Шта је то што се зове интуиција?
Шта је то што се зове интуиција?
ЈЕДНЕ вечери 1893, чиновник рударске компаније из Детроита, Мичиген, САД, видео је чудну направу начињену од резервних делова и точкова бицикла како гласно клепеће низ улицу. Изненада је имао неки предосећај — бљесак интуиције. Некако је једноставно знао да је то био проналазак са будућношћу. Без оклевања је повукао своју животну уштеђевину од хиљаду долара и уложио је у компанију за проналаске, занемарујући подругивање стручњака који су уверавали да та чудна справа никада неће бити врло популарна. Око 30 година касније, продао је своје акције у аутомобилској компанији Хенрија Форда за 35 милиона долара. Благо речено, његова интуиција се и те како исплатила!
Славни научник Алберт Ајнштајн је такође поступао по бљеску интуиције. Имао је једну замисао — касније ју је назвао најсрећнијом мишљу свог живота — која је водила до рађања чувене опште теорије релативности. Ајнштајн је закључио да је интуиција била пресудна за откриће природних закона. Ипак, нису се сви Ајнштајнови предосећаји тако обилно исплатили. Признао је да је једном изгубио вредност двогодишњег напорног рада тежећи за варљивом интуицијом која никад није донела добре резултате.
Наравно, интуиција не доводи увек до славе и успеха, нити је то стриктно подручје генија̂ и мултимилионера. За већину нас, интуиција је уобичајени део свакодневног живота. Она може играти извесну улогу у многим одлукама које доносимо: одлуци да се не уздамо у непознату особу, намери да уђемо у неки пословни уговор, слутњи да нешто није у реду са пријатељем чији глас преко телефона није звучао како треба.
Ипак, многи се ослањају на интуицију у доношењу много важнијих одлука: које звање изабрати, где живети, с ким ући у брак, чак и по којој религији живети. Кад интуиција на тим подручјима не донесе добре резултате, штета може бити много већа од губитка две године рада, као што је био случај са Ајнштајном. Дакле, шта је „интуиција“? Како она делује? Колико је поуздана?
Једна тинејџерка, коју је у The Intuitive Edgeu цитирао Филип Голдберг (Philip Goldberg), одговорила је на то питање речима: „Интуиција је кад нешто знате, али, на пример, одакле је дошла?“ Интуиција је формалније дефинисана као „спознање које особа добија без било каквог свесног присећања или разматрања“. Чини се да интуиција укључује један облик скока — директно са увиђања проблема на препознавање његовог решења. Изненада једноставно знамо одговор или разумемо ситуацију. Ипак, то не значи да је интуиција исто што и нагон или жеља.
На пример, „кад сам то видео, једноставно сам знао да то морам имати“, не изражава толико интуицију колико жељу. Интуиција може изгледати слично жељи по томе што се чини да нам долази Јеремија 17:9).
без методичног, постепеног размишљања. Али, њени корени су у ствари много мање емоционални и тајанствени од жеља које извиру из нашег често ’преварног‘ срца (Очигледно је да интуиција није ни неко тајанствено шесто чуло. Као што The World Book Encyclopedia каже: „Неки људи интуицију неисправно називају ’шесто чуло‘. Али, истраживање обично показује да се интуиције темеље на искуству, посебно искуству појединаца са великом осетљивошћу.“ Појединац изграђује „складиште успомена и утисака“, тврди Encyclopedia, из ког разум може извући „изненадни утисак [назван] интуиција, или ’предосећање‘“.
Дакле, уместо да је неко тајанствено или магично обележје, чини се да интуиција настаје природно кад особа стиче стручност. Као што је часопис Psychology Today недавно запазио: „Истраживачи су установили да интуитивни људи имају једно важно заједничко обележје: Они су стручњаци на одређеном... пољу знања. И они лако уклопе своје образовање да реше проблеме у својим специјалним подручјима. У ствари, чини се да су људи интуитивни баш зато што — и у мери у коликој — поседују стручност.“ Али, зашто би стручност створила интуицију?
Мајкл Притула (Michael Prietula), доцент индустријске администрације, теоретише да стицањем више спознања о некој теми „долази до постепене промене у томе како људи размишљају и закључују“. Разум организује податке у блокове, или групе. Ти опсежни обрасци података понекад омогућују разуму да заобиђе спорије, напорније, аналитичке кораке и скочи директно на интуитивне закључке, или предосећања. Према Притули, предосећања се побољшавају како мозак повезује више тих опсежних образаца.
Размотримо један свакодневни пример из књиге Brain Function: „Посматрајте бравара на послу док се сналази са једноставном савинутом жицом у компликованој брави и откључава је, као да је вођен неком тајанственом интуицијом.“ Браварева интуиција може посматрачу изгледати доста тајанствена; у стварности, она извире из вишегодишњег искуства. Сви ми користимо ту врсту интуиције. На пример, кад возите бицикл, не кажете свесно сами себи нешто као: ’Мислим да је боље да окренем предњи точак мало удесно, иначе могу изгубити равнотежу.‘ Не, мозак такве одлуке доноси интуитивно, на темељу спознања које сте стекли из искуства.
Исто тако, Ајнштајнова интуиција у физици није извирала ниоткуда. Он је имао огромну залиху стручности из које је могао црпсти. Међутим, стручност на једном пољу можда не води до интуиције на другом. Ајнштајну интуиција не би помогла да реши неки водоинсталатерски проблем.
У мислима многих, речи „жене“ и „интуиција“ иду заједно. Да ли су жене заиста интуитивније од мушкараца? И ако јесу, како стицање стручности може објаснити тај феномен?
Размотримо један уобичајени пример. Беба плаче. Искусна мајка, запослена у другој соби, посеже за пеленама уместо да се припреми да нахрани дете. Зашто? Развила је интуитивни осећај о плачу свог детета. Она зна који плач изражава коју потребу и који ће вероватније доћи у одређено време. У трену, и без било каквог свесног закључивања, она је у стању
одредити потребу детета и реаговати у складу с тиме. Да ли делује неко тајанствено шесто чуло? Не, њена интуиција се темељи на њеној стручности као мајке, тешко стеченој користи од искуства. Нова мајка или особа која чува децу може у почетку бити збуњена у истој ситуацији.Ипак, замисао о женској интуицији није ограничена на мајчинство. Многи су запазили да су жене, изгледа, често у стању много брже и интуитивније од мушкараца проценити детаље ситуација које укључују људе и личности. Научници нису сигурни зашто се полови, како изгледа, разликују у том погледу.
На темељу својих студија о тој теми, психолог Вестон Агор (Weston Agor) са University of Texas, Ел Пасо, закључио је да се та разлика, иако су жене просечно интуитивније од мушкараца, темељи више на култури него на психологији. И други стручњаци су закључили да традиционалне улоге обучавају жене да буду добре судије нарави. Као што се изразила антрополог Маргарет Мид (Margaret Mead): „Због свог вековног обучавања у људским односима — јер је то у ствари женска интуиција — жене могу дати посебан допринос било каквом групном подухвату.“
Иако је женска интуиција по општем признању тема о којој се може расправљати, међу стручњацима влада растућа сагласност да је интуиција изузетно корисно средство и за мушкарце и за жене. У својој књизи The Process of Education, психолог Џером Брунер (Jerome Bruner) каже: „Срдачна похвала којом научници обасипају оне своје колеге који стичу етикету ’интуитиван‘ главни је доказ да је интуиција вредна роба у науци, роба коју треба да настојимо унапређивати код својих студената.“
Ипак, нису само студенти науке ти који цене моћ интуиције и желе је развијати. Питање је: Може ли се то учинити? Мора се признати да су неки људи једноставно надаренији интуицијом од других. Али, пошто изгледа да је интуиција тако тесно повезана са стицањем стручности, неки стручњаци сматрају да можемо повећати урођену способност интуиције поклањањем више пажње начину на који учимо.
На пример, кад читате, немојте само покушавати да усвојите много чињеница. Постављајте питања. Разјасните све што не разумете. Покушајте сажети главне
мисли и предвидети закључке. Уместо да покушате схватити безброј детаља, тражите опсежне категорије и образац, повезујућа начела. Као што професор психологије Роберт Гласер (Robert Glaser) гледа на то, „способност запазити велике смисаоне обрасце“ је у самом корену интуиције.Наравно, није свака интуиција вредна. На пример, шта ако је, као прво, спознање на коме се темељи интуиција неисправно? Та отрежњујућа мисао може нас надахнути да пажљиво испитамо тачност онога што учимо. Пре готово 2 000 година, Библија је мудро рекла управо то. У Филипљанима 1:10 то је изражено на следећи начин: „Уверите се у важније ствари“ (NW). (Види такође Дела апостола 17:11.)
Још један недостатак интуиције је што може бити обојена нашим емоцијама. Зато ослањање искључиво на интуицију код доношења већих одлука или код процењивања људи може бити опасно. „Кад у нешто емоционално инвестирате, ваша интуиција може бити мање поуздана уколико не можете исправно сагледати своја осећања“, упозорава психолог Евелин Вон (Evelyn Vaughan). Гнев, страх, завист и мржња — ова снажна осећања, иако сама нису интуиција, могу утицати на нашу интуицију и чак је затровати. Узмимо, на пример, двојицу људи који су дуго осећали одбојност један према другом. Кад се појави нови неспоразум, сваки од њих интуитивно једноставно зна да други има лоше потицаје. Ипак, Библија нас мудро упозорава на ту врсту просуђивања по ’ономе што је пред очима‘ (2. Коринћанима 10:7).
Још једна емоција, понос, може нас навести да придајемо превелику важност својој интуицији, као да она има неку посебну вредност у поређењу са просуђивањем и мишљењима других. Можемо донети брзе одлуке без саветовања оних на које то утиче. Или нас понос може водити до тога да се тврдоглаво држимо интуитивне одлуке упркос повређеним осећањима или добро размотреном савету других. Библија поново има мудар савет: „Ако ко мисли да је нешто, а није ништа, тај себе обмањује“ (Галатима 6:3).
Коначно, превелико ослањање на интуицију може створити мисаону лењост. Не постоји пречица за стицање спознања, разумевања и мудрости; организовано проучавање је једини начин. Дакле, уместо да приграби прву интуитивну замисао која јој дође, мудра особа изграђује складиште спознања, које затим постаје извор разумевања, увида — а често и интуиције.
Интуиција је, напокон, од праве вредности само онда кад је у складу с највећим умом у свемиру — умом Створитеља. Он је извор тачног спознања и праве мудрости, и жели да усвојимо то по живот важно спознање. Он нам кроз Библију доброхотно омогућује приступ својим мислима, осећањима и поступцима. Док такво спознање примењујемо у свом животу, наше „моћи запажања“, укључујући интуицију, постају ’увежбане‘ (Хебрејима 5:14, NW).
Зато стеците стручност на том пољу спознања о Створитељу и његовом Сину (Јован 17:3). Никад нећете наћи ништа што више заслужује ваш труд. Нема бољег извора за црпење интуиције.
[Истакнути текст на 27. страни]
Ајнштајн је интуицији приписивао велику важност
[Истакнути текст на 28. страни]
Интуиција није неко тајанствено шесто чуло
[Истакнути текст на 28. страни]
Да ли су жене заиста интуитивније од мушкараца?
[Истакнути текст на 30. страни]
Интуиције нису поуздане кад се темеље на неисправном спознању
[Слика на 29. страни]
Мајка интуицијом препознаје потребе своје бебе која плаче