Поглед у свет

„Велико одумирање“

Данас постоје милиони врста биљака и животиња. Научници су некад процењивали да су, у историји живота на Земљи, врсте изумирале (због болести, недостатка хране и неуспеха да се прилагоде) стопом од мање од десет врста годишње. Данас, према Одељењу УН за јавне информације, научници верују да је та стопа стотине, можда хиљаде пута виша. Године 1970. било је процењено да једна врста изумре сваког дана. До 1990. стопа се повећала на једну врсту сваки сат. До 1992. врсте су нестајале сваких 12 минута. Примарни разлог за одумирање је нестанак природних станишта због сече шума, ширења градова, развоја села и загађења ваздуха и воде. Многи стручњаци на подручју заштите човекове околине говоре да је ова планета усред „великог одумирања“. Др Мостафа Толба (Mostafa Tolba), извршни директор Програма УН за заштиту човекове околине, каже: „Кад би Чарлс Дарвин био данас жив, његово дело би се највероватније усредсредило, не на порекло, него на некрологе врста̂.“

Помоћ извана — ко шта добија?

Да ли је помоћ извана од велике користи за сиромашне? Према УН Human Development Report 1992, само 27 посто помоћи извана одлази у десет земаља у којима је 72 посто најсиромашнијих људи света. Најбогатијих 40 посто становништва света у развоју добија двоструко већу помоћ од оне која се даје најсиромашнијих 40 посто. Јужноазијске државе, које су дом за готово половину најсиромашнијих људи света, примају помоћ од 5 америчких долара по особи. Земље Средњег Истока, с приходом по глави становника који је три пута већи од јужноазијског, примају 55 америчких долара по особи. Извештај додаје да нације које много троше на наоружање примају двоструко више помоћи по глави становника него земље које троше умереније. Најмањи део новчаних средстава (око 7 посто билатералне помоћи и 10 посто мултилатералне помоћи) је све што иде за основне људске потребе — образовање, здравствену негу, здраву воду за пиће, провођење здравствених мера, планирање породице и прехрамбене програме.

Потенцијална нуклеарна ноћна мора

„Покушај Запада да спречи ширење нуклеарног оружја није успео“, наводи U.S.News & World Report, „и почела је нова и далеко опаснија ера нуклеарног размножавања.“ Избор с којим се сада суочавају је или да употребе силу како би се спречило да нове нације постану нуклеарне или да „науче живети у свету у коме скоро свака нација која то жели има нуклеарно оружје“. Шта је довело до таквог стања ствари? „Ствари које су биле врло тешке за најпаметније људе 1943, данас су лаке за обичне људе“, каже физичар и бивши дизајнер нуклеарног оружја Ричард Гарвин (Richard Garwin). Математички проблеми који су онда постављали изазов пред најбоље умове, сада се могу решити на личном компјутеру. Осим тога, постаје све лакше да одлучна нација дође до критичних технологија које су потребне за израду бомбе. У покушају да зауставе плиму, 27 нација је у априлу потписало споразум којим се ограничава продаја материјала или машинерије која би се могла употребити за израду атомских бомби. Међутим, постоје значајни јазови, пошто велики број нација с нуклеарним капацитетима или које их настоје постићи, нису биле укључене.

Бацање вишка млека

Упркос тешким несташицама хране, у протеклих пет година млекаре из Јужноафричке Републике бациле су милионе литара млека. Млекаре морају плаћати порез Управи млекара̂, која је требало да се побрине за дистрибуцију вишка млека. Али, пошто Управа то није учинила, директор Националног удружења дистрибутера млека је рекао: „Шта можемо урадити? Морамо га бацити. Нема смисла да економски поткопавамо своја властита тржишта тиме да поклањамо млеко или да плаћамо да би га неко узео.“ С друге стране, друге институције жале због расипања. Савет за остареле наводи да је млеко бачено „у време кад се милиони старих Јужноафриканаца боре да би купили минимум најнеопходнијих ствари да би преживели“.

Папа се извињава

Папа Јован Павле II два пута се извинио афричком континенту због трговине робљем. Први пут било је у фебруару, током папиног путовања у Сенегал. У то је време италијански дневник Corriere della Sera известио да је папа умољавао „’опрост неба‘ и опрост Африке због историјског злочина ропства с којим су се чак и хришћани... укаљали“. Друго извињење, око три месеца након тога, изречено је за време његове посете Сан Томеу. У Ватикану, папа је објаснио да, „пошто је и црква заједница сачињена од грешника, током векова било је преступа правила о љубави... Било је пропуста од стране појединаца и група које су се украшавале именом хришћанина“. Коментаришући „папинска извињења“, дневник La Repubblica је рекао да је папа „говорио о греху од стране хришћана уопште, али је исто тако могао говорити и о папама, о римским конгрегацијама, и о бискупима и свештеницима. У ствари, та историја ропства помешана је с одговорношћу и од стране католичке хијерархије“.