Колико је лоше стање са сидом у Африци?
Колико је лоше стање са сидом у Африци?
Од дописника Пробудите се! из Африке
ВЕРОВАТНО сте чули предвиђања. Од њих се кожа јежи. Милиони на афричком континенту добиће сиду. Људски имунолошки системи доживеће слом, остављајућу природну одбрану тела без заштите од инвазије страшних болести. Као што је то био случај са бубонском кугом која је погодила Европу у 14. веку, уследиће смрт и пустошење у обиму без преседана.
Затим је наступило затишје. Медији су били засићени, а јавност се уморила од сензационалних катаклизмичких предвиђања. Хоће ли заиста доћи до тога? Колике су у ствари праве размере епидемије сиде у Африци?
„Нико не зна колике ће бројке бити у будућности“, каже др Андре Спир (Andre Spier), истраживач на подручју сиде. Али није оптимиста. „Број ће бити знатан и биће то јако разорно за цело друштво.“ Слично је 1988. на међународној конференцији о сиди у Стокхолму (Шведска) др Лаж Калингс (Lars Kallings) предвидео да ће „за само пар година... бити застрашујуће пребројавање мртвих“.
Прошло је више од „пар година“ од те прогнозе. Сада се многа предвиђања кобно тачно испуњују. Статистички бројеви почињу се претварати у стварне бројеве умрлих. А најгоре тек долази.
Мртви и они који умиру
Смрт и пустошење у откосима косе у многим деловима супсахарске Африке. „У неким урбаним центрима“, каже се у недавном извештају у научном часопису Nature, „Сида је сада водећи узрок смртности одраслих и једна од главних детерминанти смртности деце.“ У једном афричком граду свештеници не могу стићи да обаве све погребе бројних смртних случајева повезаних са сидом.
Шефови влада Комонвелта који су се у октобру 1991. састали у Харареу (Зимбабве) изашли су с меморандумом предвиђања у вези са сидом у Африци. Било је обелодањено да у неким афричким земљама између 50 и 80 посто свих болничких кревета тренутно заузимају оболели од сиде. Што се тиче тешко погођене Уганде, др Стан Хјустон (Stan Houston), специјалиста за сиду, објавио је да је сида у Уганди већ усмртила више људи него што их је изгинуло у последњих 15 година у грађанском рату у тој земљи.
Једнако узнемирују и налази лекара и научника у Абиџану (Обала Слоноваче). Током периода од неколико месеци испитани су сви лешеви у две највеће градске мртвачнице. И какав је био резултат? Часопис Science, који је донео извештај, објавио је да је утврђено како је сида „водећи узрок смрти“ међу одраслим мушкарцима у Абиџану. Лист додаје да наведене бројке „вероватно потцењују праву смртност због инфекције HIV-ом [вирусом хумане имунодефицијенције]“.
Чак се и СЗО (Светска здравствена организација), која надзире светско ширење болести, слаже да је то само врх ледењака. Према часопису New Scientist, СЗО „је уверена да су многе земље у источној и централној Африци известиле само око десетину случајева сиде... Извештавање је непотпуно и нетачно јер је надзор слаб“.
Латентна инфекција
Застрашујућа ствар у вези са сидом је дуго раздобље инфекције које претходи стварним физичким симптомима путпуно развијене сиде. Носилац инфекције може до десет година скривати смртоносни HIV у свом телу. Може да изгледа и да се осећа здраво. Уколико жртва није тестирана на ту болест, неће знати да се суочава с болешћу у завршној фази — све док не избију симптоми! Управо тај наизглед здрав али инфицирани део популације несвесно шири сиду.
Тестови за утврђивање степена инфекције HIV-ом откривају до које мере је та смртоносна куга сада узела маха у Африци. Лист African Affairs, на пример, показује да „густо насељено подручје уз Викторијино језеро... извештава високу превалентност [HIV-а]... која се свуда креће од 10 до 18 посто код одраслих за које се процењује да су ниско или просечно ризични до 67 посто код оних који имају велики број сексуалних партнера“. Слично томе је лист Nature проценио да се „код одрасле популације уопште зараза постојано ширила од 1984, достигавши 20-30% у најтеже погођеним урбаним центрима“. Замислите — скоро трећина одрасле популације под осудом смрти у року од десет година!
Владе и вође, који су некад оклевали да обелодане обим сиде, сада постају свесни свег ужаса епидемије. Један бивши афрички председник дао је своје одобрење за борбу против сиде — након што му је син умро од те болести. Неки други председник владе недавно је упозорио да у његовој земљи има 500 000 особа заражених HIV-ом. Већина њих није знала да су смртно болесни, па су својим промискуитетним понашањем ширили пошаст.
„Реците им шта се овде догађа“
Како проценат људи инфицираних HIV-ом постојано расте, број оних који ће коначно постати крајње болесни и умрети драматично расте. Последица ће бити да ће за собом оставити неизрециву бол и патње. На сидом опустошеној граници између Уганде и Танзаније то се догодило 59-годишњем Камлуи. Он је од 1987. сахранио 11 своје деце и унучади — све жртве сиде. „Пренесите моје жалбе у свет“, плаче он, потресен том катастрофом. „Реците им шта се овде догађа.“
Због самих метода којима се сида шири, оно што се догодило Камлуи у Африци прети да се догоди у многим другим деловима света. ’Ипак‘, можда питате, ’зашто је Африка изложена удару толиког људског јада и патње?‘
[Истакнути текст на 3. страни]
У неким земљама у развоју „сида ће до 1993. бити једини највећи узрок смрти“ (The World Today, Енглеска).