Нијагарини водопади — вечни драгуљ Америка̂

Од дописника Пробудите се! из Канаде

„ЈЕДНА од најчудеснијих, најлепших и највеличанственијих сцена коју су силе природе икада конструисале!“, ускликнуо је лорд Даферин, генерални гувернер Канаде, у говору Онтеријском друштву уметника у Торонту. Година је била 1878. а он је подупирао формирање јавног парка који би заштитио и очувао „страхопоштовања вредне карактеристике“ Нијагариних водопада.

Узвишеност тог величанственог чуда природе готово се не може описати. Како је то само диван призор! Људи са свих крајева света привучени су да виде тај вечни драгуљ Америке.

Из историје сазнајемо да су Европљани први пут сазнали за тај „гром вода̂“, Нијагариних водопада, пре више од три века. Године 1644, Ле Сјер Жандрон (Le Sieur Gendron), француски лекар, директно је споменуо тај спектакл у писмима која је слао пријатељима у Француску. Касније су мисионари, трговци и истраживачи потхрањивали интерес и машту других својим извештајима о великом громовитом водопаду између језера Ири и језера Онтерио.

Нијагарини водопади у ствари се састоје од два водопада који се налазе на граници између Канаде и Сједињених Америчких Држава. Хорсшу Фолз су на канадској страни, а Американ Фолз су на страни Сједињених Америчких Држава. Да би видели тај славни драгуљ Америке, рани путници морали су да се пробијају кроз мочварне јарке и по врлетним индијанским стазама уклесаним у стрмом каменитом кањону, који је издубила река током миленијума̂.

Искрена брига

Затим су дошли предузимачи промовишући гомилу туристичких атракција. Неконтролисани комерцијализам око таквог спектакуларног чуда природе сметао је многима. Желели су предузети кораке како би сачували тај вечни драгуљ Нијагаре. Пејзажиста Ф. Е. Черч (F. E. Church) сматрао је да је комерцијализам сметња и зато му не треба изразити добродошлицу. Један посетилац се 1847. жалио: „Околина тог великог чуда преплављена је свим могућим одвратностима и лошим укусом што ничу као печурке.“

 Године 1832, Е. Т. Кук (E. T. Coke) био је подстакнут да напише: „Штета је што такво подручје није сачувано као свето in perpetuum; што шумским стаблима није дозвољено да се разбујају у свој својој дивљој и примитивној лепоти око места где ће човекова дела увек изгледати ништавна.“ Људи који запажају предвидели су да би комерцијализам могао пустити корење и разорити диван природан пејзаж који је окружио ово чудо Јеховиног стварања.

Данас, због настојања̂ лорда Даферина и других далековидних појединаца, дивни паркови украшавају обе стране реке Нијагаре од слапова низ реку све доле до Верлпул Репидса. Сликовита лепота тог чуда стварања  заштићена је од ружног комерцијализма. Туристичке атракције лоциране су зато подаље од водопада на улицама пограничних градова. Новија брига заштитника околине јесте могућност да овај драгуљ Америке због неуморне ерозије буде осуђен на опскурност. (Види оквир о ерозији.)

Истраживање вечног драгуља

Открили смо да се то спектакуларно чудо природе може истражити и разгледати из свих могућих углова без сметње. На пример, узбудљив поглед из птичје перспективе на водопаде с једног од високих посматрачких торњева или из хеликоптера који лебди тачно изнад њих зауставља дах. Или привлачнија може бити пријатна шетња или вожња дуж Нијагара Парквеја. Верлпул Репидс само су на малој удаљености низводно од водопада и сигурно их је вредно посетити.

Силазак низ клисуру и кроз тунеле одвешће нас „иза сцене“ под слапове. Одавде извирујемо кроз водени вео који Хорсшу Фолз чини тако атрактивним и славним. Грмљавина водопада је заглушујућа. За храбре и одважне, поглед с палубе једног од туристичких бродова који редовно плове против немирних вода непосредно пред слаповима незабораван је. Док се вода уз грмљавину руши у реку, подиже се измаглица, стварајући дивну изложбу дуга̂. Са сваким новим низом капљица̂ формирају се нове дуге. С овог повољног места сада можемо окусити воду и осетити водену измаглицу како пада по нашој заштитној одећи.

У брошури о Нијагариним парковима наводи се: „Видети Нијагарине водопаде значи бити потпуно будан у земљи снова.“ Дакле, нећемо хтети да пропустимо ноћно осветљење слапова различитим комбинацијама светала јаких боја. Године 1860, кад је Принц од Велса први пут видео осветљене водопаде, Николас А. Вудз (Nicholas A. Woods), репортер за лондонски The Times, описао је величанственост те изложбе следећим речима: „У једном тренутку изгледало је да се цела маса воде, блиставо живописна и као ужарена у интензивном светлу, претворила у растаљено сребро. Светло иза водопада засјало је  таквом сјајном блиставошћу да су воде непосредно испред светла изгледале као чаршав од кристалног стакла, каскада од дијаманата, у којој свака капљица и млаз поскакује и блиста и шири бљештавило над целом сценом, као фосфорна река.“

Зимска земља чуда

Влага коју миришемо и осећамо у летњем ваздуху подиже се са водопада и доприноси свежем и здравом изгледу цвећа, грмља и стабала која окружују слапове. Али, зими се та иста магла, коју носе преовладавајући поветарци, смрзава и покрива ледом стабла и биљке уз реку. Они светлуцају и блистају у свом прозирном леденом оклопу. Кад је сунчан дан, стапају се са пејзажем прекривеним снегом обликујући сјај водопада у блиставој, разиграној изложби сунчевог светла које се рефлектује.

Зима такође доноси велике санте леда у уску клисуру реке Нијагаре. Протеклих година клисура се знала зачепити сантама леда из језера Ири. Лед би се разбио на језеру и пловио доле реком Нијагаром и на спектакуларан начин преко водопада да би се коначно нагомилао у уској клисури. То накупљање санти леда стварало је ледене и снежне брегове све док се нису формирали ледени мостови који су потпуно премостили реку. Последњих година на месту где река Нијагара истичи из језера Ири постављене су баријере од челичних каблова и трупаца како би се спречили опасни ледени чепови.

Нијагарино полуострво

Водопаде надопуњује плодно Нијагарино полуострво, узан комад земље између језера Онтерио, језера Ири и Нијагарине стрмине. Спој заклањајуће околине и језера̂ ствара микроклиму јединствену за то полуострво.

Ваздушне струје циркулишу између обронака брда и језера, ублажавајући климу и зими и лети. Воћњаци сласних јабука, трешања, крушака, шљива и бресака и виногради различитих врста грожђа успевају на овом заштићеном, живописном полуострву. Винарије и фабрике воћних сокова, смештене у дражесним малим градовима, прерађују плодове винове лозе и доприносе особености ове регије у Онтерију. Све ово чини обилазак кроз природу пријатним, нарочито током периода̂ пролећног цветања и јесење жетве.

Драгуљ у свако доба године

Овај чувени драгуљ Америке величанствен је дар од Бога. (Упореди Псалам 115:16.) Он одушевљава све који наслађују своје очи на њему.

Посетиоци могу доћи у било које доба године и чудити се разноликости уметничких творевина у овом Јеховином делу стварања. Могу намирисати освежавајућу арому пролећних цветова воћњака̂, пробати разно укусно воће и видети профињен додир нашег Створитеља у богатим, треперавим бојама великог броја летњег цвећа, добро заливеног моћним слаповима. Или могу видети сјајне јесење боје црвеног јавора међу златним и наранџастим бојама многих других стабала пореклом из јужног Онтерија.

Други ће уживати у сјају Нијагариних водопада зими, кад се ледени и снежни брегови накупљају испод водопада, а стабла и грмље буду украшени чистим, белим снегом или оклопљени ледом, светлуцајући као леп кристал на зимском сунцу.

Нијагарино полуострво и спектакуларни водопади откривају најпријатније и најкорисније аспекте четири годишња доба и продубљују нашу захвалност Јехови, који је обећао пре много миленијума: „Док земља траје неће више нестајати ни сетве ни жетве, ни студени ни врућине, ни лета ни зиме, ни дана ни ноћи“ (Постање 8:22).

[Оквир на 16. страни]

Ерозија водопада — Како се контролише?

Како време пролази тако ерозија осуђује водопаде на непостојање. Последњих година ерозија се минимализује на стопу од 8 центиметара годишње за Хорсшу Фолз, и само 2,5 центиметра годишње за Американ Фолз. То се врши на два главна начина: (1) продубљивањем корита реке и усмеравањем тока воде даље од централног канала и (2) скретањем великих количина воде на хидроелектричне генераторе, чиме се смањује волумен воде која се прелива преко водопада. То контролише брана која се налази узводно, а састоји се од 18 засунских брана. Сада се пуни ток воде пушта преко водопада само за време главне туристичке сезоне.

Рачуна се да су Хорсшу Фолз високи око 53 метра и широки око 792 метра. Американ Фолз преко реке високи су 55 метара и широки 305 метара. Свеукупан нерегулисани волумен воде која се прелива преко оба водопада процењује се на око 7,6 милиона литара у секунди.

[Оквир⁄Слика на 18. страни]

Фунамбулисти и акробате

Два најславнија фунамбулиста, или ходача по натегнутој жици, који су безброј пута прешли клисуру реке Нијагаре били су Блондин и Фарини.

Блондинова најспектакуларнија акробација укључивала је шпорет начињен од металних плоча који је понео на уже, спустио га, запалио ватру и испекао омлет. Изрезао је омлет на мале делове, које је спустио путницима на палуби туристичког брода Maid of the mist, који се налазио далеко испод њега.

Фарини је, да не би био надмашен, на уже понео машину за прање веша, спустио је, кофом извукао воду из реке и опрао неколико дамских марамица. Кад је прање веша било завршено, окачио га је да се осуши на вертикалним и хоризонталним деловима машине и вратио се док су марамице лепршале на поветарцу.

Акробате су изазивале Хорсшу Фолз затварајући се у бурад, лопте и друге сандуке у којима би се спустили низ водопаде. Док су неки преживели са повредама, многи су умрли од гушења, утапања или разбијања о стене у подножју водопада. Те акробације више нису дозвољене.

[Извор]

H. Armstrong Roberts

 [Слике на 17. страни]

Громогласан призор Хорсшу Фолз, кад се доживи са туристичког брода (у првом плану), незабораван је

Американ Фолз (доле) и Хорсшу Фолз (горе) у свој својој лепоти од које застаје дах

Блистава глазура од леда и снега окружује водопаде зими

[Извор]

Niagara Parks Commission

Слика Фредерика Черча (Frederic Church) из 1857. на којој је ухватио дугу

[Извор]

Frederic Edwin Church: NIAGARA/Corcoran Gallery of Art, Museum Purchase, 76.15