Посматрање свемира

Од дописника Пробудите се! са Хавајских острва

АКО сте желели завирити у прошлост, да ли вам је то пошло за руком? Одговор гласи да!

У ствари, сваки пут кад погледамо звездано небо, завирујемо у прошлост. Али, куда бисмо могли поћи да бисмо доживели тако очаравајући поглед на време које је прошло? Као древни Полинежани који су следили звезде да би открили Хаваје, и данас многи који желе следити или посматрати звезде долазе у ову острвску земљу. Међутим, тамо открију најразвијенију астрономску технологију — технологију која људима омогућава да гледају много даље у прошлост.

Отпутујмо зато на острво Хаваји, или Велико острво. Тамо ћемо се попети на  врх угашеног вулкана који се зове Мауна Кеа. На висини од 4 205 метара посетићемо неке од најбољих опсерваторија на свету, које су намењене посматрању свемира.

Успињање на Мауна Кеа

Наша вожња до врха Мауна Кеа која почиње рано ујутро дуга је и вијугава. Крећемо из тропске климе доње узвисине, где годишње падне више од 500 центиметра падавина и успињемо се према пустим горњим стрминама тог угашеног вулкана, где неколико месеци у години може остати снег. Док возимо напред, остављајући иза себе границу шумског појаса, долазимо на стрми, неосигурани меки пут. Сада схватамо зашто нам је требало возило с погоном на четири точка.

Коначно стижемо на врх и запажамо да се ту налази неколико опсерваторија. Атмосфера је овде свежа, чиста и истински прозирна. Паркирамо возило и излазимо. Због оштрог, леденог ветра одмах задрхтимо од зиме. Али, док гледамо око себе, обузима нас заносно весеље. Стојимо на врху пустог вулкана, високо изнад покривача облака који га окружује, чини се као да смо одсечени од другог копна и погледа на море!

Зашто овде?

У раним 1960. годинама астрономи су почели градити своју прву опсерваторију на Великом острву да би посматрали свемирски простор као и прошлост. Али, зашто овде, на врху острвског вулкана, далеко у Тихом океану?

Постоје четири основна разлога зашто је управо ово место тако погодно за истраживање звезданог неба: (1) високи проценат ведрих ноћи у години; (2) бистрина и стабилност ваздуха, што омогућава неометано посматрање; (3) крајње низак степен осветљености ноћу, условљен градским одредбама о осветљењу на Великом острву; и (4) врло ниски проценат влаге. Зашто је последњи фактор тако важан? Јер влага омета неке инструменте.

Чак голим оком можемо лако приметити необична атмосферска својства због којих је ово место тако изванредно за посматрање свемирског простора. Није никакво чудо што се Мауна Кеа сматра скоро савршеним местом за посматрање звезда.

У опсерваторијама

Срећемо се с нашим водичем и заједно идемо према опсерваторији W. M. Keck. У њој се налази највећи и кудикамо најјачи телескоп који је икада изграђен.

Кад уђемо, убрзо приметимо да астрономи више не гледају голим оком кроз телескоп. Не, та времена су прошла! Данас се научници послужују телескопима помоћу јаких компјутера и друге високо развијене опреме. Та компјутерска опрема може видети милијарде пута више него голо око.

Запањујуће, зар не? Помоћу те технологије астрономи могу за само неколико дана прикупити довољно информација да би након тога месецима били запослени процењивањем онога што су прикупили.

Наш водич обраћа нашу пажњу на оно што обсерваторију W. M. Keck чини водећом у астрономској технологији — јединствену конструкцију њеног телескопа. Видимо 36 шестоугаоних делова огледала, сваки с пречником око 1,8 метара. То одговара једном огледалу с пречником од 10 метара.

У објави за штампу коју је дало California Association for Research in Astronomy (Калифорнијско удружење за астрономско истраживање) описује се деловање телескопа: „Са својим положајима  који су електронски контролисани до прецизности од десетхиљадитог дела милиметра — хиљаду пута мање од пречника људске косе“, иако је намештена тек четвртина свих огледала, „већ одговара снази 5 метара великог Хејловог телескопа у опсерваторији Маунт Паломар“ у Калифорнији.

То није све. Наш водич нас обавештава да су управо одобрена средства за други телескоп који треба да буде поред овога, а који је још увек у изградњи. Та два телескопа радиће заједно као један огромни свемирски двоглед, гледајући даље у свемирски простор него што се икада сматрало могућим. Заиста је узбудљиво бити овде!

Међутим, на овој великој надморској висини не желимо се сувише узбуђивати, јер очигледно постоји могућност да добијемо хипоксију, недостатак кисеоника у ткивима тела. Осећамо да наша способност размишљања није најбоља, пошто се морамо напрезати да бисмо се концентрисали и формулисали речи. У ствари, пребрзо кретање или напрезање на овој висини може изазвати главобољу, мучнину и несвестицу. То сигурно није место за некога са слабим здрављем.

Зато је време да се, након што смо пет сати провели на врху, спустимо на висину од 2 800 метара. До сада је то било преподне пуно догађаја.

Шта нам говоре звезде?

На висини од 2 800 метара су стамбени и други објекти за око 50 астронома и помоћно особље. На тој висини се такође налази центар за посетиоце у коме можете слушати предавања о Мауна Кеа опсерваторијама.

Уз то, као посластица за оне који желе остати, могу се ноћу гледати звезде телескопом од 28 центиметара, уз тумачење оспособљеног научника с хавајског универзитета. Ако останете као и ми, нећете бити разочарани. У најмању руку то је изванредна прилика да сазнате које сведочанство могу дати звезде и да заокружите један крајње необичан дан.

Можда се чудите зашто смо раније рекли да можемо завирити у прошлост. Можда ће вам један пример помоћи да разумете то. Узмимо, на пример, Андромедину галаксију. У ведрој ноћи може се њена светлост видети голим оком. Знајући колико је то свемирско острво звезда удаљено од Земље, те да светлост путује брзином од 299 792 километара у секунди, научници су установили да је светло које видимо од Андромедине галаксије 1,5 милиона година старо! Да, гледајући звездану светлост, у ствари гледамо у прошлост.

Овим новим, усавршеним телескопима на Мауна Кеи може се сада гледати још даље у прошлост и даље у свемирски простор. То је могуће јер су савремени телескопи много јачи од голог ока. Чак се процењује да астрономи савременом технологијом могу гледати звездану светлост која је осам милијарди година стара! Надају се да ће сакупљањем таквих информација боље моћи да разумеју како су настале звезде и како се развио свемир.

За нас посетиоце то сигурно није био дан као сваки други. То што смо видели дуго ће остати урезано у нашем сећању. То што астрономи гледају и што ће још угледати изазива у нама дивљење према чудима стварања. Више нећемо само бацити летимичан поглед на ноћно звездано небо и окренути се. Од сада ћемо се сећати овог доживљаја и лепоте ове на брду смештене опсерваторијске станице.

Нека такви доживљаји подстакну свакога од нас на цењење Онога који је створио свемир који представља такав извор дивљења за нас (Исаија 40:26; 42:5).

[Извор слике на 27. страни]

California Association for Research in Astronomy