Очекује се откриће правог новог света

„ИМЕ је нешто несигурно, на њега се не можеш ослонити!“ Ова разумна изјава показала се истинитом у случају Колумба.

Колумбо је у складу са значењем свог имена, Кристофер, покушао на неки начин да буде „Христоноша“. Коначно, шпански владари су га и послали у „службу Божју и ширење католичке вере“. Али, након не баш успешних покушаја да домороце научи да се прекрсте и певају Аве Мариа, он се концентрисао на опипљивије награде: проналажење злата и пута за Индију који му је стално измицао.

Неки католици су се препирали око тога да ли треба Колумба, због његове важне улоге у ширењу граница хришћанства, ипак прогласити за „свеца“. Али, масовна „обраћења“ која су уследила након његових открића мало су учинила да би се људима Новог света веродостојно обзнанио Исус Христ. Истинско хришћанство увек се ширило на мирољубиве начине, а не помоћу мача. Употреба силе да би се ширило еванђеље у великој је супротности с оним што је Исус научавао. (Упореди Матеј 10:14; 26:52.)

Колумбо (шпански: Colón) је имао нешто више успеха у опонашању свог презимена, које значи „колонизатор“. Он је био тај који је основао прве две европске колоније у Новом свету. Иако оне нису опстале, убрзо су основане друге колоније. Колонизација Америка̂ је напредовала, али она ни у ком случају није донела срећу, нарочито не колонизиранима.

Доминикански монах Бартоломе де лас Касас (Bartolomé de las Casas), који је био сведок почетне колонизације Западноиндијских острва, упутио је Филипу II, шпанском краљу, протест у погледу ’огромне неправде која је учињена овим невиним људима који се сатиру и убијају, без праведног повода или разлога, једино због грамзивости и амбиције оних који врше таква зла дела‘.

Премда су најгоре злоупотребе касније биле исправљене, себични потицаји и безобзирне методе наставили су да диктирају политику. Не изненађује што је таква владавина постала омражена. До 20. века је већина земаља обе Америке одбацила колонијално ропство.

Обратити континенте на хришћанство и праведно владати над бројним племенима и језицима сигурно је огроман задатак. И било би неправедно кривити Колумба за све пропусте тог огромног подухвата који је он несвесно започео кад је прешао океан и кад је покренуо оно што неки називају „Сусретом два света“.

Као што Киркпатрик Сел (Kirkpatrick Sale) истиче у својој књизи The Conquest of Paradise, „народ Европе је несумњиво имао могућност, шансу да пронађе ново пристаниште у новој земљи коју су они нејасно препознали као земљу Раја“. Али, открити нови свет је једно; створити нови свет је друго. То није било први пут да су пропали покушаји да се створи нови свет.

Једно друго епско путовање

Две хиљаде година пре него што је Колумбо одједрио, око две стотине хиљада људи упутило се на једно друго епско путовање. Уместо да пређу океан, вероватно  су путовали преко пустиње. И они су се кретали према западу, према својој домовини Израел, коју већина није никада видела. Циљ им је био да оснују нови свет, за себе и за своју децу.

Њиховим путовањем из вавилонског заробљеништва испунило се пророчанство. Две стотине година раније, пророк Исаија је прорекао њихов повратак у домовину: „Ево, ја [Суверени Господ Јехова] стварам нова небеса и нову земљу; и пређашње ствари се неће дозивати у сећање, нити ће долазити у срце“ (Исаија 65:13, 17, New World Translation).

’Нова небеса и нова земља‘ су били сликовити симболични изрази који се односе на нову управу и ново друштво људи. Они су потребни јер прави нови свет захтева далеко више од новог подручја које треба да се колонизује; међу онима који владају и онима над којима се влада треба да постоји један нови, несебични дух.

Мало је Јевреја који су се вратили из Вавилона имало такав дух. Упркос извесном почетном успеху, око стотину година након њиховог повратка, хебрејски пророк Малахија је са жаљењем описао како су себичност и похлепа преовладали у земљи (Малахија 2:14, 17; 3:5). Јевреји су пропустили јединствену прилику да створе један нови свет.

Још увек нас чека један нови свет

Ипак, пропусти да се у прошлости изгради нови свет не значе да је потрага безнадна. У књизи Откривење, апостол Јован, понављајући Исаијине речи, описује следећу узбудљиву сцену: „Видео сам ново небо и нову земљу; јер су пређашње небо и пређашња земља ишчезли... И он ће отрти сваку сузу с њихових очију, и смрти више неће бити, ни жалости ни вике ни боли више неће бити. Пређашње ствари су ишчезле“ (Откривење 21:1, 4, NW).

Ове речи нам дају јемство да је сам Бог одлучио да има нову владавину над целом Земљом и ново друштво људи који ће се одазвати његовом владању. Благодати ће бити непроцењиве. Биће то аутентичан нови свет.

Помисао да Бог ствара нови свет може изгледати невероватна. Али, многим Колумбовим савременицима је његово уверење да континенти леже западно такође изгледало невероватно. И опис Божјег обећаног новог света могао би звучати крајње невероватним. Ипак, колико је научника из 15. века могло и замислити да наука не зна ништа о трећини Земљиног копна?

Научно незнање Колумбова времена учинило је откриће Новог света крајње невероватним. Исто тако, незнање о Божјим намерама и његовој моћи може разорити поверење у његово обећано ново небо и нову земљу. Међутим, Свемоћни Бог наставља свој опис тога, говорећи: „Гле! Све ново творим... Пиши, јер су ове речи верне и истините“ (Откривење 21:5, NW).

Без сумње, читаво човечанство чезне за некаквим новим светом. Мексички писац Карлос Фуентес је једном приликом приметио: „Утопија је ствар прошлости и будућности. С једне стране, то је сећање на један бољи свет, који је једном био и који више није. С друге стране, то је нада да ће тај бољи свет, праведнији и мирољубивији, једног дана доћи.“ Истраживачи Библије уверени су да ће један бољи свет — не маштовита Утопија — заиста доћи зато што га је обећао Бог и зато што Бог то може испунити (Матеј 19:26).

Нови свет на хоризонту

Кад је Колумбо покушавао уверити своју посаду да се приближавају копну, било је потребно нешто више од вере. Био му је потребан неки опипљив доказ. Свежа вегетација која је пливала у мору, све  већи број птица које живе само у близини копна и коначно једна процветала грана која је плутала на води, повратили су поуздање морнара у свог адмирала.

И данас постоји видљиви доказ да се приближавамо једном новом свету. Чињеница да је први пут у историји угрожен опстанак човечанства подсећа нас да се Божје стрпљење према људском владању сигурно врло брзо примиче свом крају. Он је одавно обећао да ће ’уништити оне који земљу уништавају‘ (Откривење 11:18, NW). Похлепа и себичност излегли су гомилу нерешивих светских проблема, проблема које је Библија унапред живописно приказала као догађаје који указују да ће Бог ускоро интервенисати. a

Кад је Колумбо пре пет стотина година први пут крочио на острво Кубу, каже се да је узвикнуо: „Овде бих желео заувек да живим!“ Они који кроче у Божји нови свет осећаће управо то. А тада ће се таква жеља заиста испунити.

[Фуснота]

[Слика на 13. страни]

Открити нови свет је једно; створити нови свет је друго