Особина драгоценија од дијаманата
Људи на дијаманте већ дуго гледају као на веома вредно драго камење. Неки дијаманти коштају и по неколико милиона долара. Међутим, с Божјег становишта постоји нешто далеко вредније. Шта је то?
Размотримо следеће искуство. Хајгануш, која је некрштени објавитељ и живи у Јерменији, пронашла је пасош недалеко од своје куће. У њему је било неколико платних картица и позамашна сума новца. То је испричала свом супругу који је такође некрштени објавитељ.
Премда је овај пар имао озбиљних финансијских потешкоћа и био у дуговима, одлучили су да сав новац однесу на адресу наведену у пасошу. Човек који је изгубио пасош и његова породица били су запањени. Хајгануш и њен супруг су им објаснили да су поступили поштено зато што се труде да живе по библијским начелима. Сматрали су да једноставно морају поступити поштено. Ту прилику су искористили да им кажу нешто о Јеховиним сведоцима, као и да им оставе неку библијску литературу.
Ова породица је желела да им да извесну суму новца као награду, али Хајгануш је то учтиво одбила. Следећег дана ју је посетила супруга човека који је изгубио пасош и инсистирала да поклони Хајгануш дијамантски прстен у знак захвалности.
Многи људи би се, попут ове породице, изненадили када би се сусрели са оваквим поштењем. Наравно, то није изненадило Јехову. Шта можемо рећи о његовом ставу према поштењу? Да ли је поштење поменутог брачног пара било вредно труда?
ОСОБИНЕ КОЈЕ СУ ДРАГОЦЕНИЈЕ ОД МАТЕРИЈАЛНИХ СТВАРИ
Није тешко дати одговор на горепоменута питања. Божје слуге знају да је Богу драгоцено то што они настоје да одражавају његове особине, а не дијаманти, злато и друге материјалне ствари. Зато је и за њих одражавање Божјих особина нешто веома драгоцено. Дакле, сасвим је јасно да се Јеховино гледиште о томе шта је вредно а шта није разликује од гледишта већине људи (Ис. 55:8, 9).
То се може видети на примеру онога што Библија говори о мудрости и разборитости. У Пословицама 3:13-15 пише: „Срећан је човек који мудрост нађе, и човек који разборитост стекне, јер је боље стећи мудрост него стећи сребро, она је већи добитак и од самог злата. Драгоценија је од бисера, и ништа од онога што ти је драго не може се изједначити с њом.“ Јасно је да су Јехови те особине драгоценије од било каквог блага.
Шта, дакле, можемо рећи о поштењу?
Јехова нам пружа савршен пример у томе шта значи бити поштен. Он „не може да лаже“ (Титу 1:2). Апостол Павле је под његовим надахнућем хришћанима јеврејског порекла написао следеће: „Молите се за нас, јер смо уверени да имамо чисту савест, јер у свему желимо да поштено поступамо“ (Јевр. 13:18).
Исус је такође одличан пример у том погледу. Примера ради, присетимо се ситуације када је првосвештеник Кајафа узвикнуо: „Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христ, Син Божји!“ Исус је отворено рекао да он јесте Месија иако је знао да ће Синедрион његове речи искористити да га осуди за богохуљење и погуби (Мат. 26:63-67).
Шта би се могло рећи за нас? Да ли бисмо били поштени и у ситуацијама у којима бисмо могли остварити неку материјалну корист уколико бисмо нешто прећутали или приказали другачијим него што заиста јесте?
НИЈЕ ЛАКО БИТИ ПОШТЕН
Мора се признати да није нимало лако бити поштен у овим последњим данима када су многи људи „себични, похлепни за новцем“ (2. Тим. 3:2). Када наступи економска криза или је тешко доћи до посла, многи сматрају да је оправдано красти, варати или на неки други начин поступати непоштено. Овакво гледиште је толико раширено да многи сматрају да једноставно не долази у обзир да због поштења пропусте прилику да зараде. Чак су и неке Божје слуге зарад непоштеног добитка донеле одлуке због којих су изгубиле добру репутацију у скупштини (1. Тим. 3:8; Титу 1:7).
Међутим, велика већина Божјих слугу се труди да се угледа на Исуса. Они знају да су особине које Бог цени далеко важније од било каквог богатства или привилегија. Зато млади школског узраста који желе да угоде Богу не прибегавају непоштеним поступцима да би добили боље оцене (Посл. 20:23). Истина, поштење неће увек бити награђено, као што се то десило Хајгануш. У сваком случају, Бог цени оне који се труде да буду поштени. Осим тога, поштени људи имају чисту савест, а она је сасвим сигурно од непроцењиве вредности.
То можемо добро илустровати примером нашег брата Гагика. Он каже: „Пре него што сам постао Јеховин сведок, радио сам у једној великој фирми чији је власник избегавао да плати порез тако што је пријављивао само део остварене добити. Од мене као генералног директора очекивало се да у пореској управи некога подмитим како би нам прогледали кроз прсте када су у питању неки наши непоштени послови. Због тога сам био на гласу као непоштен човек. Кад сам почео да проучавам Библију, одлучио сам да престанем с тим, иако је посао који сам обављао био добро плаћен. Основао сам сопствену фирму. Законски сам је регистровао и од првог дана плаћам све порезе“ (2. Кор. 8:21).
Гагик још каже: „Сада зарађујем упола мање тако да ми је мало теже да се старам о својој породици. Међутим, срећнији сам и имам чисту савест пред Јеховом. Својим синовима дајем добар пример. Такође су ми поверене неке одговорности у скупштини. Осим тога, на добром сам гласу, како међу пореским службеницима тако и међу другим људима са којима сарађујем.“
ЈЕХОВА ПОМАЖЕ СВОЈИМ СЛУГАМА
Јехова воли оне који му доносе хвалу тиме што одражавају особине које он има. То важи и за поштење (Титу 2:10). Краљ Давид је под његовим надахнућем записао: „Млад сам био и остарео сам, али нисам видео праведника остављеног, ни децу његову хлеб да просе“ (Пс. 37:25).
О томе сведочи пример Руте. Она није напустила своју остарелу свекрву, Нојемину, него се бринула о њој. Преселила се у Израел, где је могла служити правом Богу, Јехови (Рута 1:16, 17). Тамо је она у складу са законским одредбама пабирчила на њивама, чиме је показала да је изузетно поштена и вредна. Јехова није допустио да Рута и Нојемина буду у оскудици, што је у складу са претходно наведеним речима краља Давида (Рута 2:2-18). Вредно је запазити да је Јехова урадио и више од тога да се само постара за њихове материјалне потребе. Изабрао је Руту да буде преткиња краља Давида, као и обећаног Месије (Рута 4:13-17; Мат. 1:5, 16).
Неким Јеховиним слугама није нимало лако да зараде за живот. Међутим, њима није ни на крај памети да прибегну непоштеним поступцима којима би лако решили своје проблеме него се труде да буду вредни и поштени. Из тога се види да они више цене особине које има Бог, међу којима је и поштење, него било какве материјалне ствари (Попут Руте, Божје слуге широм света уздају се у то да Јехова има моћ да им помогне. Они верују да ће он испунити своје обећање: „Никада те нећу оставити и нипошто те нећу напустити“ (Јевр. 13:5). Јехова је толико пута доказао да може и жели да помогне онима који су у неповољном положају али се труде да поступају поштено. Он се држи своје речи да ће се постарати да његове слуге имају оно што им је неопходно за живот (Мат. 6:33).
Људи високо вреднују дијаманте и друге драгоцености. Међутим, можемо бити сигурни да је нашем небеском Оцу далеко драгоценије то што се трудимо да будемо поштени и да одражавамо друге особине које су му угодне.