Измена мисли у породици — како се може побољшати?

„МОЈ муж не каже никада ниједну реч.“„Моја жена никада не жели да ме саслуша, када хоћу нешто да јој кажем“.Тим речима се жале многи супружници. Омладинци се често осећају као дванаестогодишњи Макс: „Ја се не плашим да разговарам (са својим родитељима), али се бојим њихове могуће реакције“. Ето, ради тога зидови ћутања раздвајају чланове породице.

Неки би могли да тврде да муж и жена у многим случајевима нису једноставно добар пар; они уопште не одговарају један другоме и било би најбоље да се никада нису узели (венчали). Сигурно је да многи парови нису довољно озбиљно схватили време пре брака, пропустивши тако да већ пре брака положе чврст темељ за измену мисли (Види страну 8). Међутим, успех у браку не зависи само од тога колико добро неко одговара другоме. Одлучујуће је да ли је неки пар спреман да призна Божија мерила за брак и да примењују библијска темељна начела или не. Осмотримо на темељу неких примера шта каже Библија о улози и одговорности мужа и жене:

● „Жене нека се покоравају својим мужевима као Господу“ (Ефесцима 5:22, 23).

● „Мужеви љубите своје жене као што је и Христ љубио цркву (скупштину, НС) и сам себе предао за њу. . . Тако су и мужеви дужни љубити своје жене као своја телеса“ (Ефесцима 5:25, 28).

 ● „А ви очеви, не огорчујте деце своје, већ их одгајајте стегом и опоменом Господњом (од Јехове, НС) (Ефесцима 6:4).

Ако примењујемо у пракси ова темељна начела ми смо већ положили солидан темељ за измену мисли у браку. Зашто? Зато што ће супруг који сматра да му је од Бога дата одговорност ’љубити своју жену’ бити склон да разговара с њом и да је саслуша. Жена која је уверена да је послушност мужу божански захтев, биће слично мотивисана. Како да се савлада притисак и напетост до које може доћи у браку? Могу ли библијски савети заиста помоћи у решавању тих проблема?

Кад се појаве проблеми

Брак је најприснија људска веза. С временом се брачни пар може радовати тако дивном односу да само додир, поглед или неки гест могу све да кажу. Међутим, мало их је који постигну то сретно стање.

Нека млада супруга се присећа: Након венчања упали смо у велике финансијске тешкоће. Живели смо од недеље до недеље, од тренутне зараде. Ја нисам била навикнута на такву несигурност.“

Међутим, тај млади брачни пар је одстранио напетости у свом браку применом библијских савета. Супруг је признао: „Био сам потпуно слеп за њене осећаје. Мислио сам да је све у реду. Уопште нисам схватао да ју је уништавала нервоза“. И шта су учинили да би савладали тај проблем? Жена објашњава: „Водили смо дугачке разговоре. Били су то понекад прави непријатни разговори, али помогли су“.

Један супруг који се звао Ричард је рекао: „Имао сам тешкоћа у привикавању на свакодневни брачни живот. Обоје смо радили цели дан и моја жена је хтела да јој помажем у кућним пословима. Ја сам међутим сматрао да је то у потпуности њен задатак. Осим тога, након радног дана нисам имао воље ни за чим, осим да се одмарам и погледам неку спортску приредбу. И када сам одједном зачуо: „Да ли можеш да однесеш одела на чишћење?“ одговорио сам: „Учини то сама!“.

Касније су Ричард и његова жена почели да проучавају Библију са Јеховиним сведоцима. Када је он схватио да Бог тражи од њега да,’љуби своју жену као своје властито тело’ био је спреман да допринесе свој део у обављању кућних послова. Кроз проучавање Речи Божије било му је могуће да на притисак ком је био изложен на радном месту почне да гледа у сасвим другом светлу. Објаснио је: „Чим сам имао разлога да живим и када сам разумео Божје намере, ослободио сам се негативних мисли с којима сам се морао суочавати на радном месту.“

Али, Библија указује на још један други разлог проблема: „Заиста сви често грешимо. Ако ко у говору не греши, способан је да заузда и целу своју личност“ (Јаков 3:2). Да, овако од нас буде понекад крив за неку нетактичну или чак нељубазну примедбу. И када се сукобе две несавршене личности, долази до разбуктавања темперамената.

Шта се догађа ако брачни пар дозволи да такви проблеми превладају у браку? Библија каже: „Брат против кога смо се огрешили, јачи је од тврдог града и постоје свађе које су као пријеворнице на настањеној кули“ (Пр. Сол. 18:19, НС). Престанак измене мисли има озбиљне последице како за брачни пар, тако и за њихову децу. Стручњаци кажу чак да је „стална свађа међу родитељима“ један од најштетнијих утицаја на дете.

Применом библијских савета те свађе могу да се сведу на минимум. Божија Реч позива супружнике да ’не буду осорни према својим женама’ (Колошанима 3:19). А за свађу је увек потребно двоје. Зашто не покушати остати миран и тактичан када се брачни партнер узбуђује и љути? Боље је, ако је то икако могуће, усагласити се с њим и стати на његову страну. У Библији читамо: „Благ одговор ублажава јарост“ (Пр. Сол. 15:1, СТ). Груби одговори могу само погоршати ситуацију. Боље је љубазно упитати: „Јесам ли те разљутио? Зар нешто није у реду драга?“ Ако љубазно и тактично упитамо за разлог нерасположења, то ће допринети њиховом савладавању. С друге стране можемо свом брачном партнеру, слободно и без оклевања, али ипак љубазно објаснити да нас је разљутио или онерасположио његов начин поступања. Библија каже: „Нека Сунце не зађе над вашом срџбом. Будите један другом пријазни, пуни милосрђа. Опраштајте један другоме (Ефесцима 4:26, 32).

 Један млади супруг је научио да примењује тај савет. Рекао је: „Моја је жена јако осећајна. Понекад јој је врло тешко да се не разљути чак у мирном разговору. Али, ја покушавам да јој се прилагодим, узимајући још више у обзир њене осећаје.“ Таква савесна напрезања не помажу само да се сачува мир у опхођењу с брачним партнером, него допринос и продубљивању међусобне наклоности.

Измена мисли са децом

Рођење првог детета представља за млади брачни пар прави изазов. Новорођенче не захтева само да буде редовно храњено и неговано. Научници су објаснили да бебе имају јаку потребу за комуникацијом. Разумљиво је да беба не може још да говори, ипак поглед оца или мајке, затим додир и телесни контакт много ће допринети отварању пута комуникацији. То је један од разлога што у многим болницама више не одвајају новорођено дете од његове мајке. Шведски истраживачи Винберг и Де Шато кажу: „Блиски (мајка—дете) контакг може, додуше, у том раздобљу директно да утиче на развој новорођенчета, али то је далеко значајније за мајку, јер он јача њену везу са новорођенчетом. . . Изгледа да тај контакт утиче на њен став према детету и на њене осећаје за потребе детета“.

Шта могу још да учине родитељи, како би већ од самог почетка успоставили везу са својим дететом? Библија показује да родитељи треба „од најранијег детињства“ да разговарају са својом децом (2. Тимотеју 3:15). Да ли је то реално? Певати беби и говорити јој може бити важно за задовољавање (њених) психичких потреба“ тврде истраживачи Винберг и Де Шато. Совјетски истраживач М. И.  Лисина проводила је експеримент у ком је љубазно разговарала са бебама, осмехивала им се и миловала их. И какав је био резултат тога? После два месеца те су бебе постигле „очигледно виши степен развоја“ од остале деце којој се није посветила таква пажња. Љубазно комуницирање за бебе је очигледно емоционални добитак. Др. Лисина примећује даље: „Ми верујемо да је потицај од стране других људи изванредно важан за развој говора (једне бебе)“.

Учење и разонода

Како деца расту, проблеми у вези са васпитањем постају све комплекснији. Многе хришћанске породице су утврдиле да им је од велике помоћи постављање програма духовних активности. То јако утиче на измену мисли и доприноси јединству у породици. Програм може бити врло разнолик и променљив, доносећи радост свима.

Али, признајемо тај програм може захтевати да свако предузме одређене промене. У неким деловима Африке је на пример традиција да отац достојанствено узима своје јело у самоћи. Али, кад постане хришћанин он схвата потребу да узима оброке заједно са својом породицом. Које су предности тога? За време доручка може се осмотрити неки библијски ставак или библијска тема, што представља добру припрему за тај дан. За време вечере могу сви у опуштеној атмосфери разговарати о доживљајима тог дана, доприносећи тако „измени охрабрења“(Римљанима 1:12). Том приликом могу породице да охрабре и мању децу да се и она изражавају.

Поред времена предвиђеног за озбиљно учење, на пример за израду домаћих задатака и за проучавање Библије, не сме се заборавити планирање времена за одмор. За младе људе популарна је телевизија, биоскоп и музика, али та врло делотворна средства комуникације све су више слична сабиралишту прљавштине — она садрже шунд и прљавштину. Према једној студији УС института за психохигијену „у 70—им годинама знатно су се нагомилали докази да насиље и бруталност која се приказује на телевизији негативно утичу на децу“. Зато морају родитељи брижљиво да испитају како се забављају њихова деца (Ефесцима 5:3—5). Излети и хришћански састанци прилика су да деца добију потребну разоноду.

Разговор са омладинцима

Неки родитељи су утврдили да се између њих и њихове деце подигла препрека у комуницирању када су деца дошла у време пубертета. Те године доносе неким младима не само нагле физичке промене, него морају да савладају и навалу нових осећаја и жеља. Неки омладинци реагују тако што се потпуно затварају, други се повлаче од  својих родитеља и прикључују се својим вршњацима. Зато је родитељима потребна велика одлучност да се у тим критичним годинама редовно разговарају са својом децом. Они морају да се прилагоде осећајима свог детета, да разумеју његова расположења.

Разна чаврљања, нарочито спонтана могу у томе бити од велике помоћи. „Напомињи их (Речи Божије) својим синовима. Говори им о њима кад сједиш у кући својој и кад идеш путем; кад лежеш и кад устајеш“, саветује Библија родитељима (5. Мојсијева 6:7). Зато би могао отац да замоли свог необично мирног сина да му помогне у пословима у врту или код неке поправке. Мајка би могла своју ћерку да научи да шије. У таквим приликама се, у опуштеној атмосфери, често откривају осећаји. Могуће је повести разговор чак и о интимним темама, као што су и телесне промене, затим да разговарају о моралу, о вери и животним циљевима. „Најбоље разговоре са својим младима водила сам приликом прања посуђа“, присећа се једна мајка.

Потребно је такође каткада бити спреман да се саслуша нешто о проблемима. Можда је то борба против мастурбације, или чак признање да некоме недостаје вере. Уместо пребацивања боље је мирно саслушати и показати разумевање. У противном, могла би се разорити драгоцена веза која настаје кроз разговоре. „Ово знајте, љубљена браћо моја; Нека сваки човек буде брз на слушању, а спор на говор, спор на срџбу“, читамо у Библији (Јаков 1:19, СТ). Чак ако је неки преступ очигледан, не сме се дете осудити. Потребно је укорити погрешно поступање, а не дете (Упореди Јуда 23). Буди ’брз на слушању’, потом помогни детету, дај му савет. Понекад ћеш га умирити већ само тиме да му кажеш: „Немаш само ти такав проблем. Када сам био у твојим годинама и ја сам се морао борити против тога.“ Мир и опуштеност могу имати за последицу да ће нам се дете поверити када му опет једном затреба помоћ.

Важно је такође да стојимо нашој деци на располагању. Неки отац је заузимао одговорни положај, па је и код куће проводио много времена у проучавању материјала. Његова је ћерка, према свом мишљењу, имала озбиљан проблем, али како је њен отац био увек запослен, задржала је тај проблем за себе. Ускоро је постала толико потиштена да је отишла од куће. Једног се дана на срећу вратила и повела поверљив разговор са својим оцем. Тада је схватила да њен проблем и није био тако велик. Од тада отац обавља своје послове у дневној соби, како би увек стајао на располагању својој деци.

Стајати деци на располагању значи им више него материјална добра. Анита, самохрана мајка морала се бринути за петоро деце, старе од једне до шест година. Од социјалне помоћи добијала је само незнатну месечну потпору, али се није узрујавала што располаже са толико мало средстава за живот. Та јој је помоћ од стране државе омогућила да остане код куће са својом децом. Новац је понекад готово нестајао, али она каже: „Никада нисмо били гладни. Научили смо да се уздамо у Јехову“. Неки хришћански пријатељи снабдевали су је одећом. Тако је била у могућности да материјално збрине своју децу и да им поклони потребну пажњу.

Срећне, уједињене породице

Љубазни и осећајни родитељи који су увек спремни на разговор могу да проузрокују чудо код своје деце. С тим у вези писала је васпитачица Одри Билски: „Речи ’Ја могу с њима о свему разговарати’ вероватно су један од најлепших комплимената које може омладинац или пак одрасли син или ћерка упутити својим родитељима“. Мужеви и жене такође цене ако се могу пуни поверења обратити свом брачном партнеру, да би с њим разговарали о најосетљивијим стварима, јер знају да ће бити саслушани са разумевањем и да ће партнер показати саосећање.

Чињеница је да у данашњем свету постоји много тога што стоји на путу измени мисли у породици. Понекад је чак и родитељима потребно вођство. Али, ми нисмо безусловно препуштени себи самима. Често могу помоћи остали искусни родитељи, посебно зрели хришћани. Осим тога, ми имамо Божију Реч, Библију, која ’је жива и делотворна’ (Јеврејима 4:12). Књига Породични живот учинити срећним, коју је објавио издавач овог часописа помогла је већ хиљадама да учине свој породични живот квалитетнијим.

Овај је чланак само пример практичне примене библијских савета. Наћи времена да је редовно проучаваш и да научено примењујеш. Тада ћеш имати срећну и уједињену породицу.

 [Оквир на 8. страни]

ИЗМЕНА МИСЛИ ПРЕ БРАКА

„У животу се доносе две велике одлуке“, писао је професор Ернест Бургес. „Једна је избор звања, а друга избор брачног партнера“. Већина људи поступа прилично рационално при избору свог звања. „Међутим, приликом женидбе или удаје“, наставља професор „вероватно се радије следе осећаји, него практично расуђивање“.

Зато је препоручљиво да неки пар већ пре брака негује озбиљну измену мисли. Тачно је да између мушкарца и жене може постојати јако делотворна врста комуникације још пре него што се у ствари нађу заједно. Он је може посматрати с дивљењем, а она бацати на њега погледе одобравања. Зато једна стара пословица гласи: „Око је огледало душе“. Наше очи могу посредовати дубоке осећаје и мисли нашег срца. С временом може нежност изражена речима доћи до изражаја кроз једно друго средство комуникације — кроз додир. У многим културама се држање за руке или стављање руке на раме, сматра доличним изражавањем љубави.

Такво изражавање наклоности има, додуше, своје место, али солидан брак се не може темељити на страсти. Додир љубљеног човека може да изазове јаке осећаје и захтев за полним односом. Библија бодри хришћане да ,усмрте’ неморалне осећаје (Колошанима 3:5). То није само мера опрезности, него добар и практичан савет, јер када се неконтролисано „укључи“ полна чежња, тада се често „искључује“ озбиљна измена мисли. У том бисмо случају могли постати слепи за очигледне грешке и слабости другога.

Отворени и слободни разговори пре брака омогућиће одговоре на питања као што су: Да ли одговарамо заиста један другоме? Да ли је он или она поштен и љубазан? Да ли је у моралном погледу беспрекоран? Да ли је будући супруг способан да се добро брине за породицу? Доноси ли разумне одлуке? Да ли ће будућа жена бити способна да држи дом у реду? Да ли је спремна да се подложи поглавару? Да ли се стварно волимо — зар то није само телесна привлачност?

Шта учинити ако је неко срамежљив, бојажљив? Запамти: Прилагодити се осећајима и интересима другог, темељни је захтев за квалитетне разговоре. Паровима који се стварно воле не сме то тешко да пада (1. Коринћанима 13:5). Могуће је да се научи да се постављају једноставна и одговарајућа питања. Већина људи радо прича о себи, свом животу, својој породици, о свом звању, па ће то радо учинити ако буду тактично замољени за то.

Такви разговори пре брака могу открити да неки пар има многе заједничке интересе, циљеве и очекивања. Али, како реаговати када се појаве различитости? Потребно је покушати утврдити у којој мери би те разлике могле да угрозе брак. Чињеница да будући брачни партнер не налази радост у одређеној врсти разоноде, на пример у плесу, не значи да ће он бити лош супруг или лоша супруга. Можда има других, далеко важнијих ствари у којима се слажу. Или, постоји могућност да се заједнички развију нови интереси. Професор Ернест Бургес је у сваком случају утврдио: Неки пар треба још пре венчања да разговара и покуша да објасни важна питања у вези са својим венчањем, на пример у вези с децом, рођацима, финансијском ситуацијом, религијом и општим схватањем живота. Узалудно је надати се да ћемо након венчања моћи променити свог брачног партнера.“

 [Слика на 7. страни]

Родитељи морају да искористе сваку прилику за измену мисли са својом децом