Шта каже Библија

Да ли су добротворни прилози хришћанска обавеза?

ПРЕ мање од десет година, клуб PTL (Славите Господа), чија је централа смештена на југоистоку Сједињених Америчких Држава, сакупљао је новчане прилоге као религиозну милостињу. Користећи сателитску ТВ мрежу и поштански систем, сакупили су стотине милиона долара, који су стигли навирући да напуне њихове кофере — наводно да би ширили јеванђеље.

Замисли како су се осећале хиљаде оних који су послали новац клубу PTL кад су прочитали новинске извештаје сличне оном што је одаслао Associated Press, који је рекао да је Џиму Бејкеру, бившем председнику PTL-а, заједно с његовом женом, Тами, „1986.наводно исплаћано 1.6 милиона долара у виду плате и премија“. Што је још горе, извештај је додао: „Те исплате су извршене чак иако је свештенство дужно најмање 50 милиона долара... Неких 265 000 долара од пара PTL-а намењени су за [Џесику] Хан да осигурају њено ћутање о [сексуалној] вези с Бејкером.“

Пре изрицања казне затвора Бејкеру због варања својих следбеника, судија је на његовом суђењу рекао: „Они од нас који имају неку религију сити су тога да буду краве музаре за проповеднике и свештенике који су гладни новца.“

Религија није једина која ревносно апелује на емоције прилагача а затим већину новца ставља себи у џеп. Није необично да неки оснивачи фондова задрже више од 90 посто новчаних прилога које сакупе.

Да ли је, онда, икакво чудо што људи постају сити таквих добротворних установа? Ипак, шта да раде хришћани? Јесу ли они обавезни да прилажу организованим добротворним установама? Које смернице даје Библија да би засигурала мудру употребу фондова у помагању другима? Који је најбољи и најпрактичнији начин да се другима помогне?

Давање — да и не

Наравно, библијски савет је да се буде љубазан и великодушан према онима у потреби. Од древних времена Божји народ је охрабриван да ’буде подашан, великодушан‘ (1. Тимотеју 6:18; Деутероном 15:7, 10, 11). У ствари, хришћанима је речено у 1. Јовановој 3:17: „Ко дакле има богатства овога света и види брата свога у невољи и затвори срце своје од њега, како љубав Божја стоји у њему?“

Пружи, да; али буди опрезан! Редовно нас бомбардују добротворне установе, религије и годишње кампање службе за заједницу; већина упућује подстичуће позиве. Међутим, приликом њиховог одмеравања добро је да се сетимо библијске пословице: „Луди све верује што му се говори, ал’ паметан пази на своје кораке“  (Пословице 14:15). Другим речима, чувај се прихватања тврдњи или обећања добротворних установа здраво за готово. Како се сакупљени новац стварно користи? Да ли организације финансирају оне које хришћани треба да подупиру? Јесу ли њихове активности политичке, националистичке, или у повезаности с кривом религијом? Да ли је наведена сврха практична и да ли није у супротности с библијским начелима?

Неке добротворне установе могу да учине много добра за људе у потреби. Кад су били погођени природним непогодама или катастрофалном болешћу, много пута су са̂ми хришћани примили помоћ од таквих добротворних установа. Друге добротворне установе, пак, имају високе административне трошкове, или високе трошкове за оснивање фондова, с резултатом да се само један мали део сакупљеног новца стварно употреби за оглашавану сврху. На пример, недавни преглед 117 највећих непрофитних организација Сједињених Америчких Држава, укључујући и добротворне установе, утврдио је да више од четвртине њих плаћају својим највишим шефовима годишњу плату од 200 000 долара или више. Финансијске контроле често откривају издатке за луксузне ствари и финансирање раскошног начина живота. Без обзира на име добротворне организације, била би потребна бујна машта да се поверује да би прилагање у такве сплетке испуњавало библијску заповест да помажемо онима у потреби.

Уравнотежено гледиште

Иако нико не жели да расипа свој новац — или још горе, да види како пуни џепове људи који служе сами себи — постоји такође потреба да се чувамо од постајања циничним у вези с том ствари давања. Немој користити неефикасност или чак непоштење неких „добротворних установа“ као изговор да презриво гледаш на потребите особе или да ућуткаш осећања сажаљења. Пословице 3:27, 28 саветују: „Не одреци добра оном који на њих право има, кад му можеш учинити. Ближњем свом не реци: ’Иди, дођи други пут, сутра ћу ти дати‘, када имаш чиме да га обрадујеш“. (Упореди 1. Јованова 3:18.) Не претпостављај да су све организоване добротворне установе расипне или преварантске. Испитај чињенице, а затим донеси личну одлуку да ли ћеш приложити или не.

Многи више воле да помажу личним, директним поклонима појединцима и породицама у потреби. На тај начин, даваоци су сигурни у практичну и непосредну употребу њихових прилога. Ово такође пружа прилику за изградњу и изражавање доброте речима као и делима. Чак и ако немаш много да даш материјално, још увек можеш имати радост давања. Следећи пут кад чујеш о стварној потреби за таквом помоћи, дај шта можеш у духу 2. Коринћанима 8:12: „Добра је воља, кад постоји, угодна према ономе чиме може да се располаже, а не према ономе што нема“.

Имај на уму, такође, да је понекад оно што може учинити највише добра нешто друго а не новац. Исус је својим следбеницима рекао да ’иду, проповедају и говоре: Близу је краљевство небеско!... За бадава сте примили, за бадава и дајте‘ (Матеј 10:7, 8) Слично томе данас, хришћани разумеју да су време, енергија, и новац потрошени у подупирању сведочења о Краљевству — које поправља животе и даје наду — добротворно давање најбоље врсте.

Библијско гледиште је, дакле, бити љубазан, великодушан и практичан. Оно нас подсећа да је материјална помоћ често потребна, и да се потреба не треба игнорисати. У исто време не осећај се обавезним да даш било ком и сваком ко би могао тражити твој новац. Размотри како да најбоље употребиш новац који имаш тако да угодиш Богу и да пружиш највећу практичну помоћ својој породици и твом ближњем (1. Тимотеју 5:8; Јаков 2:15, 16). Опонашај Исуса тиме што ћеш посматрати и спремно реаговати на потребе других — духовно и материјално. Као што каже Јеврејима 13:16: „Не заборављајте добро чинити и давати милостињу, јер то су жртве које су Богу миле.“