Шта каже Библија

Смрт детета — зашто Бог то допушта

МНОГИ ожалошћени родитељи који су изгубили дете осећају олакшање кад сазнају да им Бог није узео дете, како то уче неке религије. a Али, остаје отрежњавајућа чињеница: Бог има моћ да спречи смрт. Ипак, он је даље допушта.

Кад умре дете, родитељи могу у очају узвикнути: ”Зашто је Бог то допустио?“ Смрт, било да је проузрокована несрећом, болешћу или насиљем, изгледа скоро увек грубо и неправедно. А смрт детета још више. На спомен-плочи једног дечјег гроба написан је следећи безнадежан протест: ”Тако мали, тако драг, тако рано“.

Створитељ саосећа с вама

Како може Бог допустити такву бол? Ако сте недавно изгубили дете, ниједно објашњење, свеједно како разумно, не може проузроковати да бол тек тако нестане. У библијско доба су чак мужеви јаке вере трпели због неправедних животних трагедија, и питали Бога зашто је допустио такве ствари. (Упоредите Абакук 1:1-3.) Али, у Библији постоје одговори који нас временом могу утешити.

Као прво, морате знати да Бог није желео да ваше дете умре. Бог се чак не радује уништењу злочинца, а камоли смрти једног детета. (Упоредите 2. Петрова 3:9.) Сигурно је јако жалостан кад неко дете умре. Коначно, осећамо трагичност смрти само зато што смо у стању да волимо, саосећамо са жртвама. А волети можемо само зато што смо створени по Божјем обличју. Ми одражавамо, иако врло несавршено, Божју савршену способност љубави (Постање 1:26; 1. Јованова 4:8). Библија нам засигурава да Бог види најдубље осећаје нашег срца, да је избројио и косу на нашој глави, и да чак зна кад један врабац пада на земљу. Зато се зове ’Отац милосрђа‘ (2. Коринћанима 1:3; Матеј 10:29-31).

Бог очигледно не жели да умре неко од његових разумних створења. Он намерава да укине смрт, да је заувек уништи (Исаија 25:8). Али, ако тако осећа, зашто допушта смрт, нарочито смрт деце?

 Кад је почела смрт

Бог допушта смрт деце из истог разлога из ког допушта смрт одраслих. Адам је изабрао смрт, не Бог. Већ пре него што су се Адам и Ева побунили против свог Створитеља у Еденском врту, знали су тачно да је Бог одредио смртну казну за грех. Да нису изабрали неверност према Богу, могли су живети још и данас. Али, неразумно су одбацили најдрагоценије наследство које су могли предати свом потомству — право на савршени, вечни живот на Земљи. Чим су сагрешили, нису више били савршени. Све што су могли предати својим потомцима био је грех и смрт (Постање 3:1-7; Римљанима 5:12).

Али, можда ћете питати: ”Зашто је Бог допустио Адаму и Еви да сагреше кад је цена била тако велика? Или, зашто није угушио њихову побуну пре него што су могли предати смрт и несрећу својој — и нашој деци?“

Укључено је универзално спорно питање

Бог је допустио да наши прародитељи постану непослушни јер никад није намеравао да створи свет аутомата, бића која би му служила само зато јер су тако програмирана. Као што је то случај код свих родитеља, тако је и Бог желео да га људска деца слушају из поверења и љубави, а не на силу. Дао је Адаму и Еви довољно разлога да имају поверење у њега и да га воле, али они су постали непослушни и одбили су његову владавину (Постање 1:28, 29; 2:15-17).

Зашто Бог није уништио побуњенике на лицу места? Бог је већ пре обзнанио своју намеру да ће цела Земља једног дана бити настањена потомцима Адама и Еве. Он никад не пропушта да оствари своје намере (Исаија 55:10, 11). Али, што је још важније, у Едену се појавило пресудно питање. Има ли Бог право да влада над људима и да ли је његов пут најбољи, или човек може боље да влада сам собом?

Једини праведни пут да се једном заувек одговори на то питање био је да се допусти човеку да влада собом. Историја је жалосно одговорила на то питање. Јадне последице људске владавине виде се свуда — свет, у ком је смрт невине деце свакодневна, скоро се губи у мору других несрећа. Ако ништа друго, шест хиљада година људске владавине доказале су следеће: Помисао да човек собом може управљати без Бога више је него само жалосна обмана; велика је лаж. Све док човек влада без Бога, живеће и умирати у патњама.

Јехова, Бог пун љубави и правде, има мудрији избор. Слично родитељима који ће дозволити да се на њиховом вољеном детету изврши болна операција у корист његове срећне и здраве будућности, тако је и Бог допустио да човек искуси патње свог само-владања у корист своје вечне будућности. А као што болови код операције не остају заувек, тако се и људска владавина са својом неправдом приближава крају.

Кад Божје Краљевство без отпора буде владало над Земљом, милиони деце ће ускрснути и биће поздрављена кад се врате у живот. Попут родитеља којима је Исус у првом веку н. е. ускрсењем вратио децу у живот, многи ће се ’зачудити чудом великим‘ (Марко 5:42; Лука 8:56; Јован 5:28, 29). А кад цело човечанство коначно буде обновљено у савршено стање које су Адам и Ева изгубили, никад више неће нико умрети — укључујући децу! (Откривење 21:3, 4).

[Фуснота]

[Истакнути текст на 27. страни]

Милиони деце ускрснуће и биће поздрављена кад се врате у живот