Поглед у свет

Колико су безбедне болнице?

Могу ли болнице и лекари бити опасни за ваше здравље? У ствари, не треба ни рећи да они чине више доброг него штетног. Међутим, истраживање на универзитету Харвард у Сједињеним Америчким Државама показало је да је од преко 2 500 000 пацијената који су били пуштени из болница у држави Њујорк само у једној години скоро 100 000 њих претрпело „негативне последице“, или озледе проузроковане медицинским поступком а не самом болешћу. У 27 179 случајева била је укључена немарност. Ризик таквих незгода удвостручује се код 65-годишњих или старијих пацијената. Истраживачи у Немачкој испитали су 780 аутопсија извршених између 1977. и 1990; установили су да су у 25 посто тих случајева пацијенти умрли од узрока које лекари нису дијагнозирали. Стопа таквих грешака није се смањила током 13 година истраживања, упркос научном напретку.

Већа улога за УН?

Паришке новине Le Figaro извештавају да је седам најјачих индустријских нација света издало службену декларацију позивајући да Уједињене нације играју већу улогу при одржавању мира у међународној заједници. Декларација делимично гласи: „Обавезујемо се да ћемо ојачати Уједињене нације и учинити их ефикаснијима, с циљем да се заштите људска права, одржава мир и безбедност и спречи агресија.“ Декларација истиче потребу промене традиционалног схватања националне суверености и заступа интервенцију УН у земљама у којима кршење људских права угрожава светски мир.

Авет сиде прогони хемофиличаре

Сида десеткује у Шпанији број хемофиличара. Према једном извештају у мадридским дневним новинама El País, умрло их је већ преко 200 од сиде; даљњих 300 заражено је том страшном болешћу. Ситуација ће се вероватно још погоршати. У Шпанији има око 2 730 регистрованих хемофиличара и код скоро 90 посто оних који имају недостатак фактора VIII — најраширенији облик хемофилије — резултат теста вируса сиде био је позитиван. Медицински стручњаци приписују кривицу за ту трагедију зараженим крвним производима. На једном конгресу о хемофилији дата је позитивна најава да ће у Шпанији ускоро бити на располагању синтетички састојак крви фактор VIII.

Опрез код сунчања

Озонски слој изнад Европе брзо се стањује. Према часопису New Scientist, група истраживача која истражује озон стратосфере објавила је извештај који показује да се озонски слој изнад Европе између 1979. и 1990. смањио за 8 посто. То је двоструко брже од стопе коју су предсказали научници. Очито се озон изнад Европе смањује чак више него изнад земаља као што су Нови Зеланд, Аустралија и Јужна Африка, које су ближе озонској „рупи“ која се годишње ствара изнад Антарктика. Многи људи у тим земљама јужне хемисфере користе редовно лосионе за заштиту од Сунчевих зрака, јер тањи слој озона пропушта више Сунчевих смртоносних ултраљубичастих-Б зрака. Према енглеским новинама Guardian Weekly, неки британски научници препоручују да и Британци предузимају сличне мере опреза приликом сунчања.

Епидемија превара чековима

Јужна Африка се, према новинама The Natal Witness, суочава с најгором епидемијом превара чековима у својој историји. Изгледа да се број позива на суд против појединаца и предузећа због издавања неисправних чекова у прошлој години повећао за 22 посто, од 4 600 на 5 600 месечно. Те бројке показују само делић проблема, пошто не одражавају оне који краду чекове; осим тога, стручњаци за финансије процењују да се од четири трговца на мало који су примили неисправан чек само један обрати суду за надокнаду штете. Други једноставо претрпе губитак.

Вечни ђонови

Од свих људи, којима највише требају дуготрајни ђонови на својим ципелама? То је питање било недавно постављено у рубрици Dedalus британског научног часописа Nature. Спекулисало се о примени одређених мономера који могу, теоретски, довести до производње „аутомобилске гуме која би се сама обнављала и никад се не би истрошила“. Часопис је навео да би се таквом технологијом, ако би се даље развила, могле чак производити спринтерице с ђоновима који се сами обнављају! Међутим Nature напомиње да „већину спринтерица поседују модом омамљени запећкари који ретко иду чак и у шетњу“. Зато часопис долази до закључка да би такви „вечни“ ђонови били кориснији на „ципелама људи који заиста користе своје ноге — домаћице, трговачки путници и Јеховини сведоци“.