Болнице — кад сте пацијент

”Кад сам први пут задржана у болници изненада сам се осећала као да сам изгубила контролу над својим животом, као да сам само још један број у статистици“ (Мери Г.).

”Сећам се свог првог прегледа као пацијента. Осећала сам се јако рањивом и незаштићеном“ (Паула Л.).

ДА ЛИ СТЕ икада били пацијент у болници и осећали реакције као што су горе наведене? Без обзира да ли сте или нисте, мораћете признати да већина људи мало мисли на то да би могли бити пацијенти. Али, ипак, то и вама може да се догоди једног дана. Извештаји, на пример, показују да је 1987. у Сједињеним Америчким Државама свака седма особа била упућена у болницу.  Такве статистике се разликују широм света. Али, како као разборита особа можете да се припремите за такву могућност?

”Један од најважнијих начина да заштитите своје здравље је да се уверите да ли је лечење у болници потребно“, коментарише др Сидни Волф (Sidney Wolfe), директор Истраживачке групе за здравље грађана. Без обзира где живите, када сте болесни имате право и дужност да будете обавештени о својим здравственим проблемима. Често вам ваш лекар може дати задовољавајуће одговоре.

Ако остану нека питања отворена, препоручљиво је да се потражи друго, независно мишљење. У неким земљама болесничка осигурања чак захтевају друго мишљење пре него што буду спремна да плаћају неке веће операције. А такође није необично да се потражи треће мишљење да би се решила неслагања у вези дијагнозе и начина лечења. Основно правило је: Било да постоји једно, два или више мишљења, мудар ће пацијент узети времена да за себе одлучи да ли је препоручено лечење потребно и мудро.

Хитни пријеми

Наравно, у хитном случају можда нема доста времена за тражење разних медицинских препорука. Пацијент је можда чак без свести кад га довезу у болницу, тако да није у стању да говори или да пише. Понекад морају лекари да делују одмах, још пре него што нађу рођаке да би утврдили пацијентове жеље или сазнали чему даје предност. Такве ситуације наглашавају зашто су опрезност и планирање крајње потребни. a

За пацијента који је Јеховин сведок то значи да са собом увек носи потпуно испуњену и потврђену Медицинску исказницу. На тој Исказници пацијент унапред изражава своје жеље у вези медицинске неге и пружа животоважне информације, тако да болничко особље може да ступи у везу с рођацима или другима који познају његове жеље. Иако не може да обухвати све ситуације које могу да настану, ова важна Исказница служи као правни документ који говори за вас кад не можете да говорите сами.

У хитном случају од велике је помоћи и ако блиски пријатељ или рођак који је упознат с вашим медицинским жељама и уверењима може доћи у болницу да вам пружи подршку. Без обзира да ли је то одмах могуће или није, важећа Медицинска исказница може једног дана бити одлучујућа да се заштите ваша права.

Чак и ако особа није крштени проповедник Јеховиних сведока и нема Исказницу, може саставити сличну писмену изјаву (најбоље писану писаћом машином). Требало би у главним цртама разложити своје жеље с обзиром на лечење, навести нека ограничења, и показати с ким треба у хитном случају ступити у везу.

 Испуњавање обрасца и изјава

Права пацијената разликују се широм света. (Види оквир, страна 7.) Та су се права у неким земљама знатно повећала последњих година; лекар не сме да предузме било које лечење без одобрења пацијента, обично писменог. То је један од разлога зашто болнице имају своје властите обрасце које желе да потпишете. Ако је то случај тамо где живите, оно што следи може вам помоћи.

Требало би да врло пажљиво прочитате све обрасце пре него што их потпишете, јер ваш потпис значи сагласност, пристанак на све што стоји на обрасцу. Немојте дозволити да вас ико натера да потпишете пријемни образац, или образац за одобрење лечења, а да га нисте брижљиво прочитали. Ако с неким одломком у стандардном обрасцу нисте сагласни, прецртајте га. Чак ако неко и приговара да је то болнички образац и да не сме да се мења, ипак је то пуноправни уговор и нико од вас не сме да захтева да потпишете нешто са чиме нисте споразумни. Премда не желите да се покажете неразумни, важно је да у том погледу не чините никакве компромисе — имате право да одбијете пристанак на било који део обрасца.

Посебно с обзиром на пристанак на операцију или било коју употребу крви, брижљиво проверите сваки одломак. Неки Јеховини сведоци су се изненадили због онога што су читали у болничком обрасцу који је наводно био припремљен посебно за њих. Иако је на почетку стајало да ће се уважавати жеље пацијента у вези крви, даљњи је одломак гласио отприлике овако: ’У хитном случају, или  ако лекар сматра да је то потребно, задржава право да трансфундира крв.‘ Пошто Божја реч хришћанима заповеда да се уздржавају од крви, добра је навика да напишете на сваком обрасцу који вам донесу: ”Не примам крв“ (Дела Апостола 15:28, 29). Тако ће сво особље јасно знати ваш став. Чињеница је да све већи број пацијената одбија крв јер жели да избегне опасност заразе хепатитисом, сидом или другим смртоносним болестима. b

У неким земљама пацијенти имају мање права од горе наведених. Има подручја где је лекар закон, а пацијенти су мање или више препуштени његовој милости или немилости. Лекар из једне западне земље који је посетио једну афричку земљу изјавио је: ”Нисам био припремљен на начин како лекари и пацијенти саобраћају једни с другима... Пацијенти никад не говоре сами осим кад их неко ослови. Не постављају питања својим лекарима.“ Иако такав обичај може отежавати ситуацију за пацијента, мудар ће хришћанин ипак — пристојно али одлучно — захтевати да се поштује његово основно људско право на телесни интегритет, и његово право учествовања у одлучивању по питању свог здравља.

Разговарати с медицинским особљем

Требало би да ваш лекар буде ваш главни заступник и извор информација; зато много зависи од тога колико сте брижљиво изабрали лекара. Један писац је приметио: ”Схватите да су лекари људи као и сви други. Они испољавају исту скалу добра и зла [као] и сви ми остали. Већина лекара се труди да учини за своје пацијенте најбоље, али неки су под таквим утицајем да мисле да имају право да одлучују за вас. Ако се лекарово уверење или личност не слаже с вашом, тражите другог лекара.“

Настојте да добијете опширне и задовољавајуће одговоре на своја питања пре него што пристанете на неко лечење. (Види оквир, страна 8.) Ако нешто не разумете, немојте се устручавати да кажете то. Замолите за објашњења једноставним, немедицинским језиком. Такође би било тактично да код неких тачака у разговору с лекаром изразите искрено цењење за његово разумевање вашег става који се темељи на религиозном уверењу.

Трудите се да успоставите пријатељски однос с болничким особљем које брине за вас, на пример с болничаркама, јер оне могу и треба да буду велика помоћ код ваше неге и опоравка. Кад донесу лекове или инекције, проверите да ли су заиста за вас. То је мудар поступак, јер се упркос најбољим намерама може погрешити.

Болничко особље ће по свој прилици изгледати врло заузето, али мислите на то да је већина њих изабрала ово запослење јер се занимају за људе и радо желе да помогну. Можете сарађивати с њима ако се трудите да јасно изражавате своје бриге или потребе. Ниједна болничарка (или неко други од особља) нема право да вас нападне, на пример речима: ”Умрећете ако не прихватите ово лечење.“ Обавестите управу болнице као и рођаке или заступника своје верске заједнице о таквим неправилностима; можда ће они моћи да говоре за вас.

Шта ако настане проблем?

Може се догодити да пацијенти дођу у озбиљан сукоб с медицинском установом иако су применили све ове тачке. Премда се то ретко догађа, шта би требало да учините ако се одједном нађете у таквој ситуацији?

Као прво, немојте допустити да вас обузме паника. Обично је то тешка ситуација за све који су укључени, јер се емоције повећају. Дакле, велика предност ће бити ако останете разборити, разумни и уљудни. Као друго, уважите и користите сва могућа помоћна средства.  Болница има можда заступника пацијената с којим се можете повезати и обратити му се за помоћ.

Јеховини сведоци сматрају важним да успоставе везу са својим скупштинским старешинама. Ти разборити и искусни саветници могу чак помоћи да се пронађе болница која је спремна на сарадњу ако је ситуација толико озбиљна да је потребан премештај. c Прави хришћани мисле и на  то да се уздају у моћ Јехове Бога. У тешким ситуацијама често не постоји једно једино свеобухватно решење, а својом властитом снагом не знамо тачно коме би се требало обратити за помоћ. Многи су установили да, након што су учинили све што је у људској моћи, молитва Богу није донела само утеху, већ и неочекивана решења (1. Коринћанима 10:13; Филипљанима 4:6, 7).

Надамо се да нећете никад имати неки од ових проблема, али добро је планирати унапред. Док сте у болници, мислите и на то да се од вас очекују извесне ствари. Болница је изврсно место за показивање хришћанских особина као што су стрпљење, захвалност за услуге, а посебно цењење према онима који вам помажу. Кратко захвално писмо болничком особљу, или чак мали поклон као израз цењења, остављају трајни утисак. Ваш боравак у болници пружа вам прилику за сведочење својим властитим примерним понашањем чиме доприносите добром гласу који имају прави хришћани као пацијенти (1. Петрова 2:12).

[Фусноте]

[Оквир на 5. страни]

У случају да доспете у болницу

Контролни попис пре поласка у болницу

□ 1. Понесите пуноважну Медицинску исказницу или писмену, потписану изјаву својих жеља.

□ 2. Брижљиво изаберите лекара.

□ 3. Уверите се да ли је хоспитализација неопходна.

□ 4. Пажљиво прочитајте и брижљиво испуните пријемни образац. Ако сте Јеховин сведок, кажите то одмах.

□ 5. Понесите само најпотребније личне ствари, на пример, огртач, тоалетне потрепштине и штиво за читање.

□ 6. Оставите сав накит, већину апарата на струју и непотребан новац код куће.

[Оквир на 7. страни]

Попис права пацијента

Пацијент који је упућен у болницу не би требало да се престраши болничке средине и да мисли да је постао нико и ништа. Он има права која већина болница и особља спремно уважава. Следећа су права сажета и темеље се на попису десет права из књиге How to Stay Out Of the Hospital, од Лиле Анастас, Р.Н. d

Пацијент има право на:

1. Обзирну и уљудну негу од стране оспособљеног особља.

2. Потпуна и најновија обавештења од свог лекара о дијагнози, лечењу и прогнозама, и то речима које пацијент може разумети.

3. Обавештење од лекара које је потребно дати пре одобрења неког поступка и/или лечења. Уколико постоје медицински значајне алтернативе, пацијент има право на такве информације.

4. Одбијање лечења до те мере до које то дозвољава закон.

5. Поштовање приватне сфере у вези свог властитог програма лечења.

6. Поверљивост што се тиче свих саопштења и записа у вези свог лечења.

7. Одговарајуће уважавање молби за услуге унутар могућности болнице, или премештај у другу установу уколико је то с медицинске стране допустиво.

8. Обавештења о било којим везама болнице са другим здравственим или образовним институцијама уколико се то тиче његовог лечења.

9. Обавештење ако болница намерава да изврши или учествује у експерименту који се тиче његове неге или лечења.

10. Разумни континуитет лечења, и правовремено обавештавање о томе који лекари стоје на располагању и где.

[Фуснота]

[Оквир на 8. страни]

Заштита пацијента и сарадња

”Као што ниједан оптуженик не би ишао без адвоката на суд, тако ниједан пацијент не би требало да уђе у болницу великог града без рођака или присног пријатеља који је спреман да заступа његове интересе и ако је потребно да говори за њега“ (June Bingham, The Washington Post, 12. август 1990).

”Помисао на сарадњу пацијента у медицинским одлукама вековима је била страна размишљању и пракси лекара. А пацијенти су из горких искустава научили да их постављање многих истраживачких питања може отуђити од нас, јер им на таквим распитивањима пречесто замерамо.

Али, помисао да ми знамо што је у интересу наших пацијената, и да зато можемо без распитивања да делујемо њима у корист, тако је очигледно неисправна да се само можемо чудити жестини с којом се то мишљење бранило...

Можемо да се не слажемо са пацијентима, чак и да расправљамо с њима или да их наговарамо, али све то морамо чинити с намером да им помогнемо. Коначно морамо да уважимо оно што пацијенти од нас желе или не желе“ (Др Jay Katz, психијатар, професор на универзитету Yale, The Medical Post, Канада).

”Пацијенти нису деца, а лекари нису родитељи... Заиста, изгледа необично да се студенти медицине, а и лекари, морају подсећати на то да и пацијенти код свог сусрета с лекаром очекују... да он има поверење у њих, и да они могу имати поверење у њега, да им се дозволи да стоје на својим ногама, а да се не искоришћава њихова зависност, да се разговара с њима, и да буду саслушани, да се поступа равноправно с њима, а не да се одлучује за њих, да се поштује њихов начин живота, и да им се дозволи да могу живети онако како то сами желе“ (The Silent World of Doctor and Patient, од др Џеја Кеца).

”Наша служба почиње кад ступимо у везу с пацијентом. Узајамна сарадња с око 4 милиона пацијената сваки дан пружа нама, америчким лекарима, не само прилику да докажемо своју способност, већ и право сажаљење, бригу и оданост сваком поједином пацијенту коме помажемо“ (James E. Davis, M.D., председник Америчког здравственог удружења).