Сусрет с неухватљивим Кудуом

Од дописника Пробудите се! из Кеније

’НЕУХВАТЉИВ, ко?‘ питате се. Неухватљиви куду! Лепа антилопа која живи у источноафричким националним парковима и резерватима. Неухватљивост је најбољи израз за ову јако плашљиву животињу. Хајде, посетимо Национални парк Тсаво у Кенији и видећемо хоће ли нам успети да угледамо неку од њих.

Пре подне улазимо у западни део парка. Највиша планина у Африци, Килиманџаро, поздравља нас већ из далека. Њен величанствени снегом покривени врх један је од многих призора у којима уживамо док се возимо кроз овај красни резерват. Сада нећемо видети ниједног кудуа. Они пасу и излазе само рано ујутро, касно поподне или ноћу. Дању, кад је вруће, одмарају у густом грмљу. Да би их видели морамо кратко време после излазка сунца или неколико сати пре заласка сунца да будемо на погодном месту.

У сумрак разапињемо свој шатор у логору на врху мале песковите стене с које се може гледати река Тсаво. Устајемо још у свануће и после једноставног доручка крећемо и полако возимо стазом. Гле! Заиста, то је мужјак куду, који стоји непомично.

Ох, како га красно осветљава јутарње светло! То је леп мужјак красне сиве боје. Тело му је испругано са 13 или 14 уских белих вертикалних пруга. Упадљива бела површина украшава његово грло, а бела трака доњи део врата. Бела трака у облику ознаке чина на рукаву међу баршунастим очима и бело место на њушци карактеришу његово тамно лице. Хладни јутарњи поветарац благо таласа кратку белу гриву која се пружа низ врат, плећа и леђа. Глава је крунисана са два троструко спирално савијена рога која се грациозно пењу увис и према ван.

Куду ког гледамо је један од две врсте које живе у Африци. Познат је као мањи куду. Његов ”велики рођак“, већи куду, често посећује северну Кенију, а само ретко се види у Тсавоу. Осим што је већи, он се разликује својом тамносмеђом и белом брадом која се пружа од врата до груди у импресивним ресама. Његови рогови су крупнији и уши пропорционално веће. Никад нема више од осам белих пруга по телу.

Младунчад и обележавање подручја

Кад се роди мали куду, мајка га одмах лизањем очисти како не би имао мирис и тако привлачио грабежљиве звери. Затим, кад мајка иде да пасе, младунче антилопе послушно чека и мирно лежи тамо где га је мајка сместила. Мајка га редовно купа ”лизањем“ чиме га лишава мириса и тако штити од грабежљивих животиња. Али, отприлике десетог дана почиње младунче да грицка биље и развија свој мирис тела. Пошто  сада губи своју посебну заштиту прати свуда своју мајку.

Истакнута карактеристика кудуа је омеђивање свог подручја. То значи да мужјаци себи изаберу и бране одређено подручје. Мужјак означава своје подручје тако што обележи границе изметом који оставља на трави или грмљу. Тада брани своје подручје тако што тера сваког мушког наметљивца који прекорачи мирис-међу његовог подручја. А како је са женским наметљивцима? Па, они нису наметљивци! Они су гости који су добродошли. Понекад се на њих уствари врши притисак да би остали!

Докази интелигентног обликовања

Инстинктивно понашање у означавању границе подручја држи стада далеко једно од другог и тако штити од прекомерне испаше. Дакле, тиме се осигурава да кудуи непрестано налазе грмље и лишће које воле. Али, шта се догађа кад је суша?

Дефни Шелдрик (Daphne Sheldrich), чувар природе, објашњава у часопису источноафричког Удружења за заштиту дивљих животиња Swara: ”У тешка времена кад нестаје хране и воде, помаже само радикално средство које је супротно означавању подручја... а то је сеоба. Тереторијално владање наводи на одвајање и спремност за борбу и полно здруживање; сеобе насупрот потискују оба темељна инстинкта док расте потреба за теснијом повезаности. Преживљавање постаје свима главни циљ, а тако се састају мужјаци и женке... и сачињавају мирољубива мешана друштва. И онда, једног дана, као на божански знак, напуштају масовно одређено подручје и општа сеоба почиње.“ Да, одлазе да траже нове пашњаке где има обиље хране.

Да ли би неуправљана снага без разума која се зове природа могла измислити и развити такве супротне обрасце понашања? Несумњиво, само је разборити мајстор-конструктор могао кудуу упрограмирати ово сложено инстинктивно понашање.

Изненадан одлазак

Зар вам није драго што вас је радозналост о кудуу повела на пут с нама? Кад га гледамо како жустро грицка грмље, уопште не изгледа да је неухватљив! Али, сада нас је опазио! Изненада трзне својим ноздрвама и великим ушима. С кашљавим лајањем скочи у грмље и одјури. Само што се опет усудимо да дишемо доживљавамо даљње изненађење. За њим однекуд искочи жућкастосмеђесива женка. Све време је стајала недалеко у шипражју! Њена боја и непомичност потпуно су је прикриле.

Тако преживљава мирољубиви куду у афричкој дивљини. Чува га инстинктивна способност да се укочи и тако сједини с околином. Није чудо што је куду тако неухватљив! Његов живот зависи од тога.