишњи старешина. Он годинама сакупља чланке из Стражарске куле који конкретно говоре о Спомен-свечаности и о љубави коју су Јехова и Исус показали према нама. Он их чита у седмицама пре Спомен-свечаности и дубоко размишља о томе колико је она важна. С времена на време, допуњује своју колекцију чланака. Захваљујући тим чланцима, као и читању Библије у периоду Спомен-свечаности, он сваке године научи нешто ново. Што је још важније, примећује како његова љубав према Јехови и Исусу из године у годину расте. Слични пројекти за проучавање могу и нама помоћи да продубимо љубав и цењење према  Јехови и Исусу и да имамо још више користи од присуствовања Спомен-свечаности.

7. (а) За шта се Исус молио током вечери када је увео Спомен-свечаност? (б) По чему се види да је Јехова услишио Исусову молитву?

⁷ Током вечери када је увео Спомен-свечаност, Исус се молио да његови следбеници буду у јединству, као што су и он и његов Отац у јединству. (Прочитати Јована 17:20, 21.) Нема сумње да је Јехова услишио молитву свог вољеног Сина. Спомен-свечаност је свакако необорив доказ јединства Божјег народа. Они се окупљају тог дана у различитим крајевима света, без обзира на то које су националности или боје коже. У неким земљама је веома необично видети људе различитих раса заједно на неком верском скупу, и на то се чак гледа као на нешто неприкладно. Али Јехова и Исус не гледају тако. За њих је такво јединство нешто прелепо!

8. Које пророчанство је Језекиљ добио?

⁸ Јеховиним слугама није ништа необично што међу њима влада јединство. Јехова је заправо то прорекао. На пример, осмотримо пророчанство које је забележио Језекиљ и које говори о спајању два прута. На једном пруту је писало „за Јуду“, а на другом „за Јосифа“. (Прочитати Језекиља 37:15-17.) У рубрици „Питања читалаца“ у Стражарској кули од јула 2016. стајало је објашњење овог пророчанства: „Јехова је Језекиљу објавио охрабрујућу поруку у којој је обећао да ће се Израелци ујединити након што се буду вратили у Обећану земљу. Тиме је такође проречено уједињење Божјег народа које је започело током последњих дана.“

9. Како се сваке године види испуњење пророчанства које је Јехова дао Језекиљу?

⁹ Почев од 1919. године, Јехова је постепено реорганизовао и ујединио помазанике, који представљају прут „за Јуду“. С временом им се придруживало све више оних који се надају вечном животу на земљи. Они представљају прут „за Јосифа“. Јехова је рекао да ће се та два прута спојити и постати једно у његовој руци (Језек. 37:19). Такође је рекао да ће те две групе постати „једно стадо“ (Јов. 10:16; Зах. 8:23). Сви они уједињено служе Јехови под Краљем, Исусом Христом, кога је Јехова у пророчанству назвао: „Мој слуга Давид“ (Језек. 37:24, 25). То драгоцено јединство које је проречено у Језекиљу јасно се види сваке године када се преостали помазаници и „друге овце“ окупљају како би обележили годишњицу Христове смрти. Међутим, како ми као појединци можемо допринети очувању тог јединства?

10. Како можемо допринети јединству Божјег народа?

¹⁰ Како свако од нас може допринети јединству Божјег народа? Као прво, тако што развијамо понизност. Док је био на земљи, Исус је својим ученицима рекао да морају бити понизни (Мат. 23:12). Ако смо понизни, нећемо попут многих људи у свету имати превисоко мишљење о себи. Понизност ће нам помоћи да будемо подложни и послушни онима који предводе, а то је неопходно за јединство у скупштини. Што је најважније, својом понизношћу угодићемо Богу, јер се он „супротставља охолима, а незаслужену доброту показује понизнима“ (1. Петр. 5:5).

11. Како размишљање о бесквасном хлебу и вину доприноси јединству?

 ¹¹ Други начин на који доприносимо јединству јесте када дубоко размишљамо о значењу бесквасног хлеба и вина, који се користе на Спомен-свечаности. То можемо чинити пре Спомен-свечаности, а посебно током ње (1. Кор. 11:23-25). Бесквасни хлеб представља Исусово безгрешно тело које је положио као откупну жртву, док вино представља његову проливену крв. Међутим, није довољно само разумети шта ти симболи значе. Сетимо се да је Исусова откупна жртва доказ две највеће љубави — Јеховине љубави, јер је дао свог Сина за нас и Исусове љубави, јер је драговољно дао живот за нас. Размишљање о томе нас подстиче да и ми њих волимо. Љубав коју сви осећамо према Јехови чврсто нас повезује и уједињује.

12. Како је Исус у једном поређењу показао шта Јехова очекује од својих слугу?

¹² Трећи начин на који доприносимо јединству јесте када спремно опраштамо другима. Тако показујемо да ценимо то што и нама Јехова опрашта грехе на темељу Христове откупне жртве. Погледајмо како је то Исус објаснио у једном поређењу, које је забележено у Матеју 18:23-34. Након што прочитамо то поређење, могли бисмо да се питамо: „Да ли сам извукао поуку из овог поређења? Да ли сам стрпљив и да ли показујем разумевање према својим суверницима? Да ли сам спреман да опростим некоме кад ми нешто згреши?“ Наравно, нису сви греси исти, а пошто смо несавршени, неке грехе нам је много теже опростити. Али из овог поређења разумемо шта Јехова очекује од нас. (Прочитати Матеја 18:35.) Исус је јасно рекао да нам Јехова неће опростити грехе ако ми не опростимо својој браћи. О томе заиста треба добро да размислимо! Ако опраштамо другима, као што нас је Исус поучио, сачуваћемо драгоцено јединство које влада међу нама.

13. Како још доприносимо јединству?

¹³ Кад опраштамо другима, показујемо да желимо да градимо мир. Присетимо  се Павловог савета који гласи: „Одржите јединство духа, у миру који вас повезује“ (Еф. 4:3). У периоду Спомен-свечаности, и посебно током те вечери, размишљајмо дубоко о томе како поступамо с другима. Запитајмо се: „Да ли сам познат као неко ко брзо прелази преко туђих грешака? Да ли ме други знају као неког ко се жртвује зарад мира и јединства?“ О овим питањима треба озбиљно да размишљамо у периоду Спомен-свечаности.

14. Зашто треба да подносимо „једни друге с љубављу“?

¹⁴ Четврти начин на који доприносимо јединству јесте када опонашамо Јехову у показивању љубави (1. Јов. 4:8). Никада не желимо да мислимо о својој браћи нешто попут овог: „Можда морам да их подносим, али не морају да ми се свиђају.“ То је потпуно супротно Павловом савету да подносимо „једни друге с љубављу“ (Еф. 4:2). Запазимо да он није рекао да само треба да подносимо једни друге већ да то чинимо с љубављу, а то није исто. Наше скупштине се састоје од различитих особа, али их је све привукао Јехова (Јов. 6:44). Он сигурно у њима види много тога због чега их воли. Ако он сматра да су они достојни његове љубави, ко смо онда ми да кажемо да они нису достојни наше љубави? Пошто нам је Јехова заповедио да волимо једни друге, онда то не треба да нам тешко пада (1. Јов. 4:20, 21).

15. Како знамо да ће се једном одржати последња Спомен-свечаност?

¹⁵ Како знамо да ће се једном одржати последња Спомен-свечаност? Апостол Павле је у првој посланици Коринћанима рекао помазаним хришћанима да тиме што сваке године обележавају Исусову смрт они објављују „Господову смрт, док он не дође“ (1. Кор. 11:26). И Исус је говорио о свом доласку у пророчанству о времену краја. О великој невољи која нас очекује, он је рекао: „На небу [ће се] појавити знак Сина човечјег. И тада ће проплакати сва племена на земљи. И видеће Сина човечјег како долази на облацима небеским са силом и великом славом. И он ће послати своје анђеле уз гласан звук трубе и они ће скупити његове изабране с четири стране света, с једног краја небеса до другог“ (Мат. 24:29-31). То скупљање изабраних се односи на време када ће сви помазани хришћани који су још на земљи добити своју небеску награду. То ће се десити након почетка велике невоље, а пре Армагедона. Затим ће свих 144 000 заједно са Исусом кренути у напад на све земаљске краљеве и покорити их (Откр. 17:12-14). Дакле, последња Спомен-свечаност ће бити одржана пре него што Исус дође да би сакупио све помазанике и одвео их на небо.

16. Зашто си решен да присуствујеш овогодишњој Спомен-свечаности?

¹⁶ Свако од нас треба да буде решен да 31. марта 2018. присуствује Спомен-свечаности. Такође треба да се молимо Јехови да нам помогне да сачувамо јединство. (Прочитати Псалам 133:1.) Не заборавимо да ће се једном одржати последња Спомен-свечаност и зато дајмо све од себе да будемо присутни на овогодишњој. Тако ћемо показати колико ценимо наше драгоцено јединство, које те вечери посебно долази до изражаја.