Сида и лажан осећај сигурности

ЖЕНА код које је тест на вирус сиде био позитиван писала је, како је цитирано у The New York Timesu од 16. јуна 1990: ”Имам 36 година, срећно сам удата белкиња, никад нисам имала сифилис, гонореју или хламидију, никад нисам користила крек нити убризгавала било коју дрогу, никад нисам примила трансфузију крви.“

Она додаје: ”Пошто сам, откако сам се венчала, имала полне односе само са својим супругом, значи да сам најмање пет година позитивна без симптома.“ Да ли је та жена јединствена? Никако не, јер је сама приметила: ”Лично познајем најмање двадесет жена у заштићеним групама које су из истог социјално економског сталежа и с истом причом.“

Како су се ти људи заразили сидом? Жена је објаснила: ”Очигледно сам стекла вирус синдрома помањкања имунитета нормалним полним односом [пре брака]... Исто тако је јасно да би се тај човек данас убрајао у ризичну групу полних партнера, али тада ми то није било јасно.“

Сида се често сврставала у врсте болести које се ограничавају скоро само на хомосексуалце или на оне који убризгавају дрогу. Али, та жена је, на темељу личних искустава и информација из прве руке, мишљења да је тај став посредовао ”друштву белаца средњег сталежа лажан осећај сигурности“.

Она долази до закључка: ”Сида ће слободно навелико продрети међу људе ако не престанемо да мислимо у оквирима ризичних група, наиме, да мислимо да је могу добити само други а не ми. Сви смо угрожени. Кад сам ја могла постати позитивна на сиду, може то постати и свака друга жена (или човек).“

Другим речима, рекла је да се свака жена или човек који има полне односе пре брака, свако ко чини блуд, може заразити. Колико је зато само разумно следити библијски савет: ”Бежите од блуда. Сваки други грех који човек може учинити ван његовог тела је, а ко чини блуд греши против властитог тела“ (1. Коринћанима 6:18, NW).