Млади питају...

Како могу стећи храброст да будем другачији?

„Понекад због притиска вршњака учиним нешто што сматрам погрешним, али пошто испадам превише другачији ако то не направим, једноставно кажем да“ (Џон).

„ПРИТИСАК вршњака погађа сваки аспект нашег живота.“ Тако каже књижевница Лесли Џејн Нонкин (Lesley Jane Nonkin). Вршњаци ти покушавају диктирати како да се облачиш. Они постављају правила о томе како ћеш ходати, говорити и чешљати своју косу. Индивидуалност се не толерише. Прилагоди се — или трпи одбацивање!

Млади хришћани, међутим, не робују прилагођавању. Следећи правило које је Исус поставио у Јовану 15:19, они ’нису део света‘ безбожних људи (NW). a Али, бити у свету али не бити и део њега представља изазов. То је слично веслању у чамцу на узбурканом мору. Ти си на води и окружен си водом, али да би остао жив, настојиш колико је год могуће да она не продре у твој чамац! Слично томе се млади међу Јеховиним сведоцима труде да светска безбожност не продре у њихов живот.

То, међутим, није увек лако. Узмимо на пример младог Сведока из Јапана по имену Еичиро. Притисак прилагођавања је у тој земљи врло јак, како међу младима тако и међу одраслима. Еичиро се присећа: „Због своје савести, у школи нисам могао да учествујем у церемонијама које су укључивале националне симболе и песме. Осим тога, нисам могао учити борилачке вештине, јер су оне у супротности са библијским начелима.“ (Види Излазак 20:4, 5 и Лука 4:8; Исаија 2:4 и Лука 10:27.) Зато се Еичиро истицао — можда на неугодан начин — међу својим вршњацима.

Млади Сведоци широм света суочавају се са сличним ситуацијама. „Најтеже је кад су празници“, каже један млади хришћанин. „Сва деца питају: ’Зашто ти не славиш?‘“ За једну тинејџерку најтежи проблем представља „да ли да излази са младићима“. Али, други хришћански тинејџер жали се на притиске да се укључи у друштвени живот. Он каже: „Стално те питају: ’Зар не идеш на забаву?‘“ Други млади Сведоци извргнути  су ругању јер одбијају да изостају из школе или да варају на тестовима. Јасно је, дакле, да бити другачији захтева много храбрости, и не мисле сви млади да је имају.

Једна млада девојка је писала: „Ја водим двоструки живот — један у школи а један код куће. У школи се задржавам са светским младима. Али, ти млади псују готово сваки пут кад отворе уста, а ја постајем баш као и они. Шта да учиним?“ Одговор је јасан: Нађи храбрости да будеш другачији! Али како?

Извор праве храбрости

Храброст је душевна или морална снага за одупирање опасности, страху или потешкоћи. Немају је сви, али она се може задобити. „Јер нам Бог не даде духа страха“, објашњава апостол Павле, „него снаге, љубави и мудрости“ (2. Тимотеју 1:7). Да, Бог ти може дати потребну снагу да се одупреш својим вршњацима (Филипљанима 4:13).

Али, како ћеш добити ту снагу? Један од начина је да једноставно молиш за њу. „Иштите и примићете“, обећао је Исус у Јовану 16:24. Нарочито кад си суочен с искушењем да учиниш компромис молитва треба да буде на твојим уснама. „Молим Јехову да стекнем контролу ума и срца“, каже једна млада хришћанка.

Храбри млади у старо време

Још један начин како можеш развити неустрашивост јесте читање и медитирање о библијским извештајима који говоре о храбрим слугама Божјим. На пример, да ли се срамиш да другима даш до знања да си Јеховин сведок? У том случају проучи извештај у 2. Краљевима 5:1-5. Он говори о отетој израелској девојчици која је пред другима храбро изразила своју веру. Други узбудљиви извештај записан је у Делима апостола 4:20. Тамо су апостоли одважно рекли противницима: „Јер ми не можемо не  говорити о ономе што видесмо и чусмо“. Проучавање ових извештаја може те подстакнути да у говору показујеш исту одважност.

Следећа узбудљива прича говори о Данијелу и његовој тројици другова тинејџера, Шадраку, Мешаку и Абед-Негу. Ти младићи су се налазили међу неколицином елитних јеврејских младића који су били заробљени и доведени у Вавилон. Вавилонски краљ је желео да одгоји те младиће за одговорне државне службе. Да би се лакше прилагодили вавилонском начину живота, младићи су били лишени својих јеврејских имена и научени језику и обичајима Вавилонаца. Њихови поробљивачи су надаље покушавали да их одуче од јеврејског обичаја хранећи их „јелом краљевим“ (Данијел 1:7, 8).

Према мишљењу Вавилонаца, та је храна представљала гурмански ужитак. За богобојазне Јевреје, вавилонска храна је у религиозном погледу била одвратна. Ипак, очито је већина заробљених младића подлегла искушењу — сви осим Данијела и његових другова. Замисли притисак који су можда доживели од својих јеврејских вршњака! Како су ти младићи реаговали на такве притиске? Прочитај тај извештај који јача веру из 1. поглавља Данијела. Можда ће ти он помоћи да стекнеш храброст и одбијеш ако би ти неко икад понудио недопуштене дроге или алкохол!

„Будите смеони“

Није довољно само читати о храбрости. Да би развио храброст која ће ти помоћи да се одупреш притиску вршњака, мораш сваки дан следити савет који је Павле дао мушкарцима и женама у коринтској скупштини: „Стојте чврсти у вери; будите смеони и будите јаки“ (1. Коринћанима 16:13, The Jerusalem Bible).

На пример, кад си изван видокруга својих родитеља и чланова хришћанске скупштине, мењаш ли одећу или фризуру како би се прилагодио младима у свету? Или се бескомпромисно држиш хришћанских мерила? „Ја одбијам да следим сваки стил који се појави“, каже једна смеона млада хришћанка.

Још једно питање: Јеси ли довољно смеон да својим школским друговима даш до знања да си Јеховин сведок? Ако ти то твоја школа дозвољава, носиш ли са собом своју Библију и библијску литературу? Ако у разреду искрсну питања која укључују еволуцију, родољубиве церемоније, или трансфузију крви, јеси ли ’увек готов да одговориш свакоме ко те запита откуд ти твоје надање?‘ (1. Петрова 3:15). Или у својој клупи седиш у тескобној тишини? Исус Христ је рекао: ’Ко се постиди мене и мојих речи... и ја ћу се постидети њега‘ (Марко 8:38).

Далеко од тога да се срами, храбар хришћанин се хвали у вези са својом на Библији темељеном надом! (Упореди Јеврејима 3:6.) Еичиро, раније споменути јапански младић, научио је да то чини. Често му је било постављено питање зашто не учествује у родољубивим церемонијама или борилачким вештинама. Да ли је био закинут зато што је био другачији? „Не“, каже он, „све сам то сматрао изазовом. Знате, морао сам припремити одговоре да бих одбранио своје поступке, а морао сам се ослањати и на Јеховину помоћ. Тако су се коначно губици претворили у добитке.“

Научи такође да отворено говориш кад си суочен с искушењем. У Пословицама 1:10-15 стоји: „Маме ли те, сине, грешници, не дај ти да те намаме. Реку ли ти „Иди с нама“... Сине мој, не иди с њима, чувај ногу своју од њихове стазе“. Наравно то не мора значити да им одржиш проповед. У својој књизи How to Say No and Keep Your Friends, саветница  Шарон Скот (Sharon Scott) напомиње да ћеш понекад желети једноставно да одеш, одбијеш позив — или да га једноставно игноришеш. Али понекад можда нећеш имати много избора него да се отворено изјасниш и даш другима до знања зашто им се не можеш придружити. Саветница Скот препоручује да будеш чврст: „Покушај да не изгледаш пасивно... Подржавај визуелни контакт... Говори чврстим и сигурним гласом.“

Можда ћеш још увек подносити ругање или исмејавање због свог става. Ипак, многи ће ти се завидно дивити. Мајк, други тинејџер, каже: „Многи момци знају да сам Сведок и цене ме. Кад се спремају да разговарају о нечем лошем, они кажу: ’Мајк, спремамо се да разговарамо, зато ако желиш отићи, иди.‘“ Неће ти сви млади исказати такво цењење. Али, Јехова ће сигурно бити задовољан твојим поступањем (1. Петрова 4:3-6). Једна млада хришћанка је тако рекла: „Не брини о томе што друга деца мисле о теби!“ Важно је Божје мишљење. Осим тога, он ће те благословити јер имаш храбрости да будеш другачији.

[Фуснота]

[Слика на 22. страни]

Кад ти се укажу прилике да објасниш своју веру, да ли се отворено изјашњаваш?