Шта каже Библија

Христ је присутан!

„МЕНДЕЛА долази! Мендела долази!“ певала су деца Советоа, у Јужноафричкој Републици. Отпуштање Нелсона Менделе из затвора 11. фебруара 1990. увелико је очекивано као почетак промене у Јужноафричкој Републици. Међутим, годинама пре него што је изашао, осећала се његова присутност. Док је још био у затвору, он је активно водио „неумољив рат да укине апартхејд“. Како је један међународни новински часопис забележио, 27 година затвора није „умањило његову присутност — или његову ратоборност.“ Његово отпуштање из затвора добро илуструје разлику између доласка и присутности.

Слично томе, у вези с преузимањем краљевске моћи Исуса Христа, писци Библије из првог века праве разлику између његовог доласка и његове присутности. Присутност Христа Исуса у краљевској моћи осетила би се и препознала много година пре његовог ’доласка на облацима небеским са силом и славом великом‘ (Матеј 24:30). Христова невидљива присутност (Грчки, parousia) претходила би овом доласку (Грчки, erkhomai) да изврши пресуду против бунтовног и злог нараштаја.

Парусија — Шта то значи?

Грчка реч парусија дословно значи „бити поред“ и „постала је званичан термин за посету особе високог ранга, нарочито краљева и царева који посећују провинцију.“ Теолошки речник Новог Завета наводи: „[Парусија] означава посебно активну присутност.“ А у  вези с присутношћу Христа Исуса, књига The Parousia наводи: „Писмо никад не говори о ’другој Парусији‘. Шта год да је требало да буде њена природа, она је нешто јединствено, што се никад пре није догодило, и што се никад неће поновити. То је требало да буде присутност која се разликује и која је супериорнија од свих осталих његових манифестација човеку.“

Коментаришући Исусове пророчанске речи у одговору на питање које су му поставили апостоли на Маслинској гори, Професор А. Т. Робертсон (A. T. Robertson) у Word Pictures in the New Testament пише да је Исус „користио разорење храма и Јерусалима које се догодило у тој генерацији лета Господњег 70, такође и као симбол његовог сопственог другог доласка и краја света... или свршетка века.“ Која су питања то била, и како је Исус одговорио?

Знак Христове присутности

Као што је записано у Матеју 24:3, апостоли су питали: „Кажи нам кад ће то бити, и какав ће бити знак твога доласка [„твоје присутности“, NW] и свршетка света?“ У свом одговору, Исус је својим ученицима дао знак који ће бити видљив доказ његове невидљиве присутности у сили Краљевства. Комплетан знак укључивао је нечувене ратове, широко распрострањене несташице хране, опустошујуће земљотресе, поморе, и повећање криминала и страха. Христова присутност биће време глобалног метежа и узнемирености. Људске владе и светске вође биће неспособне да се успешно носе с пропадајућим системом (Матеј 24:7, 12; Лука 21:11).

Потврђујући истинитост Исусових пророчанских речи, професор политичких наука, Џон Мајсел (John Meisel), рекао је: „Главна епоха приближава се крају, да би била замењена једном чије су контуре још увек само нејасно разумљиве.“ Након примедби у вези са смрћу комунизма, неуспехом социјализма, и неприкладношћу капитализма, професор Мајсел је наставио: „Многе људске дилеме су изнад области друштвених наука и треба да буду решене другим средствима“. А шта то значи? „Идеолошки подупирачи савременог света руше се и треба да буду замењени.“

Христова активна присутност

Упркос очајним условима светске сцене која се погоршава, Исусова присутност у краљевској сили почела је пре више од 75 година и осећа се на непогрешив и позитиван начин. a Упркос слому који су проузроковала два светска рата, устоличени Краљ, Христ Исус, активно учествује у прављењу нове нације људи — људи за Јеховино име „од свакога рода и племена, народа и језика.“ Христова активна присутност стимулише светом раширени програм проповедања и поучавања који дотиче срца милиона исправно наклоњених појединаца. Они су били покренути да заузму свој став на страни Јеховиног Краљевства у рукама Христа Исуса (Откривење 7:9, 10).

С обзиром на растуће свакодневне доказе да се вишефасетни знак Христове присутности испуњава, будним хришћанима је јасно да се суочавамо с крајем једне епохе. Сада је време да ’већма пазимо‘ на устоличеног Краља, Христа Исуса (Јеврејима 2:1). Он нас опомиње: „Бдите дакле једнако, и молите се да бисте били достојни утећи од свега овога што ће се збити, и стати пред Сина човечјега“ (Лука 21:36).

[Фуснота]