Поглед у свет

Деца и храњење из флашице

Око 25 посто јапанске деце доживљава потешкоће у вези с једењем. Узрок може бити храњење из флашице. Већ више од 20 година, извештава Asahi Evening News, васпитачице у обданишту примећују да нека деца имају тешкоће с храном која је тврда за жвакање. Нека деца имају невољу да је прогутају, други је испљуну, а трећи је још увек имају у својим устима после свог поподневног спавања. Доктори примећују да су вилице ове деце слабе и њихове браде мале. Зубар Наохико Иноуе (Naohiko Inoue) и патронажна специјалисткиња Реико Сакашта (Reiko Sakashita) тврде да су пронашли узрок у раном детињству и окривљују храњење из флашице. Изгледа да кад се бебе хране из флашица, оне треба само да сисају без померања њихових вилица. Међутим, кад се бебе доје, оне енергично користе своје вилице и јачају баш оне мишиће који ће им касније бити потребни да жваћу храну.

Унапред програмирати телевизију?

„За децу, боље је мање ТВ-а, нарочито насилног ТВ-а“, каже Америчка академија педијатрије у студији објављеној у The Journal of the American Medical Association. Чланак је известио да „одојчад стара само 14 месеци опажају и усвајају понашања виђена на телевизији, што се може доказати.“ Велики део онога што виде је агресивно и насилно по природи. У покушају да обнови родитељски ауторитет, извештај предлаже коришћење модерне технологије електронске временско-каналне браве на телевизору тако да програми, канали, и време могу унапред бити програмирани. На тај начин, чак и кад родитељи нису код куће, они могу да контролишу шта њихова деца гледају на телевизији и када је гледају.

Лош ваздух

„Загађивање ваздуха ствара растуће озбиљне здравствене проблеме у неким од највећих светских градова, и то је сада скоро неизбежан део урбаног живота свуда.“ Тако наводи недавни извештај који су заједнички објавили Светска здравствена организација и Програм УН за човекову околину. Извештај, заснован на научној студији 20 градова, показује да је саобраћај моторних возила главни узрок загађења ваздуха. Он такође истиче да ће се број моторних возила широм света, са садашњих 630 милиона, вероватно удвостручити у следећих 20 или 30 година. Загађивање ваздуха неповољно утиче на респираторне и кардиоваскуларне системе, водећи до већег броја болести, инвалидности, и смрти.

Суператлетичари без супердоброг здравља

„Претерано вежбање и емоционална напетост која претходи неком важном такмичењу има изузетно негативан ефекат на имунолошке системе атлетичара,“ извештава O Estado de S. Paulo. „Резултат може бити мањкавост у одбрани против инфекција умногоме слична симптомима сиде.“ Истраживање које су спровели Др Герт Уленбрук (Gerd Uhlenbruck) и Др Хајнц Лизен (Heinz Liesen) открива да професионални атлетичари или супер истренирани појединци имају већу стопу малигних тумора и инфекција. Они сугеришу да то може бити због стреса наметнутог „ригорозним тренирањем и режимом такмичења“. Извештај додаје: „С друге стране, умерено упражњавање спортова јача организам и помаже му не само да спречи рак већ такође и да продужи живот појединца.“

Неактиван мозак рђа

Јесу ли дуги периоди неактивности корисни за мозак? Дефинитивно не, рекао је професор Бернт Фишер (Bernd Fischer) на Сајму медицине у Дизелдорфу, Немачка. Његови налази указују да су „експерименти показали да се способност размишљања особе мерљиво смањила након само неколико сати потпуног одсуства стимуланса,“ као што је известио Der Steigerwald-Bote. Професор је саветовао оне чији је идеални одмор лења неактивност да размисле још једном. „Као један неистренирани мишић“, коментарисале су новине, „после дугог одмора у неактивности, под неким околностима мозгу је било потребно чак три недеље да постигне свој пређашњи ниво рада.“ Каже се да спортови, игре, и занимљив материјал за читање спречавају да мозак зарђа током одмора.

Оперите руке

Иако технички напреци модерне медицине чине много у сузбијању болести, научници кажу да је прање ваших руку обичним сапуном и водом још увек један од најефикаснијих начина да се спречи ширење многих инфективних болести. Француске новине Le Figaro извештавају да су у недавном испитивању хигијенских навика у Француској, Немачкој, Холандији, и Швајцарској, истраживачи наступали као мајстори или као особље за чишћење у јавним тоалетима хотела̂, ресторана̂, бироа̂, школа̂, и фабрика̂. Открили су да 1 од 4 особе не пере своје руке после употребе тоалета и да четврти од оних који перу руке не користи сапун. Научници кажу да широм света људске руке изгледа остају један од најуобичајенијих начина ширења болести.