Филипи — место многих извора

ДОК СМО се приближавали Солуну, летели смо тик изнад таласа Егејског мора. Изненада је на воденој површини изронила аеродромска писта и пролетела испод нас — тако близу авиона да је моја жена помислила да смо већ слетели. ”Било је то најлаганије слетање које смо икад доживели!“ рекла је она. Тада су точкови уз мукли ударац дотакли тло.

Македонија, Грчка! Размишљао сам о свету Александра Великог и каснијој бици на филипљанској равници која је била одлучујућа за будућност Рима. Занимало ме је колико су оне имале утицаја на живот и службу хришћанског апостола Павла. Као ”апостол незнабожаца“, Павле је у Филипима увео хришћанство у Европу (Римљанима 11:13). Хоћемо ли тамо видети нешто што би нам то потврдило? Или је историја прешла преко равнице не остављајући траг?

 Два сата је, северно од Солуна, кривудао наш аутобус планинским путем изнад лучког града Кавале. Иако се Кавала углавном спомиње у вези са извозом дувана, рибари који су на пристаништу поправљали мреже стварали су сличан призор који смо замишљали да га је Павле видео у време када се Кавала звао Неаполис (Дела 16:11).

Премда се Павле није задржао у Неаполису, неколико метара испод нас могли смо видети стрми каменити пут по ком је путовао. Затим смо прошли уским шумовитим кланцем и добили смо летимичну слику рушевине где се некад налазио град Филипи. Скоро на пола пута изнад долине, могла се распознати масивна стена која обележава место.

Посматрали смо поља дозрелог дувана. Павле је посматрао мочваре и прве колонисте густих шума. Док се спуштао, апостол се можда с времена на време заустављао да дође до даха. Ипак, сигурно се журио, можда исто тако узбуђен као што смо и ми.

Извори воде

Филипи су постојали пре него што је 356. пре н. е. Филип II Македонски дошао да искрчи шуме, прошири град и назове га својим именом. Пет година раније, колонисти из Тасоса дошли су да раде у богатим рудницима Асиле и Пангејске горе. Своје село назвали су Кренидес, ’место малих извора‘. Зашто? Зато што посвуда избијају извори воде и претварају долину у велику мочвару.

Тек недавно је тло успешно исушено. Али, извори су још увек тамо, реке још увек теку. На једном месту, стара римска цеста пресеца реку Гангитес. За Павла је та река била значајна, па смо је зато желели видети.

Извори племенитог метала

Филип је утврдио Кренидес да би заштитио рударе из Тасоса које су угрожавали Трачани. Желео је од Кренидеса да направи војно упориште. Али, још више му је било потребно злато за финансирање својих амбициозних ратних планова. Филип и Александар Велики су од златних рудника добијали годишње више од хиљаду таланата. Кад је злата нестало, Филипи су постали безначајни.

Извори крви

Прошло је више од једног века. Грчка је устукнула пред римском силом. Римском Царству били су потребни путеви, па је кроз Македонију изграђена Via Egnatia. Четрнаест километара удаљена од обале, она пролази средиштем Филипа и оживљава га трговачким и војним прометом.

Филипи су постали значајни у стратешком погледу. Године 42. пре н. е., тамо је проливено много крви у две битке које су се водиле између Рима и узурпатора који су тежили да владају над царством. Али, републиканска завера није успела и цезарево Царство било је спашено. У спомен тога, победнички Октавијан учинио је Филипе римском колонијом (Дела 16:12).

Извори живота

Данас нико не живи у Филипима. То је само археолошки локалитет. Док смо шетали дуж Вие Егнатие, истраживали смо на калдрми трагове точкова. Прошетали смо тргом и навратили до јавне латрине са 50 седишта. У библиотеци није било књига, као што није било ниједног рвача у вежбалишту (у ствари палестри, или школи за рвање). Видели смо остатке римских храмова, грчких ниша, и чак египатског светиша на пола пута према акрополи. Седећи у ненаткривеном позоришту, чудили смо се акустици. Стајали смо на форуму и дочаравали себи слику заповедничких претора како излазе из својих одаја, праћени ликторима који су носили снопове прућа каишем причвршћене око секира — као знак њихове власти. У мислима смо покушавали реконструисати Филипе 50. н. е., када је Рим ту извршио велики утицај.

Према Библији, Павле и његови другови су ’у овом граду остали неколико дана‘ (Дела 16:12). Не извештава се о неким посебним догађајима. Онда је Павле једног дана чуо за малу групу која није следила  ни старе ни нове богове а за коју се ипак говорило да је побожна. Ти људи су се састајали испред колонијалног славолука изван града близу места где је пут пресецао реку.

”А дан суботни“, писао је Лука, ”изиђосмо из града к реци, где се надасмо да ћемо наћи једну богомољу. Седосмо и разговарасмо са женама које се бејаху ту сабрале.“ Разговор је укључивао наду спасења и вечни живот кроз Христа Исуса. Нарочито ”Једна од њих по имену Лидија, продавачица скерлета... Господ отвори срце њезино да пази на Павлове речи“ (Дела 16:13, 14; упореди Филипљанима 2:12, 16; 3:14).

Након неколико дана, Павлов привремени боравак у Филипима завршио је драматично. Док је ходао око километар и по до богомоље, сусрео је досадну девојку опседнуту злим духом. Када је Павле истерао демона, господари девојке били су бесни што им је пропала зарада од врачања. Шта су предузели?

”[Они] узеше Павла и Силу и одведоше их на трг к званичницима.“ ’Они су Јевреји‘, оптужили су их. (Свако је знао да је Клаудије управо прогнао све Јевреје из Рима.) ”Ови људи муте наш град... који проповедају обичаје које ми, који смо Римљани, не смемо ни да примимо ни да суделујемо“, додали су. Светина је беснела; претори су изрекли осуду. Затим су ликтори развезали своје прутове и ”заповедише да се ишибају“ Павле и Сила. Након тога су их, окрвављене и скоро без свести, бацили у тамницу, а ноге им ставили у кладе. Те исте ноћи јак потрес проузроковао је да Павле и Сила буду ослобођени, а тамничар и његов дом прихватили су хришћанство (Дела 16:16-34).

Следећег јутра градски поглавари су изгледали неутешни ради неспоразума. Али, ипак су рекли: ’Да ли бисте ви странци напустили град?‘ Пре него што су отпутовали у Солун, Павле и Сила су најпре посетили Лидијин дом како би охрабрили своју браћу у вери. Лука је остао да би се бринуо за новоосновану скупштину (Дела 16:35-40).

Извори дарежљивости

”И принуди нас“ да станујемо у њеној кући, написао је Лука за Лидију. Чак и Павлов тамничар је био веома гостољубив чим је исправно разумео ситуацију (Дела 16:15, 33, 34). У току Павловог боравка у Солуну, пријатељи из Филипа двапут су му послали ствари које су му биле потребне.

Касније, кад је он храбро служио Богу у Коринту, Филипљани су га поново потражили. Чак годинама касније, кад се Павле налазио у тамници у Риму, представник из Филипа дошао је са даровима и лично се понудио да помогне апостолу. Павле је тиме био дирнут. Знао је да Филипљани нису били материјално богати. Зато је написао: ”Њихово велико сиромаштво изобиловаше у богатству дарежљивости њихове“ (2. Коринћанима 8:1, 2; 11:8, 9; Филипљанима 2:25; 4:16-18).

Наш одлазак

Задржали смо се крај Гангитеса и уронио сам руку у воду. Била је необично хладна. Разгледали смо наоколо. Ту у близини била је раније ”богомоља“ где су се Павле и остали састајали ради обожавања.

Али, тада сам се запитао: Шта ми је Филипе учинило нечим тако посебним? Да ли можда ово место крај реке? Да ли би то могао бити трг са својом празном библиотеком, празно вежбалиште, храмови без богова и трговине без робе?

Да ли су то извори? Филипи је заиста ”место многих извора“. Реке воде још увек теку. Једном су биле извори злата, а у неко жалосно време текле су реке крви. Али, постојало је једно лепо време у које су извирале реке живота, љубави и дарежљивости од неких сасвим посебних људи као што су Павле, Лидија, тамничар и других. То су људи, зар не? Ти посебни људи чине Филипе нечим посебним за мене. Подстичу ме на размишљање. Заокупљају ми мисли. Желео бих — жена ми је дотакла руку. ”Дођи“, рекла је нежно. ”Време је да кренемо.“ (Прилог сарадника.)

[Слике/Мапа на 19. страни]

Горе лево: ”бема“ (судачко седиште) древног града Филипа; горе десно: место где ”Виа Егнатиа“ пресеца Гангитес; доле: форум

[Мапа Грчке (Филипи)]

(За комплетан текст, види публикацију)