КАКО се осећаш када од доброг пријатеља добијеш писмо пуно топлине? Такво писмо је Тимотеј добио од апостола Павла и оно је данас познато као Друга посланица Тимотеју. Он је сигурно једва чекао да пронађе неко мирно место да би могао да прочита шта његов драги пријатељ има да му каже. Можда се питао: „Како је Павле? Да ли ми је дао неки савет за службу? Хоће ли ми то помоћи да боље проповедам и поучавам, као и да помажем другима?“ Као што ћемо видети, у овом драгоценом писму Тимотеј не само да је добио одговоре на ова питања већ и још многе добре савете. Али сада ћемо се усредсредити на суштину савета које му је Павле дао.

Када је почео да чита писмо, Тимотеј је одмах могао да осети колико је Павлу стало до њега. Павле га је назвао вољеним сином (2. Тим. 1:2). Тимотеј је ово писмо добио око 65. године, када је већ имао преко 30 година и био искусан старешина. Сарађивао је с Павлом више од деценије и много је научио.

Тимотеја је сигурно много охрабрило сазнање да Павле верно истрајава у кушњама. Био је у затвору у Риму и чекао на погубљење (2. Тим. 1:15, 16; 4:6-8). У Павловим речима „све подносим“, огледала се храброст (2. Тим. 2:8-13). Као и Тимотеју, и нама Павлов изванредан пример истрајности може улити снагу.

Павле је подстакао Тимотеја да свој задатак у Божјој служби сматра веома драгоценим. Он је желео да Тимотеј распламса „Божји дар“ који је примио (2. Тим. 1:6). За реч „дар“ Павле је употребио грчку реч харисма. У основи, она означава незаслужен дар, нешто што човек добије, а да то није зарадио нити ичим заслужио. Тимотеј је тај дар добио када је био изабран да у посебном својству служи скупштини (1. Тим. 4:14).

Шта је Тимотеј требало да ради с тим даром? Павлов подстицај да распламса Божји дар можда га је подсетио на ватру на огњишту која се понекад толико стиша да од ње остане само жар. Требало је  проџарати ватру како би се распламсала и дала више топлоте. Један речник каже да грчки глагол који је Павле употребио (аназопирео) значи „поново запалити, оживети, разбуктати“, што би фигуративно говорећи значило „посветити се нечему са одушевљењем“. Другим речима, Павле је саветовао Тимотеја: „Потпуно се посвети својој служби.“ Сигурно се слажеш да то исто важи и за нас – треба да будемо ревни у служби.

Читајући даље писмо свог драгог пријатеља, Тимотеј је наишао на још нешто што ће му помоћи да успешно обавља своју службу. Павле му је написао: „То благо које ти је поверено чувај помоћу светог духа који пребива у нама“ (2. Тим. 1:14). На какво благо је мислио? Шта је Тимотеју било поверено? У претходном стиху, Павле је споменуо „исправно учење“, то јест истину која се налази у Писму (2. Тим. 1:13). Као хришћанин, требало је да Тимотеј поучава истини и браћу и сестре и људе ван скупштине (2. Тим. 4:1-5). Осим тога, Тимотеј је био наименован да као старешина брине о Божјем стаду (1. Петр. 5:2). Чувао би своје благо – истину којој је требало да поучава – тако што би се ослањао на Јеховин свети дух и његову Реч (2. Тим. 3:14-17).

И нама је данас поверено да у служби поучавамо друге истини (Мат. 28:19, 20). Да бисмо увек ценили то благо, треба да истрајемо у молитви и сачувамо добре навике проучавања Божје Речи (Римљ. 12:11, 12; 1. Тим. 4:13, 15, 16). Некима од нас је чак поверена и додатна одговорност да служе као старешине или да буду у пуновременој служби. Такав задатак треба да нас учини понизнима и подстакне да се још више ослањамо на Бога. Према томе, то благо можемо чувати тако што ћемо га ценити и ослањати се на Јеховину помоћ у својој служби.

Тимотејев задатак је био и да обучава друге за службу коју је он обављао. Зато га је Павле подстакао: „Оно што си чуо од мене [...] повери поузданим људима, који ће тако бити оспособљени да поучавају друге“ (2. Тим. 2:2). Требало је да све што је научио пренесе другој браћи. Веома је важно да сви надгледници у хришћанској скупштини данас чине то исто. Добар надгледник не чува љубоморно за себе оно што зна о свом задужењу. Напротив, он поучава друге како би могли да обављају исто задужење. Није га страх да ће они знати више од њега или да ће боље обављати посао. Према томе, надгледник не поучава друге само основама неког задужења. Он жели да им помогне да науче да добро расуђују и да духовно напредују. На тај начин ће „поуздани људи“ које је поучио много допринети добробити скупштине.

Нема сумње да је Тимотеј био захвалан Павлу на лепим и охрабрујућим речима које му је написао. Можемо га замислити како више пута чита те вредне савете и размишља како да их најбоље примени у својој служби.

Те савете и ми желимо да применимо. Како то можемо чинити? Тако што се трудимо да распламсамо дарове које смо примили, да чувамо оно што нам је поверено и да делимо с другима своје знање и искуство. На тај начин ћемо, као што је Павле рекао Тимотеју, „потпуно [извршити] своју службу“ (2. Тим. 4:5).