Дрво за огрев — да ли ће потпуно изгорети?
Дрво за огрев — да ли ће потпуно изгорети?
Од дописника Пробудите се! из Нигерије
СУНЦЕ залази и боји афричко небо у црвено. Сампа кува пиринач за свог мужа и децу. Узима воду из ведра и излива је у чађав алуминијумски лонац. Под лонцем пуцкета лагана ватрица, наложена на три танке гранчице.
Поред ње се налази још дрва, набацаних на гомилу. Сампа их купује од људи који их довозе из планина. Дрво је преко потребно. Без дрва нема ватре. Без ватре не можеш скувати пиринач.
Сампин најстарији син каже: „Кад немамо дрва, не једемо.“ Показује на домове богатих на брежуљку. „У тим кућама постоји струја. Тамо постоје пећи које раде на струју и пећи које раде на плин.“ Окреће се према ватри, слеже раменима и каже: „Ми користимо дрва.“
Што се тога тиче, Сампина породица није усамљена. У земљама у развоју од 4 становника, 3 зависе од дрва као њиховог јединог извора горива за кување и грејање. Али, постоји крајње озбиљна несташица дрва.
Према FAO (UN Food and Agriculture Organization) обим кризе недостатка дрва за огрев заиста је велики. Око милијарду људи у земљама у развоју суочава се с несташицом дрва за огрев. Ако се овакав садашњи тренд настави, тај би се број до краја века лако могао удвостручити. Представник FAO је изјавио: „Мала је корист обезбедити храну за гладне у свету ако им недостаје средстава којима би је скували.“
Зашто несташица
Још од најранијих времена, човечанство је дрво употребљавало за огрев. Разлог? Дрво је тако погодно. Није потребна скупа опрема или компликована технологија да би се сакупило. Уколико се не искоришћава прекомерно, снабдевање се може подржавати узгајањем нових стабала. Кување и грејање на дрва не захтева штедњаке и пећи. А у идеалном погледу, дрво је бесплатно и доступно колико и најближе стабло. Тек су се у последња два века богатије светске нације определиле за друга горива, као што су плин, угаљ и нафта. Остатак света остао је на дрвету.
Неки стручњаци кажу да је срж данашњег проблема драстичан раст становништва. Како расте број људи, шуме се секу да би се проширила насеља, повећала пољопривреда и осигурала дрвена грађа, као и гориво за индустрију. Рапидно крчење шума јавља се у развоју готово сваке земље. Северна Америка и Европа прошле су кроз такву фазу.
Али данашње становништво расте у алармантним стопама. На овој планети већ има око пет и по милијарди људи. У нацијама у развоју, становништво се сваких 20 до 30 година подвостручује. Како се повећава број људи, повећава се и потреба за дрвом. То је као да је становништво постало гигантска звер која једе шуме, с незаситним апетитом, звер која сваког дана постаје све већа и гладнија. Тако се залиха дрва за огрев истроши пре него што се може заменити. Према FAO, већ преко сто милиона људи у 26 земаља није у могућности да набави довољно дрва за огрев како би се побринуло за своје најосновније потребе.
Ипак нису сви који живе у земљама с акутном несташицом једнако погођени. Они који себи то могу дозволити, једноставно се преоријентишу на друга горива, као што су петролеј или плин у боцама. Криза дрва за огрев је криза сиромашних, чији се број повећава.
Деловање на људе
Последњих година цена дрва је порасла два, три, а у неким местима и четири пута. Данас цена дрва наставља да расте док подручја око градова бивају огољена. Многи градови у Азији и Африци сада су окружени подручјима у којима су шуме скоро потпуно искрчене. Неки градови морају довозити дрва из подручја удаљених преко 160 км.
Растућа цена повећава терет оних који су већ очајнички сиромашни. Студије су показале да у деловима Централне Америке и Западне Африке, породице радника морају и до 30% свих својих прихода дати за дрва за огрев. За све остало — храну, одећу, кућне трошкове, превоз, образовање — мора се скрпити од онога што остане. За њих је истинита изрека: „Оно што иде под лонац кошта више од онога што иде у лонац.“
Како излазе на крај? Тамо где нема довољно дрва или је скупо, људи смањују број својих топлих јела. Купују јефтинију храну, или купују мање хране, што резултира неуравнотеженијим начином исхране. Такође мање кувају храну. Бацили и паразити се не униште, а тело апсорбује мање храњивих састојака. Не успевају да прокувају воду за пиће. Почисте све што може горети.
Милиони људи окренули су се нискоквалитетним горивима, као што су слама, суве стабљике или суве животињске балеге. Тамо где је дрво скупо, а балега (ђубриво) није, чини се економски разумније балегу ставити на ватру него на поље. Често не постоји избор. Али, цена је да се земљишту ускраћују вредне органске материје. С временом земљиште губи плодност и суши се.
Иако они који живе у пољопривредним подручјима обично не морају куповати дрво, несташица дрва увелико повећава време које се потроши на сакупљање. У неким деловима Јужне Америке жене 10% свог дана проведу скупљајући дрва. У неким афричким земљама дрва која се сакупе за један читав дан, обезбеђују опскрбу за само три дана. Понекад породице одреде једно дете да би редовно радило сакупљајући огрев.
Пречесто се жртвује пољопривредна околина да би се удовољило захтевима града. Дрво се сече и продаје брже него што расте. Тако извори опскрбе нестају, а породице се или селе у градове или проводе више времена сакупљајући дрва за себе.
Тако милиони људи троше више времена и новца како би задовољили своје основне потребе за огревом. Каква је алтернатива? За сиромашне то значи мање јести, смрзавати се и живети ноћу без светла.
Шта се чини
Пре неколико година, озбиљност кризе дрва за огрев почела је добијати међународну пажњу. Светска банка и друге агенције дале су много новца за шумарске пројекте. Иако сви ти пројекти нису били успешни, много се научило. Искуство је показало да решење кризе дрва за огрев не лежи у сађењу више стабала. Један проблем био је да понекад планери нису узимали у обзир осећања локалног становништва. Тако су у једној западноафричкој земљи сељаци уништили саднице јер су биле засађене на земљишту које је традиционално служило за испашу.
Још једна потешкоћа била је то да је поновно пошумљавање дугорочна ствар. Може проћи и до 25 година пре него што стабло буде способно да производи дрва за огрев на самоодржавајућој основи. То значи одуговлачење између улагања и добитка. То такође значи да се сађењем не задовољавају садашњи захтеви.
Пројекти поновног пошумљавања на путу су у многим земљама. Али, да ли ће задовољити будуће потребе? Шумарски стручњаци кажу не. Стабла се секу много брже него што бивају замењена. Једна истраживачица са Worldwatch Института пише: „На несрећу, политичка воља и обавезна финансијска средства потребна за разбијање [зачараног] круга подупртог крчењем шума у многоме недостају у тропском Трећем свету. Тренутно, на сваких десет оголелих хектара долази само један хектар засађених стабала. Јаз је далеко већи у Африци где је однос искрчених стабала према засађенима двадесет девет према један. Задовољавање потреба Трећег света за дрвом за огрев захтеваће до 2000-те [године] тринаестороструки пораст текуће стопе садње за неиндустријске сврхе.“
Изгледи за будућност
Данас су многи искрени људи активно укључени у покушаје решавања проблема недостатка дрва за огрев. Ипак, њихове процене за будућност често су песимистичне. Истраживачи Земљиног тла пишу у својој књизи Fuelwood—The Energy Crisis That Won’t Go Away: „Све такве мере заједно [за сузбијање кризе дрва за огрев] не могу у потпуности олакшати терет који ће несташица огрева и растуће цене дрва наметнути сиромашнима.“ FAO приручник The Fuelwood Crisis and Population—Africa тврди: „Свака иницијатива [усмерена ка решавању проблема] имаће мало изгледа за успех све док пораст становништва не буде под контролом.“ Међутим, иста та публикација показује да ће се пораст становништва наставити „јер су сутрашњи родитељи бројнији од данашњих. Сутрашњи родитељи већ су рођени.“
Насупрот таквим мрачним предвиђањима, библијско пророчанство јасно показује да Свемоћни Бог за ову Земљу смера да учини ништа мање него потпуну обнову Раја (Лука 23:43). Сложени проблеми који укључују дрво за огрев, становништво и сиромаштво нису изнад његове способности решавања (Исаија 65:17-25).
Да ли ће дрво за огрев потпуно изгорети? Ни у ком случају! Ускоро ће се испунити пророчанство у вези с нашим Створитељем пуним љубави: „Отвараш руку своју и задовољаваш жеље свега живога“ (Псалам 145:16, NW).
[Истакнути текст на 14. страни]
’Мала је корист обезбедити храну ако недостају средства којим би се скувала‘