1, 2. (а) Због чега је данашњи свет толико разједињен? (б) На која питања ћемо одговорити у овом чланку?

„ЈОШ од најранијег детињства била сам сведок многих неправди“, рекла је о својој прошлости једна сестра из јужне Европе. „Зато се нисам слагала с политичким режимом своје земље и подупирала сам оно што би многи назвали радикалним идејама. Чак сам и годинама била у вези с једним терористом.“ Један брат из јужне Африке је објаснио зашто је раније прибегавао насиљу: „Сматрао сам да је моје племе боље од свих осталих и зато сам постао члан једне партије. Учили су нас да копљем убијамо своје противнике, чак и оне који су били из нашег племена, али су подржавали друге политичке партије.“ Једна сестра која живи у средњој Европи рекла је: „Имала сам много предрасуда и мрзела сам све који су били друге националности или друге вере.“

² Данас све више људи има ставове какве су имали они које смо управо споменули. Многе политичке групе прибегавају насиљу како би оствариле независност. Људи се све више споре око политичких питања. А у многим земљама странци  су жртве све веће нетрпељивости. Као што је у Библији проречено, у овим последњим данима многи нису спремни „за било какав договор“ (2. Тим. 3:1, 3). Како прави хришћани могу сачувати своје јединство у данашњем свету који се све више разједињује? Много тога можемо научити ако размотримо како се Исус поставио у ситуацији када је земља у којој је живео била растрзана политичким немирима. У овом чланку ћемо добити одговор на три питања: Зашто се Исус није прикључио ниједној политичкој групи? Како је показао да Божје слуге не смеју да се мешају у политику? Како нас је поучио да прибегавање насиљу никада није оправдано?

3, 4. (а) Каква су очекивања имали Јудејци у Исусово време? (б) Како је то утицало на Исусове ученике?

³ Многи Јудејци којима је Исус проповедао желели су да се ослободе римске власти. Једна група фанатичних бораца, који су постали познати као зелоти, још више је потпиривала таква осећања. Многи од њих су следили Јуду Галилејца, који је живео отприлике кад и Исус. Он је био лажни месија који је завео многе. Јеврејски историчар Јосиф Флавије рекао је да је тај Јуда „подстицао своје земљаке на устанак, и називао кукавицама оне који су Римљанима плаћали порез“. Римљани су на крају погубили Јуду (Дела 5:37). Неки зелоти су чак прибегавали насиљу како би остварили своје циљеве.

⁴ За разлику од тих екстремиста, обичан народ је жељно ишчекивао долазак Месије. Надали су се да ће их он ослободити римске власти и од њих поново створити велик народ (Лука 2:38; 3:15). Многи су веровали да ће Месија успоставити краљевство на земљи и то у Израелу. Тада би се милиони Израелаца расутих по свету вратили у своју домовину. Сетимо се да је Јован Крститељ једном приликом питао Исуса: „Јеси ли ти онај који треба да дође или да чекамо другога?“ (Мат. 11:2, 3). Можда је Јован желео да сазна да ли ће доћи неко други и ослободити Јудејце. Касније су и двојица ученика с којима је ускрснули Исус разговарао на путу за Емаус рекла да су имала нека неиспуњена очекивања што се тиче Месије. (Прочитати Луку 24:21.) Убрзо након тога, апостоли су упитали Исуса: „Господе, хоћеш ли у ово време Израелу обновити краљевство?“ (Дела 1:6).

5. (а) Зашто је народ у Галилеји желео Исуса за краља? (б) Како је помогао Галилејцима да разумеју сврху његовог доласка на земљу?

⁵ Таква очекивања су несумњиво навела народ у Галилеји да пожели Исуса за краља. Сигурно су мислили да би Исус био идеалан вођа јер је био изванредан говорник, могао је да лечи болесне, па чак и да обезбеди храну за оне који су били гладни. Једном приликом, када је нахранио мноштво, међу којима је било око 5 000 мушкараца, видео је колико су сви били одушевљени и схватио је шта планирају с њим. У Библији пише: „Исус је знао да желе да дођу и да га ухвате и поставе за краља, па се поново повукао у гору, сасвим сам“ (Јов. 6:10-15). Наредног дана, одушевљење је вероватно мало спласнуло. Тада је Исус објаснио народу да он није дошао да би подмирио њихове материјалне потребе, већ да би их поучавао о Божјем Краљевству. Зато им је рекао: „Немојте радити за храну која пропада, него за храну која остаје за вечни живот“ (Јов. 6:25-27).

6. Како је Исус објаснио да није желео власт на земљи? (Видети прву слику на почетку чланка.)

 ⁶ Исус је нешто пре своје смрти увидео да неки његови ученици очекују да он почне да влада као краљ у Јерусалиму. Да би им помогао да разумеју да се то неће догодити, испричао им је поређење о минама. Према том поређењу, требало је да „човек племенитог рода“, то јест Исус, оде у далеку земљу и то на дуже време (Лука 19:11-13, 15). Осим тога, објаснио је свој неутралан став према римским властима. Понтије Пилат га је питао: „Јеси ли ти јудејски краљ?“ (Јов. 18:33). Пилат се вероватно највише плашио тога да би Исус могао изазвати политичке немире. Али Исус му је одговорио: „Моје краљевство није део овог света“ (Јов. 18:36). Није се мешао у политику јер ће његово Краљевство бити на небу. Рекао је Пилату да је дошао на земљу да сведочи за истину. (Прочитати Јована 18:37.)

7. (а) Зашто чак ни у себи не треба да подржавамо покрете за независност? (б) Зашто то није увек лако?

⁷ Исус је добро знао зашто је дошао на земљу. Ако и ми схватимо који је наш главни задатак, чак ни у себи нећемо подржавати ниједан покрет за независност. То није увек лако. Један покрајински надгледник је рекао: „Људи на нашем подручју су све екстремнији када су у питању политичка уверења. Национализам узима маха и многи сматрају да ће им живот бити бољи ако постигну независност. На сву срећу, браћа су сачувала хришћанско јединство јер су усредсређена на проповедање добре вести о Божјем Краљевству. Своје наде полажу у то да ће Бог искоренити неправду и решити све проблеме који нас муче.“

8. Какву су неправду трпели многи у Исусово време?

⁸ Неправда често распирује политичке страсти. На пример, у Исусово време је плаћање пореза било горуће политичко питање. Јуда Галилејац је подигао побуну управо због тога што су Римљани наредили попис становништва како нико не би могао избећи плаћање пореза, који се плаћао на много тога, између осталог на кућу и имање. Осим тога, порезници су били корумпирани што је само погоршавало ситуацију. Неки од њих су чак купили свој положај и искористили га да се обогате. Закхеј, главни порезник у Јерихону, обогатио се тако што је изнуђивао новац од народа (Лука 19:2, 8). Међутим,  он сигурно није био једини који је то радио.

9, 10. (а) Како су неки покушали да искушају Исуса? (б) Шта можемо научити из Исусовог одговора? (Видети другу слику на почетку чланка.)

⁹ Неки који су мрзели Исуса покушали су да га искушају и да га наведу да стане на нечију страну када је у питању плаћање пореза. Радило се о порезу који се плаћао по глави становника, у износу од једног денара. (Прочитати Матеја 22:16-18.) Јудејцима је тај порез посебно тешко падао јер их је подсећао на то да су под римском влашћу. Иродове присталице су се надале да би могле оптужити Исуса за подстицање на побуну ако би он рекао да не треба плаћати тај порез. С друге стране, ако би Исус рекао да треба плаћати порез, народ би можда престао да га следи.

¹⁰ Исус је пазио да по том питању остане неутралан. Рекао је: „Дајте, дакле, цару царево, а Богу Божје“ (Мат. 22:21). Наравно, знао је да су многи порезници корумпирани. Али није се усредсредио на то, већ на нешто много важније, наиме на Божје Краљевство које ће решити све проблеме човечанства. Тиме је свим својим ученицима оставио добар пример. Као прави хришћани не треба да се мешамо у решавање политичких питања, колико год би нешто могло изгледати праведно и поштено. Ми најпре тражимо Божје Краљевство и Божју праведност. Због тога се ни на који начин не боримо против неправде (Мат. 6:33).

11. Како се на најбољи начин можемо борити против неправде?

¹¹ Многи Јеховини сведоци су успели да се отргну политичким идејама које су некада имали. На пример, једна наша сестра из Велике Британије је рекла: „На факултету сам имала предавања из социологије и полако сам почела да се залажем за неке радикалне идеје. Желела сам да се борим за права црнаца, јер смо трпели велику неправду. Иако сам побеђивала у расправама, на крају сам увек била разочарана. Нисам схватала да људи прво из свог срца морају искоренити расне предрасуде. Када сам почела да проучавам Библију, увидела сам да најпре морам почети од себе. А у томе ми је стрпљиво помагала једна сестра белкиња. Сада служим као општи пионир у једној скупштини на знаковном језику и трудим се да допрем до свих људи.“

12. На шта се односи „квасац“ ког су Исусови ученици морали да се клоне?

¹² Верске вође у Исусово време често су се мешале у политику. У једној књизи се каже да су „верске секте на које су Јудејци били подељени, у мањој или већој мери, личиле на оно што бисмо данас назвали политичким партијама“ (Daily Life in Palestine at the Time of Christ). Зато је Исус упозорио своје ученике: „Будите опрезни, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог“ (Мар. 8:15). Када је споменуо Ирода, вероватно је говорио о Иродовим присталицама. Осим њих, ту су били и фарисеји, који су желели да Јудејци буду независни од Римског царства. Према Матејевом јеванђељу, Исус је своје ученике упозорио и на садукеје, који су желели да остану под римском влашћу, јер су многи од њих били на високим положајима. Исус је изричито нагласио својим ученицима да се клоне „квасца“, то јест учења ове три групе (Мат. 16:6, 12). Вредно је споменути да се овај разговор одвијао убрзо након што је народ хтео да Исуса постави за краља.

13, 14. (а) Како је мешање религије у политику у Исусово време водило до насиља и неправде? (б) Зашто никада не треба да прибегавамо насиљу, чак ни кад смо жртва неправде? (Видети трећу слику на почетку чланка.)

 ¹³ Мешање религије у политику често води до насиља. Исус је поучио своје ученике да морају остати потпуно неутрални. То је један од разлога због ког су свештенички главари и фарисеји планирали да убију Исуса. Сматрали су да угрожава њихов и политички и верски положај. Рекли су: „Ако га пустимо тако, сви ће поверовати у њега и Римљани ће доћи и узеће нам и наш храм и наш народ“ (Јов. 11:48). Зато је првосвештеник Кајафа сковао план да убије Исуса (Јов. 11:49-53; 18:14).

¹⁴ Кајафа је послао војнике да под окриљем ноћи ухапсе Исуса. Али Исус је знао да планирају да га убију, тако да је током последње вечере рекао апостолима да понесу мачеве. Два мача су била довољна да им пружи једну важну поуку (Лука 22:36-38). Нешто касније те ноћи, када је група људи дошла да ухапси Исуса, Петар је био толико љут због такве неправде да је извукао мач на једног човека (Јов. 18:10). Али Исус му је рекао: „Врати свој мач на његово место, јер сви који се мача хватају од мача ће и погинути“ (Мат. 26:52, 53). Коју је важну поуку Исус пренео својим ученицима? Они не смеју бити део света. Исус се нешто раније те ноћи управо за то молио. (Прочитати Јована 17:16.) Борбу против неправде требало је препустити Богу.

15, 16. (а) Како Божја Реч помаже хришћанима да избегну сукобе? (б) Какву разлику Јехова види између свог народа и овог света?

¹⁵ Наша сестра из јужне Европе коју смо споменули на почетку научила је ту исту лекцију. Она каже: „Видела сам да насиље не доноси правду и да они који му прибегавају често гину. Многи постају огорчени. Заиста сам срећна што сам из Библије сазнала да ће нам само Бог донети истинску правду. Већ 25 година проповедам ту добру вест.“ Наш брат из јужне Африке је уместо копља узео „мач духа“, то јест Божју Реч (Еф. 6:17). Сада преноси поруку мира свим људима, без обзира на то из ког су племена. Наша сестра из средње Европе се, након што је постала Јеховин сведок, удала за брата који припада етничкој групи коју је некада мрзела. Сви они које смо овде споменули променили су своја гледишта и ставове зато што су желели да буду попут Христа.

¹⁶ То су заиста велике промене! У Библији се човечанство упоређује са узбурканим морем, које се не може умирити (Ис. 17:12; 57:20, 21; Откр. 13:1). Док политичка питања уносе пометњу међу људе, разједињују их и подстичу на безумно насиље, ми чувамо наш мир и јединство. Јехова посматра овај разједињени свет и сигурно је срећан што међу његовим народом влада јединство. (Прочитати Софонију 3:17.)

17. (а) На која три начина можемо допринети нашем јединству? (б) О чему ће бити речи у следећем чланку?

¹⁷ У овом чланку смо видели на која три начина можемо допринети нашем јединству: (1) чврсто верујемо да ће Божје небеско Краљевство исправити сву неправду, (2) никада не стајемо ни на чију страну у политичким питањима и (3) не прибегавамо насиљу. Међутим, предрасуде понекад прете да угрозе наше јединство. У следећем чланку ћемо видети како их по угледу на хришћане из првог века можемо савладати.