Поглед у свет

Последице хладног рата

Упркос крају хладног рата, светски трошкови наоружања у 1990. ипак су премашили 900 милијарди долара, што је у стварним вредностима било више од 60 посто изнад просечних годишњих трошкова 1970-их, према новој студији World Priorities, истраживачке групе у Вашингтону. Годишњи извештај World Military and Social Expenditures 1991 такође је утврдио да се широм света између несрећа рата, обим смртности грађана попео са 74 посто у 1980-им чак на 90 посто у 1990. Аутор извештаја, Рут Леџер Сивард (Ruth Leger Sivard), економиста, приписала је овај пораст смртности грађана растуће смртоносном оружју. Она каже: „Савремено такозвано конвенционално оружје сада се приближава мањем нуклеарном оружју по својој разорној моћи.“ Студија је такође утврдила да су светске оружане снаге највећи појединачни загађивачи на Земљи, у Сједињеним Америчким Државама произведу годишње више отрова него пет највећих хемијских компанија заједно.

Трансфузија крви није „дар живота“

Да ли трансфузије крви заиста спасавају? Све већи број ауторитета на пољу медицине сумња у то. Управник хематологије Australia’s Sydney Royal North Shore Hospital у Medical Journal of Australia разматра забринутости у вези сигурности трансфузије крви. Верује да постоји повезаност између рака, инфекције и трансфузије крви. Бризбенски Courier-Mail цитира овог водећег лекара који каже: „Трансфузија крви раније је изгледала као дар живота, али дошло је до обрата и сада се уопште примећује да бескрвна хирургија и избегавање трансфузије могу бити дар живота. Нови подаци наводе на закључак да трансфузија крви за време хируршког захвата може бити ризичан фактор за повратак рака и постоперативну инфекцију, што је ствар за забринутост.“

Смрт услед абортуса

Нигеријски Sunday Concord је известио: „У Нигерији сваке године у току абортуса умре преко 10 000 жена а 200 000 жена лечи [се] у болници због компликација.“ Можда су у више од 20 посто тих случајева укључене тинејџерке. Извештава се да је др Уча Азиа (Uche Azie), директор Family Planning International Assistance, изјавио да „многе жене саме покушавају да изврше абортус“. Истакао је да је непознавање ствари у вези сексуалности у великој мери одговорно за трудноће које воде до абортуса.

За један сат рада

Недавна студија упоредила је могућност зарађивања радника 159 различитих професија из 49 различитих социјалних слојева широм света, извештавају француске новине Le Monde. Студија коју је извршила Међународна организација рада управо показује колико куповање радне снаге може бити несразмерно од места до места. На пример, ткалац у Судану, конобар у Шри Ланки, прелац у Југославији, возач аутобуса у Бангладешу, пекар у Централноафричкој Републици морају радити више од три сата да би купили само килограм пиринча. За разлику од тога, службеник у Француској Полинезији или тесар у Шведској могу купити најмање 9 килограма пиринча са зарадом од само једног сата рада.

Неписменост опада широм света

„Последњих година је, по први пут број неписмених у свету незнатно опао“, наводи The New York Times. „У извештају, који је објавила Организација УН за просвету, наука и културу, процењено је да је број неписмених у 1990. био 948 милиона, што је смањење у односу на 1985, када је процењено на 950 милиона.“ Око 26,6 посто светског становништва је неписмено и, ако се текући трендови наставе, до 2000. године смањиће се на 21,8 посто, или 935 милиона. Случајно је прошла година добила име Међународна година писмености. Поред веће спремности сиромашнијих нација да побољшају своју писменост, постојала је исто тако и повећана свесност о службеној неписмености у индустријализованим нацијама, за коју се процењује да је сада између 10 и 20 посто.

Сида — ’необуздана деценијама‘

„Док је епидемија сиде започела своју другу деценију, и истраживачи и адвокати оболелих мучно су напустили своје некадашње сјајне наде да ће пошаст брзо бити доведена под контролу“, наводи The New York Times. „Ове наде нестају док потрага за ефикасним лековима пружа много више потешкоћа него што се мислило, а напори да се пронађе вакцина непрекидно су спречавани подмуклим одбранама вируса. Медицински стручњаци сада кажу да мисле да ће вирус сиде бити необуздан деценијама.“ Прорачунато је да ће до 2000. године, око 40 милиона људи бити заражено вирусом сиде. Иако су истраживачи изоловали вирус, проучили његове протеине, клонирали његове гене и пронашли лекове за олакшање неких патњи код пацијената који болују од сиде, болест је смртоносна као и раније.