1, 2. Зашто је Данило био Божји миљеник и како се можемо угледати на њега?

КАДА су јудејски изгнаници дошли у Вавилон, затекли су град препун идола и демонизма. Па ипак, верни Јудејци, попут Данила и његова три друга, нису дозволили да их обликује вавилонски свет (Дан. 1:6, 8, 12; 3:16-18). Њих четворица су чврсто одлучила да једино Јехови допусте да их обликује. У томе су и успели! Иако је Данило у Вавилону провео скоро цео живот, био је такав да је један анђео за њега рекао да је Божји миљеник (Дан. 10:11, 19).

² У библијска времена, грнчар је глину могао да обликује тако што би је стављао у калуп чиме би јој дао жељени облик. Данашње праве Божје слуге увиђају да је Јехова Врховни Владар и да стога има право да обликује људе и народе по својој вољи. (Прочитати Јеремију 18:6.) Бог има власт и да нас обликује појединачно. Међутим, он поштује нашу слободу избора и жели да му драге воље допустимо да нас обликује. Да бисмо видели како можемо остати попут меке глине у Божјим рукама, осмотримо три питања: (1) Како се можемо чувати особина које би нас спречиле да  прихватимо савет од Бога? (2) Шта ће нам помоћи да останемо послушни и лаки за обликовање? (3) Како родитељи показују да се подлажу Богу док васпитавају своју децу?

3. Због чега наше срце може постати неосетљиво? Наведи пример.

³ „Више од свега што се чува, чувај срце своје, јер из њега извире живот“, каже се у Пословицама 4:23. Чега треба да се чувамо да не бисмо постали попут тврде глине? Између осталог, поноса, греха и недостатка вере, јер би те ствари у нама могле развити непослушан, бунтован дух (Дан. 5:1, 20; Јевр. 3:13, 18, 19). Јудејски краљ Озија је упао у замку поноса. (Прочитати 2. Летописа 26:3-5, 16-21.) У почетку је „чинио оно што је исправно у Јеховиним очима“ и „стално је тражио Бога“. Али „кад је постао моћан, срце му се [...] узохолило“, иако је Бог био заслужан за сав његов успех. Чак је покушао да принесе ка̂д у светилишту, што су смели да раде само свештеници из Аронове лозе. А онда, када су му се свештеници успротивили, поносни Озија се разгневио. То је водило до његове пропасти — Јехова га је казнио губом од које је боловао до краја живота (Посл. 16:18).

4, 5. Шта нам се може десити ако се не чувамо поноса? Наведи пример.

⁴ Исто тако, ако се неко од нас не би чувао поноса, могао би почети да „мисли о себи више него што треба да мисли“, чак до те мере да одбаци библијски савет (Римљ. 12:3; Посл. 29:1). Размисли о ономе кроз шта је прошао Џим. Наиме, он се на једном састанку старешинства није сложио са другим старешинама око нечега. „Рекао сам браћи да уопште немају љубави у себи и напустио састанак“, каже Џим. После отприлике шест месеци, прешао је у оближњу скупштину, али тамо није наименован за старешину. Он признаје: „Осећао сам се поражено. Био сам потпуно уверен да сам у праву. Тај осећај ме је толико обузео да сам дигао руке од свега.“ Џим је био неактиван десет година. Он искрено каже: „Понос ми је био повређен и почео сам да кривим Јехову за оно што се дешавало. Током година, браћа су долазила код мене и покушавала да ме уразуме, али ја сам се томе опирао.“

⁵ Џимово искуство показује како због поноса можемо почети да оправдавамо своје поступке и тако постати тешки за обликовање (Јер. 17:9). „Све време сам мислио како други погрешно виде ствари“, каже Џим. Како је с тобом? Да ли те је икада повредио неки сухришћанин или си изгубио нека задужења? Ако ти се то десило, како си реаговао? Да ли те је понос надвладао или ти је било важније да будеш у миру са својим братом и останеш веран Јехови? (Прочитати Псалам 119:165 и Колошанима 3:13.)

6. Како чињење греха утиче на особу?

⁶ Чињење греха, можда чак и тајно, може довести до тога да особа постане непријемчива за Јеховине савете. Тако јој је све лакше да чини грех. Један брат је рекао да је савест с временом престала да га гризе због онога што је радио (Проп. 8:11). Један други брат, коме је прешло у навику да гледа порнографију, касније је рекао: „Постао сам критичан према старешинама.“ Због порнографије му је духовност била нарушена. С временом је изашло на видело шта је радио и он је прихватио помоћ. Наравно, сви смо несавршени.  Међутим, ако смо критични према другима или оправдавамо своје лоше понашање уместо да тражимо Божји опроштај и помоћ, можда је то показатељ да нам је срце већ отврдло.

7, 8. (а) Како су Израелци дозволили да им срце отврдне због недостатка вере? (б) Зашто је то поучно за нас?

⁷ Оно што се десило Израелцима које је Јехова избавио из Египта показује како недостатак вере може отврднути срце. Они су видели како Бог за њих чини многа чуда, од којих су нека била заиста задивљујућа! Па ипак, када су били надомак Обећане земље, показали су да им је вера слаба. Нису се поуздали у Јехову већ их је обузео страх, па су почели да гунђају против Мојсија. Чак су хтели да се врате у Египат, где су живели у ропству! Јехова је тиме био дубоко повређен. „Докле ће ме овај народ презирати?“, рекао је (Бр. 14:1-4, 11; Пс. 78:40, 41). Тај нараштај је због свог тврдог срца и недостатка вере помро у пустињи.

⁸ Данас, док се ближимо новом свету, наша вера је на испиту. Добро је да размислимо колико нам је вера јака. Примера ради, како гледаш на Исусове речи записане у Матеју 6:33? Питај се: „Да ли моји приоритети и одлуке показују да стварно верујем у оно што је Исус рекао? Да ли бих жртвовао састанке или службу проповедања када би ми се пружила прилика да више зарадим? Шта бих радио ако би притисци на послу били све већи? Да ли бих дозволио свету да ме утисне у свој калуп и можда чак удаљи од истине?“

9. Зашто треба да испитујемо да ли смо у вери и како то можемо чинити?

⁹ Неке Божје слуге нису баш вољне да се придржавају библијских смерница у вези са избором друштва, искључењем или забавом. Питај се: „Да ли сам и ја такав?“ Ако приметиш да имаш такве погрешне ставове, без одлагања размисли о својој вери. „Испитујте да ли сте у вери, сами себе проверавајте“, саветује нас Библија (2. Кор. 13:5). Треба да искрено сагледавамо сами себе у светлу Божје Речи, и то редовно.

10. Шта нам може помоћи да будемо попут меке глине у Јеховиним рукама?

¹⁰ Бог нам помаже да останемо попут меке глине путем своје Речи, хришћанске скупштине и службе проповедања. Као што вода омекшава глину, свакодневно читање Библије и размишљање о прочитаном може нас учинити мекшима у Јеховиним рукама. Јехова је од израелских краљева тражио да препишу себи његов Закон и да га сваког дана читају (Пон. зак. 17:18, 19). Апостоли су разумели да је читање светих списа и дубоко размишљање о њима неопходно за њихову службу. Стотине пута су у својим списима цитирали стихове из хебрејског дела Светог писма, а када су проповедали, подстицали су људе да и сами истражују Писма (Дела 17:11). И ми данас увиђамо колико је важно свакодневно читати Божју Реч и уз молитву размишљати о њој (1. Тим. 4:15). То нам помаже да останемо понизни и меки у Јеховиним рукама.

11, 12. Како нас Јехова обликује преко хришћанске скупштине, узимајући у обзир сваког од нас појединачно? Наведи пример.

¹¹ Јехова нас обликује и путем хришћанске скупштине, узимајући у обзир потребе сваког од нас појединачно. Џим, о коме смо већ говорили, смекшао је када је један  старешина почео да се труди око њега. „Никада ме није кривио нити критиковао“, каже Џим. „Био је позитиван и показао је да стварно жели да ми помогне.“ После отприлике три месеца, тај старешина је позвао Џима да дође на састанак. „Браћа и сестре су ме срдачно примили“, сећа се Џим. „Њихова љубав ме је покренула да се мењам. Почео сам да увиђам да није најважније како се ја осећам. Уз подршку браће и моје драге супруге, која је све то време остала духовно стабилна, постепено сам повратио духовну снагу. Веома су ми значили и чланци ’Јехову не треба кривити‘ и ’Лојално служи Јехови‘ из Стражарске куле од 15. новембра 1992.“

¹² С временом је Џим поново постао старешина. Од тада помаже браћи са сличним кушњама да се духовно опораве. Џим је дошао до следећег закључка: „Мислио сам да имам добар однос с Јеховом, али није било тако. Жао ми је што сам због поноса изгубио из вида важније ствари и постао преоптерећен туђим манама“ (1. Кор. 10:12).

13. Које особине развијамо у служби проповедања и зашто је то добро?

¹³ Како нас служба проповедања обликује за наше добро? Када учествујемо у њој, лакше развијамо понизност и плодове светог духа (Гал. 5:22, 23). Помисли само на добре особине које си стекао у служби. Штавише, када се понашамо као хришћани, то доприноси лепоти поруке коју преносимо, што може позитивно утицати на неке станаре. Примера ради, двоје Јеховиних сведока у Аустралији су  с поштовањем слушали једну жену иако је била врло нељубазна према њима. Међутим, касније јој је због тога било жао, па је написала писмо подружници. Између осталог, у њему је стајало: „Желела бих да се извиним тим веома стрпљивим и понизним људима због своје ароганције и дрскости. Баш је било глупо од мене што сам хтела да отерам две особе које проповедају Божју Реч.“ Да ли би та жена написала писмо да је осетила да су се имало наљутили на њу? Вероватно не би. Служба проповедања заиста доноси много добра, и нама и људима којима проповедамо.

14. Шта родитељи морају радити да би успешно обликовали своју децу?

¹⁴ Деца су по природи жељна знања и понизна (Мат. 18:1-4). Зато је мудро да родитељи усађују у децу истину и љубав према њој док су она још мала (2. Тим. 3:14, 15). Наравно, да би успели у томе, родитељи пре свега треба да усађују истину у своје срце и да живе по њој. Када родитељи тако чине, деца не само што слушају о истини већ је и виде на делу. Тако она схватају да је родитељска дисциплина знак љубави, како њихове тако и Јеховине.

15, 16. Како родитељи могу показати да се уздају у Бога када им је дете искључено?

¹⁵ Ипак, нека деца, иако су одгајана у хришћанском духу, касније напусте истину и буду искључена, наносећи велики бол осталима у породици. Једна сестра из Јужноафричке Републике је рекла: „Када ми је брат био искључен, било је то као да је умро. Били смо скрхани.“ Шта су поводом тога она и њени родитељи радили? Следили су смернице из Божје Речи. (Прочитати 1. Коринћанима 5:11, 13.) Родитељи су рекли: „Чврсто смо решили да не одступамо од онога што каже Библија, јер смо знали да ће најбоље бити ако будемо радили ствари на Божји начин. На искључење смо гледали као на дисциплину од Бога и били смо уверени да он то чини из љубави и колико је потребно. Зато смо контакт са сином свели само на неопходна породична питања.“

¹⁶ Како се осећао њихов син? Он је касније испричао: „Знао сам да ме нико у породици не мрзи, већ да тако поступају јер су послушни Јехови и његовој организацији.“ Такође је рекао: „Када ти не преостаје ништа друго него да молиш Јехову за помоћ и опроштај, схватиш колико ти је потребан.“ Замисли колико су сви у његовој породици били радосни када је поново примљен у скупштину. Када слушамо Бога на свим путевима својим, можемо се надати најбољем (Посл. 3:5, 6; 28:26).

17. Зашто треба да се увек подлажемо Јехови?

¹⁷ Исаија је прорекао време када ће се изгнанство Јудејаца ближити крају и када ће они који се кају говорити: „Јехова, ти си наш Отац. Ми смо глина, а ти си наш Грнчар, и сви смо дело твојих руку.“ Затим ће га преклињати: „Немој се довека сећати нашег преступа. Погледај, молим те, сви смо ми твој народ“ (Ис. 64:8, 9). Када се и ми понизно подложимо Јехови и тако увек поступамо у животу, Бог ће нас волети као и пророка Данила. Што је још важније, Јехова ће тада наставити да нас обликује путем своје Речи, духа и организације, захваљујући чему ћемо једног дана постати савршена Божја деца (Римљ. 8:21).