Гвинејски црв — његови последњи дани

Од дописника Пробудите се! из Нигерије

ДАН је врућ, као и сваки други. Чињере привезује своју бебу на леђа, узима два суда од тикве и придружује се осталим сељанима на прашњавом путу. Они заједно ходају мимо сунцем спаљених поља све до малог језера, јединог извора воде у том подручју. На језеру, она пажљиво силази по клизавим блатњавим обалама и улази у језеро до колена, како би захватила воду.

Примећује крокодиле који се лењо провлаче кроз осушену траву на рубовима језера задржавајући се тик испод површине језера. Али, она их се не боји. Баш као што је рекао један човек који је стајао покрај језера: „Ми не дирамо њих, и они не дирају нас.“

Таква се изјава сигурно не би могла применити на нека друга створења која живе у језеру. Чињере их не види, а и не може их видети јер су премала. Налазе се у води која улази у њене посуде за воду.

Опасни гвинејски црв

Чињере се враћа у свој дом, са зидовима од блата и сламнатим кровом, и излива воду у земљану посуду. Након што се талог спусти, она попије мало воде. Годину дана касније, на својој нози примећује нешто што наликује и под прстима се осећа као проширење вена. Али, то нису вене. Микроскопско створење које је било у води коју је попила, нарасло је у танког, 80 центиметара дугачког гвинејског црва.

Ускоро, тај ће црв проузроковати да се на њеној кожи направи болни мехур. Мехур ће затим пукнути, а из њега ће почети да излази светлосмеђи црв, сваки дан по неколико центиметара. Требаће од две до четири недеље — можда и више — да би цео изашао. Већину тог времена Чињере ће вероватно бити физички неспособна и имаће јаке болове. Отворени мехур може се инфицирати  бактеријама и довести до тетануса, сепсе, артритиса или појаве чира.

Чињере пати од само једног црва, али није необично да жртва буде заражена с неколико, десетак или више црва у исто време. Они обично излазе на доњим екстремитетима, али понекад се селе те излазе из других делова тела, као што су кожа на глави, груди и језик.

Ипак, захваљујући међународној кампањи за искорењивање гвинејског црва, црв ће можда ускоро бити побеђен. Према подацима којима располаже Светска здравствена организација, њиме је данас широм света заражено нешто мање од три милиона људи, од којих скоро сви живе у Пакистану, Индији и 17 афричких земаља. Пре непуних десет година, њиме је било заражено чак и до десет милиона људи. У Азији, гвинејски црв сада је на ивици искорењивања; у већини афричких земаља које су њиме заражене, тај би паразит до краја 1995. могао бити потпуно истребљен.

Дуга историја

Гвинејски црв харао је човечанством још од давних времена, посебно на Средњем истоку и у Африци. Квалификовани гвинејски црв нађен је у једној тринаестогодишњој девојчици, чија је мумија откривена у Египту. Нажалост, обе њене ноге биле су ампутиране, можда због тога да би се зауставила гангрена проузрокована инфекцијом насталом од гвинејског црва.

Древни списи обилују указивањима на овог црва. Најранија указивања на гвинејског црва нађена су у једном египатском тексту. У њему се описује обичај да се црв који излази намата око штапа. У другом веку пре н. е, Грк по имену Агатаркидис од Книдуса писао је: „Људи оболели код Црвеног мора претрпели су многе чудне и непознате нападе, између осталих и од црва, малих змијица, које излазе из њих, изглођу њихове ноге и руке, а кад их дотакну, повлаче се натраг, умотају се у мишиће и у њима изазивају најнеподношљивије болове.“

Лечење

Изрека: „Боље спречити него лечити“, сигурно се може применити на болест проузроковану гвинејским црвом. У ствари, њој нема лека. Кад особа једном попије воду која садржи ларву гвинејског црва, с медицинског се становишта ништа не може учинити све док црв, пре него што направи мехур, не буде спреман да почне излазити из коже. У том стадијуму, вешт лекар може понекад отклонити паразита тиме да на средини дужине црва учини мали уздужни рез. Тада узима један инструмент који на себи има куку и извлачи део црва, формирајући изнад коже нешто попут омче. Коначно, пажљиво извлачи остатак црва и операција је готова за неколико минута.

Међутим, кад црв почне сам да излази, упала места на којем је црв пробио кожу спречава да се црв лагано извуче. Тада, најбоље што жртва може учинити јесте да следи древни обичај тако да црва, док излази, пажљиво омотава око штапића. То се мора тако извести да се црв не прекине. Ако се прекине, преостали део црва повлачи се у жртву и изазива даљњу упалу, болове и инфекцију.

Медицински се мало тога може учинити у борби с гвинејским црвом унутар његове људске жртве. Али, може се учинити много тога како би се победио паразит пре него што уђе у људско тело.

Победити гвинејског црва

Један начин је да се осигурају сигурни извори воде, на пример дубоки бунари који не могу бити заражени ларвом гвинејског црва. Други начин је научити сељаке или да кувају своју воду за пиће или да је филтрирају тако да је процеде кроз фину тканину. Трећа опција је да се у језеро стави хемикалија која убија ларву, али која није шкодљива за људе и животиње.

У свим осталим земљама у којима је ова болест ендемијска увелико се проводе јаки програми за искорењивање овог црва како би се пронашла заражена села и помогло становницима да спрече инфекцију. Ти су се напори до сад показали веома успешним. Сада се чини да гвинејски црв проживљава своје последње дане. А кад оде, нико неће плакати за њим.

[Слика на 28. страни]

Заражена вода не сме се пити уколико пре тога није прокувана или филтрирана