Шта каже Библија

Протести и демонстрације — могу ли променити свет?

„МОРАМО проговорити, морамо изаћи на улице.“ Тако је гласио наслов уводног чланка у римокатоличким новинама National Catholic Reporter, непосредно пре избијања рата у Персијском заливу 1991. Подстичући своје читаоце да учествују у мировним маршевима и демонстрацијама широм Сједињених Америчких Држава, уводни чланак је наставио: „Биће потребни милиони људи и стална употреба лула мира да се пробије незнање и дрскост ове владе... Народ мора изаћи на улице.“

Такви позиви на акцију данас се често чују. Уз тако много политичких, економских и еколошких криза које прете благостању човечанства, људи се осећају присиљени „да изађу на улице“ због протеста̂, ноћних стража и демонстрација. Захтеви се протежу од заустављања криминала у суседству до успостављања светског мира. Занимљиво је да велики број ових демонстрација има одобравање црквених организација и религиозних вођа.

Међутим, да ли је прикладно да хришћани учествују у таквим демонстрацијама? И могу ли протести — без обзира да ли у облику бунтовних маршева или мрачних ноћних стража уз светлост свећа — стварно променити свет набоље?

Демонстрације — хришћанско гледиште

Један социолог је описао демонстрације као „посебно ефикасан начин политичког изражавања... за подстицање учмалих бирократија да предузму неопходне кораке“. Да, они који марширају у протестима или који приређују демонстрације обично то раде у нади да њихови заједнички напори могу исправити неправде и корупцију који се виде у садашњим друштеним и политичким системима.

Али, који је образац Исус Христ оставио за своје следбенике? Исус је живео у време кад се јеврејски народ нашао под тиранијом Римског царства. Сигурно је да су људи имали велику жељу да се ослободе угњетавачког римског јарма. Ипак, Исус никада није охрабривао своје следбенике да демонстрирају, марширају у протесту или да се политички укључе на друге начине. Насупрот томе, увек изнова говорио је својим ученицима да ’нису од света‘ (Јован 15:19; 17:16; види и Јован 6:15).

Исто тако, кад су владини службеници неправедно ухапсили Исуса, он није покушао да изазове протест, иако је то сигурно могао учинити да је то желео. Уместо тога, рекао је римском гувернеру: ’Краљевство моје није од овога света... Кад би краљевство моје било  од овога света, слуге би се моје бориле за ме, да не бих био предан Јудејима. Али моје краљевство није сад одавде‘ (Јован 18:33-36). Суочен с контроверзијом, Исус се уздржао од било какве протестне акције, увиђајући потребу да не буде део политичких догађаја. А своје следбенике подстицао је да поступе исто тако.

Учествовањем у демонстрацијама би се, дакле, кршило темељно начело хришћанске неутралности које је Исус научавао. Осим тога, такво учествовање би чак могло водити до укључености у остале облике нехришћанског понашања. Како? Демонстрације организоване с добрим намерама често добијају несумњиво бунтован дух, а учесници постају ратоборни, погрдно говоре или постају насилни. Упуштање у незаконите и опструкционистичке тактике може привући пажњу, али се тешко може ускладити са библијским упозорењем да се ’покоравамо вишим властима‘ и да ’имамо мир са свим људима‘ (Римљанима 12:18; 13:1). Уместо да наводи на грађанску непослушност, Библија подстиче хришћане да задрже своје одлично понашање међу нацијама и да остану подложни људским владавинама, чак и ако је онима на власти тешко угодити или су неразумни (1. Петрова 2:12, 13, 18).

’Али нису све демонстрације ратоборне или насилне‘, можда неки кажу. Тачно, а изгледа да неке демонстрације доносе добре резултате. Али, могу ли протести — чак и ако су мирољубиви и одржани ради добре ствари — стварно променити свет набоље?

Могу ли променити свет?

Хришћани су дубоко заинтересовани за своје ближње и желе да им помогну. Али, да ли је учествовање у демонстрацијама заиста најбољи начин да се пружи помоћ? Књига Demonstration Democracy наводи: „Постоји граница за оно што се може постићи било којим средством политичког израза.“ Неоспорно је да уклањање невоља с којима се суочава човечанство захтева промене које су изван домашаја било ког протеста или марша.

Исус је навео сличну мисао кад је разматрао вековима стар религиозни систем свог времена. О лицемерном систему обожавања који су практиковали фарисеји, он је рекао: „Нико не меће нове закрпе на стару хаљину, јер ће закрпа одадрети од хаљине и раздер ће још гори бити“ (Матеј 9:16). Шта је Исус имао на уму? Да се право хришћанство неће прилагођавати злим и застарелим системима који су били спремни да буду одбачени. Он је увидео да би стављање закрпе на бескористан систем било узалудно.

Иста је ствар и са светским системом који је подвргнуо човечанство вековима неправде, окрутности и тлачења. Проповедник 1:15 отворено објашњава: „Што је криво не може се исправити.“ Да, данашњи светски систем не може се исправити, упркос најплеменитијим напорима. Зашто не може? Зато јер је, као што се каже у 1. Јовановој 5:19, „сав свет под влашћу лукавога“, Сатане Ђавола. Исус је указао на њега као на ’кнеза овога света‘ (Јован 12:31). Све док овај свет делује под Сатаниним утицајем, не постоје закрпе које могу донети трајно олакшање.

То не значи да су хришћани незаинтересовани за светске проблеме или да нису спремни да предузму позитивне кораке. У ствари, хришћанима је речено да буду врло активни, не у протесту, него у делу проповедања и поучавања добре вести о Божјем Краљевству — истој краљевској владавини за коју је Исус научио своје следбенике да се моле (Матеј 6:10; 24:14). Библија показује да Краљевство неће покушати да спасе овај непоправљиви свет; оно ће у потпуности елиминисати зле владавине и друштвене поретке који сада тлаче човечанство и замениће их системом који може успоставити истинску правду и праведност по целом свету (Данијел 2:44). Под таквим системом, нико неће морати да маршира у протесту јер ће се Јехова Бог, који ’обилно сити све што живот има‘, побринути да све наше потребе буду у потпуности задовољене (Псалам 145:16).

[Извор слике на 18. страни]

Штрајк радника, Leslie’s