Окаванго — афрички пустињски рај

Од дописника Пробудите се! из Јужне Африке

КРУГ светла који је бацала петролејска светиљка био је слаба утеха док се крдо слонова у мраку тихо кретало око нас. Њихово дубоко уздисање и шуштање грана одавало их је. Када је наступила тиха афричка ноћ, знали смо да нас посматра више него само један пар очију.

Пустиња

Заглибили смо у делти Окаванго — јединственом воденом свету који једнако изненадно почиње као што завршава, у бескрајном песку пустиње Калахари у северној Боцвани. Иако је величине Северне Ирске, делта се губи у 260 000 квадратних километара велике непроходне, нетакнуте Калахари. Након што смо напустили границу Јужне Африке, пробијали смо се 600 километара кроз бодљикаво грмље, пашњаке и слане басене, сталном брзином од 20 километара на сат. Само је треперава фатаморгана лажно поигравала на хоризонту.

Четвртог дана смо приметили нешто охрабрујуће. Небо је добијало плавозелену ведрину.  Негде испред нас била је вода. Много воде! Мочварно подручје које се протеже попут прстију огромне руке да би претворило исушену пустињу у зелени врт. Извирући у брдовитом пределу централне Анголе, река Окаванго вијуга око 1 600 километара кроз Африку тражећи океан. Али, узалуд, будући да река нестаје у празном пространству пустиње Калахари. Међутим, пре него што потпуно нестане, река која стари ствара јединствени еколошки систем.

Делта

Вода се неправилно излива по пешчаном тлу стварајући испреплетене канале, језера у облику полумесеца и папирусом оивичене водене путеве. Дрвеће и биљке привлаче нашу пажњу обиљем облика и боја. Палме Hyphaene benguellensis, дивље смокве, абоносовина и дрвеће Kigelia africana омеђују делту. Висока коштрава, водени љиљани и опали цветови гримизне боје распршују дифузно светло зимског јутра. Али, то је ипак Африка, и за кратко време осећа се жега дана. Добродошло олакшање пружа крупни покривач високих шума копаифера. Управо та дрвећа омогућују и пролаз кроз дивљину, јер су мостови направљени од дебала тог дрвећа, који се љуљају и шкрипе, једина веза са спољним светом.

Становници Делте

Величанствена разноликост становника делте примамила нас је. Након неплодне пустиње чинило се да овде влада безбрижно расположење јер су сва створења скакала и ваљала се не мислећи на сутрашњи дан. Својим влажним очима забуљило се у нас 30 нилских коња, удебљалих од лагодног живота. Њихово кратко дубоко фрктање упозоравало нас је да не задиремо у њихов сладокусни живот. Крдо са више од 100 слонова управо је узвитлало толико прашине да су светлосни зраци који су се поигравали пред нашим очима стварали оптичке варке.

Већ због самог броја животиња, делта Окаванго је запањујућа. Двадесет хиљада бивола у стадима до 200 животиња пасе задовољно дуж травнате ивице. Повремено грабежљивци прекидају мир — лав, леопард, хијена и дивљи пас. Такав прекид је обично краткотрајан и рано ујутро само лешинари који лебде у спиралном стубу сведоче о ноћном покољу.

Велике заједнице мрава претварају земљиште делте у хрпе које се повећавају. Када воде Окаванга расту, постају ти мравињаци плодна острва. Разноврсне антилопе налазе на тим расејаним острвима делте сигуран и миран заклон — сасаби, гну, куду, лечва, коњска антилопа и ретка антилопа ситатунга. Та плаха антилопа живи изоловано међу трстиком и ретко се одважи да изађе на отворено. На најмањи знак опасности скаче у воду из које извирује само нос ради дисања.

Вода — животодајна вода! Делта Окаванго је све друго само не млака мочвара.  Истраживач и мисионарски лекар Дејвид Ливингстон, који је прошао овим подручјем 1849, узбуђено је рекао: „Стигли смо до велике реке... питао сам се одакле долази. ’Ох, из земље пуне река...‘ Установили смо да је вода тако бистра, хладна и мека... да нас је то навело на помисао да се ради о отопљеном снегу!“ Мноштво шарених гргеча и тиграстих риба обезбеђује храну Африканцима који живе у делти.

Током година мало се тога променило и чини се да су цеце-муха и комарци успели да задрже руку данашњег човека од уништавања овог раја животињског света. Бушмани који живе крај реке били су некада прави господари Окаванга. Касније им се придружио народ бајеи. Још и данас је уз мало среће могуће видети како ови вешти лађари у време заласка сунца колцем отискују своје мекорое (кануе). Они имају једну стару пословицу: „Ко свој колац предубоко гурне, остаје на истом месту!“ Када поново погледаш, нестали су по тајновитим каналима прокрченим кроз трстику.

Окаванго је такође рај за љубитеље птица. Стотине врста чине делту бар део године својим домом. Ноћу вас продоран крик може водити до ретке сове рибарице која ноћу лови рибе. Дању се изразити гласни зов орла рибара меша с необузданим цвркутањем кљунорога. Ту су и патуљасте патке, дивовске чапље, свети ибиси и лепе афричке јакане. Разноликост је бескрајна. Чини се као да марабуи, у свом погребничком оделу с високих повољних положаја, с негодовањем посматрају неозбиљна збивања.

Афричко сунце на заласку одражава се као текућа ватра у води, мирно приводећи још један дан у овом пустињском рају ка свом крају. Од некуда с друге стране лагуна, поветарцем се до нас проносе ритмичке мелодије калимбае (афричког ручног клавира). Зебра, жирафа и слон долазе с пашњака да би бок уз бок утолили жеђ.

Колико дуго ће постојати?

Прашина и зној текли су са нас као блатњави поточићи док смо се мучили да изменимо осовину нашег лендровера. Точкови су до наплатака заглибили у песак, ситан као пудер. Тада је пукла осовина. Задовољавајуће је шкљоцнуло када је нова осовина клизнула на своје место.

Због хитности посла нису нас узнемиравали слонови који су били око нас, а изгледа да се ни они нису бојали. Помислили смо на време када ће људи и животиње опет живети у савршеној хармонији (Постање 2:19; Исаија 11:6-9). Било нам је само жао што смо се ускоро морали упутити на дугачки, прашњави пут кући.

Међутим, као и на другим лепим местима Земље, и овде расте забринутост због човекове активности његових савремених метода лова. „Сваке године“, пише Крена Банд (Creina Bond) у књизи Okavango — Sea of Land, Land of Water, „око 1 300 племенских и 200 спортских ловаца у делти убије 8 000 животиња.“ Поред тога, други сањају о одвођењу вода̂ Окаванга за човечју употребу.

Без обзира шта ће људи учинити, потпуно смо били уверени да ће Створитељ овог чуда испунити своју намеру да целу Земљу претвори у рај. Тада ће њена привлачност бити још већа, јер ће се „пустиња и крај без воде... радовати, веселиће се пуста раван и попут шафрана процветати. Спржена ће земља постати као трсковито језеро, а жедна земља као водени извори“ (Исаија 35:1, 7, NW).

[Мапа/Слике на странама 24, 25]

(За комплетан текст, види публикацију)

АНГОЛА

ЗАМБИЈА

ЗИМБАБВЕ

НАМИБИЈА

БОЦВАНА

ЈУЖНОАФРИЧКА РЕПУБЛИКА

АТЛАНТСКИ ОКЕАН

ИНДИЈСКИ ОКЕАН