Ровоамов отац је био краљ Соломон, који је 40 година владао Израелом (1. Краљ. 11:42). Након што је Соломон умро, 997. пре н. е., Ровоам је отишао из Јерусалима у Сихем како би био помазан за краља (2. Лет. 10:1). Да ли је био уплашен због тога што треба да наследи престо свог оца, који је био познат по изузетној мудрости? Убрзо је Ровоам морао да докаже да ли је довољно мудар да реши озбиљан проблем који се појавио у земљи.

У Израелу је већ владала напета атмосфера. Убрзо су пред краља дошли представници народа и отворено му рекли шта очекују од њега: „Твој отац је ставио на нас тежак јарам, а ти нам сада олакшај тешку службу и тежак јарам који је твој отац ставио на нас, па ћемо ти служити“ (2. Лет. 10:3, 4).

Ровоам је морао да донесе одлуку која није била нимало лака. Уколико би одлучио да удовољи жељи народа, онда би он, његова породица, као и они који су служили на двору, морали да се одрекну неких удобности на које су навикли. С друге стране, уколико не би угодио народу, дошло би до побуне. Шта је Ровоам урадио? Најпре се посаветовао са старијим људима који су били Соломонови саветници. Затим се посаветовао с млађим људима, који су били његових година. Послушао је њихов савет и одлучио да буде строг према народу, па је рекао: „Ја ћу ваш јарам учинити још тежим. Мој отац вас је шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљикавим бичевима“ (2. Лет. 10:6-14).

Шта ми учимо из тога? У нашим скупштинама имамо старије особе које већ годинама верно служе Јехови. Они нам могу помоћи да увидимо до чега могу довести неке наше одлуке. Зато је мудро да их послушамо када нам дају неки савет (Јов 12:12).

Да би угушио побуну, Ровоам је окупио војску. Међутим, Јехова се умешао и послао пророка Семају да Ровоаму пренесе следећу поруку: „Не идите и не борите се против своје  браће, Израелових синова. Вратите се сваки својој кући, јер сам ја тако водио ствари“ (1. Краљ. 12:21-24). *

Можемо ли замислити како се Ровоам осећао због тога што му је Јехова рекао да одустане од борбе? Шта би народ могао помислити о краљу који је најпре свима претио да ће их шибати „бодљикавим бичевима“, а сада се повлачи пред побуњеницима? (Упоредити с 2. Летописа 13:7.) Упркос свему, краљ и сва његова војска су „послушали Јеховину реч и вратили се својим кућама као што им је Јехова рекао“.

Шта ми учимо из тога? Увек је боље да послушамо оно што нам Јехова каже иако ће нам се други због тога можда ругати. Ако смо послушни Јехови, он ће нас благословити и стећи ћемо његову наклоност (Пон. зак. 28:2).

Да ли је вредело то што је Ровоам послушао Јехову? Свакако да јесте. Он је и даље владао над Јудиним и Венијаминовим племеном. Такође је на том подручју подигао нове градове, а неке је „веома утврдио“ (2. Лет. 11:5-12). Што је још важније, Ровоам је у том периоду био послушан Јеховиним законима. Док је десетоплеменско краљевство под Јеровоамовом влашћу полако тонуло у идолопоклонство, многи из тог краљевства су „подупирали Ровоама“ тако што су путовали у Јерусалим како би на исправан начин обожавали Јехову (2. Лет. 11:16, 17). Због тога што је Ровоам био послушан Јехови, његово краљевство је било јако.

Када је Ровоамово краљевство ојачало, он је учинио нешто потпуно неочекивано. Одступио је од Јеховиног закона и почео је да обожава лажне богове. Зашто? Иако то не можемо са сигурношћу тврдити, могуће је да га је на то навела његова мајка која је била Амонка (1. Краљ. 14:21). Било како било, цео народ је кренуо његовим стопама. Због тога је Јехова дозволио да египатски краљ Сисак освоји многе утврђене градове у Јуди (1. Краљ. 14:22-24; 2. Лет. 12:1-4).

Ситуација се погоршала када је Сисак са својом војском напао Јерусалим, одакле је Ровоам владао. Тада је Јехова преко пророка Семаје прекорио Ровоама и његове кнезове. Рекао им је: „Ви сте оставили мене, па и ја остављам вас и предајем вас у руке Сисаку.“ Како је Ровоам реаговао? У Библији стоји: „Тада су се кнезови Израела и краљ понизили, па су рекли: ’Јехова је праведан.‘“ Због тога је Јехова избавио Ровоама и сачувао Јерусалим од уништења (2. Лет. 12:5-7, 12).

Након тога, Ровоам је наставио да влада над Јудом. Пре своје смрти, својим синовима је дао многе дарове јер је тиме вероватно желео да их спречи да се побуне против свог брата Авије, који је требало да га наследи (2. Лет. 11:21-23). На тај начин, Ровоам је показао да је с годинама стекао мудрост.

Иако је Ровоам урадио неке добре ствари, Библија за њега каже: „Он је чинио зло, јер у свом срцу није чврсто одлучио да тражи Јехову“ (2. Лет. 12:14). Због тога није стекао Јеховину наклоност.

Размислимо о следећем: Ровоам је понекад био послушан Јехови. Такође је урадио неке добре ствари за Јеховин народ. Међутим, није развио близак однос с Јеховом, нити је искрено желео да му угоди. Због тога је престао да чини оно што је добро и упао је у замку идолопоклонства. Можда се питамо: „Зашто је Ровоам послушао Јеховин савет? Да ли је то било зато што се искрено кајао за своје грехе и желео да угоди Богу? Или зато што су му други говорили да то треба да уради?“ (2. Лет. 11:3, 4; 12:6). Он је касније поново чинио оно што је било лоше. Колико се само разликовао од свог деде, краља Давида. Тачно је да је Давид правио грешке, али он се искрено кајао за своје грехе. Целим срцем је волео Јехову и служио  му читавог живота (1. Краљ. 14:8; Пс. 51:1, 17; 63:1).

Заиста много тога можемо научити из овог библијског записа. Похвално је када се бринемо за своју породицу и када се трудимо у служби за Јехову. Али да бисмо стекли Јеховину наклоност, то није довољно. Морамо му служити онако како он то жели и морамо имати близак однос с њим.

Да бисмо у томе успели, морамо га волети целим срцем. Да би нека ватра горела, потребно је додавати дрва. Исто тако, да се наша љубав према Богу не би угасила потребно је да редовно читамо његову Реч, дубоко размишљамо о ономе што читамо и истрајемо у молитви (Пс. 1:2; Римљ. 12:12). Таква љубав ће нас мотивисати да му будемо послушни у свему што тражи од нас. Уколико у нечему погрешимо, љубав ће нас мотивисати да се искрено покајемо. За разлику од Ровоама, ми ћемо остати верни Јехови (Јуд. 20 21).