„Одговор на моју молитву“

Реакција читалаца на серију о алкохолизму

ТО ЈЕ израз који смо чули од читалаца широм света: „Јехова је одговорио на моје молитве.“ Тим су се речима читаоци осврнули на серију чланака која се појавила у нашем издању од 22. маја 1992. (енгл.) насловљеном с „Помоћ за алкохоличаре и њихове породице“.

Ти на Библији темељени чланци показали су како алкохолизам може прогутати целе породице. Брачни партнери и деца често се придружују алкохоличару у порицању да он заиста има проблем с пијењем. Они и други можда користе неефикасне методе покушавајући да промене алкохоличара — али могу успети само да продуже његову склоност. Зато чланови породице морају разумети природу алкохолизма, па су били дани специфични савети да им се помогне да разбију разарајући стисак алкохолизма. Информације су такође биле управљене одраслој деци алкохоличара да би им помогле да препознају — и излече — своје емоционалне ране. Зато није никакво чудо што су ти чланци изазвали снажну реакцију наших читалаца.

Једна жена је писала: „Кад сам видела насловну страну, обухватила ме језа. Последњу годину и по била сам веома болесна. У децембру сам почела добијати жестоке нападе панике и опште депресије. Одгојио ме отац алкохоличар, али сам осећала да је глупо да се осврћем на прошлост. Кад сам примила ваш часопис, читала сам га и читала, изнова и опет изнова. Први пут сам разумела саму себе.“

Десетине читалаца изразили су иста осећања. Једна 16-годишњакиња чији је отац алкохоличар назвала је чланке почетком свог процеса оздрављивања. Једна друга читатељка је рекла: „Пробудите се! читам још од 1969, и никада информације нису тако дубоко утицале на мене. Након што сам се годинама осећала као промашен случај, осећала сам да сам изневерила чак и Јехову. Шта није било у реду самном? Удала сам се у исту врсту бола и срамоте за коју сам мислила да сам је напустила и родила петоро деце у алкохоличарској околини. Нисам могла да им пружим емоционалну безбедност која им је била потребна. Пробудите се! од 22. маја пружио ми је излаз! Хвала Јехови што ми је помогао да разумем свој хендикеп.“

Не изненађује што су многим читаоцима чланци духовно помогли. „Већ дуго времена патим због своје неспособности да применим библијска начела“, признаје једна жена из Јапана. „Молила сам се Богу да ми помогне да променим личност. Након неколико дана, примила сам овај часопис. Научио ме разлозима мог понашања и дао ми храброст да покушам средити ствари.“

Чланци су неким читаоцима помогли да разбију зид порицања. „Ја сам такође жртва оца алкохоличара“, каже једна канађанка. „Али тек након читања ваших чланака синуло ми је у глави у чему је мој проблем. Одрасла сам поричући да је икада постојао проблем у кући. Данас сам предузела корак ка излечењу тако што сам разговарала с једном зрелом хришћанском сестром. Запањила сам се кад сам чула да је и њен отац био алкохоличар.“

 Другима је материјал растерао осећања издвојености. „Прочитати те часописе за мене је било терапијски“, рекла је једна читатељка, „јер сада осећам да постоје моја хришћанска браћа и сестре који деле моја осећања и који ме разумеју.“

Многим читаоцима потекле су сузе док су читали чланке. „Чим сам видела наслов, почела сам плакати“, рекла је једна жена. „Мој отац је био алкохоличар, као и мој муж. Нисам схватала како је велику улогу алкохолизам играо у уништавању мог детињства. Уништио је мој брак, а умало је уништио и мене. Плачем зато што се трачци светла просипају на питања која сам имала целога живота, као што су: ’Зашто се осећам тако безвредном? Зашто се бојим да имам поверења? Каква је то празнина у мени?‘“

Други су осећали да су чланци одговорили на друга изједајућа, питања. Један млади човек из Финске је рекао: „Размишљао сам о осећањима која су се јављала у мени, како сам био неспособан да бих веровао људима или показивао срдачна осећања.“ „Информације су биле управо оно што ми је требало“, слаже се једна жена. „Сухришћани су нас често хвалили да као породица пружамо добар пример. Чак су нам и наши суседи честитали на томе. Ипак, поред свег тог успеха, много сам пута осећала да, дубоко унутра, нешто није у реду самном. Повремено бих се борила с осећањима кривице и недостатка самопоштовања, али никада нисам могла разумети зашто. Чланци су ми помогли да сагледам многе ствари на уравнотеженији начин. Моје ране су почеле зацељивати.“

Одраслу децу родитеља алкохоличара често муче осећаји кривице. Ипак, запазите шта је писала једна читатељка из Јапана: „Кад би мој пијани отац премлатио моју мајку, претрпела бих ментални стрес и шок. Обично бих осећала гађење па бих чак и повраћала! Он би рекао: ’Ако оставиш Библију ја ћу оставити пиће‘. Међутим, овај ме чланак научио да алкохоличари покушавају да одговорност за своје пијење пребаце на друге и да ми не треба да будемо заведени тиме! Осећала сам се као да сам била ослобођена.“ Читалац из Бразила је писао: „Кад год мој отац пије, увек нас криви. Много пута осећао сам да је то моја кривица. Чланци су ми отворили очи да видим да није била ни моја ни мамина кривица.“

Хришћанске старешине пуне љубави могу бити значајан извор помоћи (Исаија 32:2). Чланци о алкохолизму били су обликовани да помогну скупштинским надгледницима да ефикасно решавају такве проблеме (Исаија 50:4). Једна хришћанка се присећа: „Годинама сам била на антидепресивима; мој ме лекар преклињао да потражим професионални свет. Али, не осећам се угодно говорећи странцу о својим проблемима. Позвала сам старешине и разговарајући с њима, заједно с мојим мужем, могла сам се ослободити многих својих страхова, гнева, фрустрација и осећаја напуштености.“

Често је потребна професионална помоћ да би се решили проблеми које је створио алкохолизам. Иако чланци нису препоручили ниједну посебну врсту терапије, многи читаоци испричали су своја лична искуства. „Мој се супруг укључио у програм лечења алкохоличара“, прича једна жена. „То је за нас обоје био тек почетак трогодишње борбе. Започели смо с интензивном седмичном терапијом. Није било могуће да сами себи пробијемо пут из такве емоционалне таме.“ Немица која ради на клиници за поремећаје зависности додаје: „Пуно хвала за то што сте истакли да су јаке особе оне које се суочавају с проблемима и траже помоћ — а не оне које заташкавају или тривијализују ствари. Јасно сте показали да особа не губи образ тражећи лечење.“

Иако је задовољство приметити тако добру реакцију на чланке, добро нам је познато да је лечење емоционалних ожиљака алкохолизма дуг и често тежак процес. Наше молитве су с онима који се, уз помоћ Јехове Бога, носе с тим озбиљним проблемима. Један читалац је рекао: „Одрастао сам уз оца алкохоличара. Иако срећно служим Јехови, емоционални ожиљци још су очигледни. Уз Јеховину помоћ ја сам се увелико опоравио, али се слажем да ће потупно излечење наступити тек у Јеховином новом свету“ (Исаија 65:17).