Шпански фламенко био је наш живот

ПОСТОЈИ велика разлика између свирања гитаре и дувања у трубу. Премда сам волео фламенко гитару још од своје седамнаесте године, труба је та која је, на неки начин, променила ток мога живота. То се догодило када сам био у Шпанским ваздушним снагама године 1975. Али дозволите ми, најпре, да вам објасним како сам заволео гитару.

Одрастао сам у Вердуну, радничком предграђу Барселоне, шпанске прометне средоземне луке. Мој отац је фламенко песник и занесењак. Мајка је певачица фламенка. (Фламенко је јединствени стил музике, песме и игре Андалузије који је потекао од Цигана, Арапа и Јевреја пре стотине година.) Мој отац, пореклом из Баена, Кордоба, у Андалузији, природно је волео фламенко и подстицао ме је да се прихватим гитаре. Тако сам учио са приватним учитељем две године и онда потражио посао. Није га било тешко пронаћи. Пошто тако много туриста посећује Шпанију, фламенко је увек високо тражен.

Формиран је фламенко дуо

Након свршетка моје војне службе, радио сам у таблаоу званом Ел Кордобес у Барселони. Наша шпанска реч таблао, или табладо, која се односи на фламенко представу, долази од дрвене позорнице направљене од табласа, или дебелих дасака, на којима наступају фламенко играчи. На гитари сам пратио мушке и женске играче (баилаорес и баилаорас) као и певаче (кантаорес) који су уобичајена надопуна фламенко представе. За оне који нису добро упознати са фламенко певањем и игром, могу само рећи да је то уметност која сеже унатраг можда до времена арапске окупације Шпаније (8. до 15. века). У прошлости то су углавном изводили артисти уз циганску пропратну музику.

Радећи у Ел Кордобесу, био сам импресиониран младом играчицом која је дошла у друштво. То је била Јоланда, из Каталоније, малена и лепо грађена играчица пуна живота, са црном косом и тамним очима.  Она је променила мој живот поставши моја жена. Венчали смо се 1978. у католичкој цркви у Санта Колома де Граманет, близу Барселоне. Али како је она доспела у свет фламенко игре? Допустићу њој да исприча своју причу.

Музика и игра у мојој крви

Јоланда: Од детињства сам била сва у шпанској музици. Мој отац је уживао слушајући музику Сардана, типичну за Каталонију, док су моја мајка и бака увек певале веселе хоте Арагона. Пошто сам имала проблема са стопалима, лекар ми је препоручио да вежбам. Као последица тога, започела сам са учењем балета. Када сам имала седам година, видела сам једну девојку како игра фламенко, и то ми се толико свидело да ме је моја мајка уписала у школу за такве играче.

Почела сам добро да радим и наступам у пењас фламенкас, или малом фламенко театру. Једног дана, када сам имала четрнаест година, шетала сам са својом мајком дуж чувене Рамбла де лас Флорес у главном пословном центру Барселоне када смо угледале натпис који оглашава Ел Таблао Фламенко, Ел Кордобес. Мајка је предложила да се попнемо и видимо да ли им је потребна играчица. Примили су ме те прве ноћи. А ко је био гитариста? Франциско (Пако) Аројо, онај за кога сам се на крају удала! Сада он може наставити причу.

Труба и промена

Како је труба ушла у моју причу? Године 1975. служио сам у ваздушним снагама (Academia General del Aire) у војном затвору у Ла Манха дел Мар Менор у покрајини Мурсија. Био сам затворски трубач који је свирао прозивке током дана за официрске питомце.

Док сам био тамо на дужности, приметио сам једног младог затвореника, тихог, понизног човека. Чудио сам се зашто је био у затвору. Због тога сам му једнога дана поставио питање. Испочетка се противио да разговара са мном због затворских прописа, али ја сам инсистирао. Желео сам да знам. Објаснио ми је да је тамо као хришћанин који је ту због приговора савести, један од Јеховиних сведока, и да је због  личног уверења одбио да служи војску. Био сам радознао у вези његовог веровања, и он ми је рекао да верује у Библију и да су садашње прилике у свету биле проречене у тој књизи. Ја нисам никада читао Библију, па ме је упитао да ли бих желео један примерак. Рекао сам да бих.

Али како ће он, затвореник коме је забрањено проповедање, успети да ми набави Библију? Једног дана неки од његових пријатеља Сведока донели су му корпу наранџи а сакривене у средини налазиле су се Библија и књига Истина која води до вечног живота. Он ми је потајно предао литературу, али после тога га нисам могао поново видети. Убрзо после тога напустио сам ваздушне снаге и вратио се натраг у Барселону. Да сам бар сазнао његово име! Волео бих да га поново сретнем, пошто ми је он први показао истину Библије.

Попуштање утицаја фламенка

Као што сам пре рекао, Јоланда и ја смо се венчали. Прошла је отприлике година када је једног дана неко покуцао на врата. Јоланда је отворила, а то су била два Јеховина сведока. Рекао сам јој да им каже да оду. Тада сам се сетио младог човека у затвору и књиге коју ми је дао. Позвао сам их унутра и почео да им постављам многа питања. Они су увидели потребу да договоре накнадну посету, и тако је следеће седмице почео библијски студиј.

Ускоро сам доживео противљење своје породице. Мој отац је рекао: ”Радије бих да будеш лопов него Јеховин сведок!“ Ово противљење уверило ме је да би нам било боље да радимо у другој земљи, далеко од породице. Тако смо 1981. отишли у Венецуелу са радним уговором. Ускоро су мисионари Сведока почели да студирају са нама. Били смо повезани са Сведоцима неко време не показујући никакав стварни напредак. Коначно, 1982, преселили смо се у Сједињене Америчке Државе, где смо добили посао у шпанском ресторану у Лос Анђелесу, у Калифорнији.

Упркос негативном ставу обе наше породице, 1983. смо се коначно крстили у Лос Анђелесу. Мој отац је био тако огорчен да ми је рекао да из свог имена уклоним његово презиме, Аројо. Међутим, од тада се његов став променио, и он сада чак прима посете од Сведока. Такође, једна од мојих сестара сада проучава Библију.

Даљњи разлог што нам је требало тако дуго времена да се крстимо био је тај што смо били дубоко уроњени у свет фламенка. Тај живот нас је спутавао увече, када је требало да наступамо у ноћним клубовима и ресторанима. Друштво није увек било баш најбоље за нас као хришћане. Власник ресторана тражио је од нас да забављамо за Божић и на рођенданским забавама, а ми нисмо били вољни да направимо компромис. Тако смо коначно оставили тај свет.

У међувремену добили смо двоје деце, Пакуита и Џонатана. За издржавање наше породице, ми сада зарађујемо за живот поучавајући игри и гитари ученике који долазе у стан. То нам оставља више времена за породицу и наше духовне интересе, укључујући повремено појачану активност у јавном проповедању.

Нешто много важније од фламенка

Фламенко је изражен у огромној разноликости стилова и он је аутентична манифестација древног фолклора Шпаније. Ми га обоје још увек волимо као музику и као начин изражавања људских осећања. Али знамо да постоји нешто много важније у животу — служба Богу и својим ближњима.

Ми се радујемо опуштању са нашом шпанском браћом и сестрама када повремено имамо фиесту са мексичком и шпанском музиком и игром. Каква је радост видети јединство Јеховиног народа из многих нација! И какво ће задовољство ускоро бити за све нас делити своја музичка искуства у Божјем обећаном новом свету на чистој, мирној, очишћеној Земљи! (Испричали Франциско [Пако] и Јоланда Аројо)

[Слика Франциска и Јоланде Аројо на 17. страни]

[Слике на 18. страни]

Наша породица спремна за проповедање од куће до куће

Извођење фламенка за групу пријатеља