Пређи на садржај

Пређи на садржај

Да ли је „Нови завет“ антисемитски?

Да ли је „Нови завет“ антисемитски?

Шта каже Библија

Да ли је „Нови завет“ антисемитски?

ЈЕДНОМ је један амерички еванђелиста изјавио: „Институционалне цркве греше кроз велики део своје историје и за много тога има да одговарају на Суду, а нарочито за антисемитизам који су практиковале против јеврејског народа.“

Зашто антисемитизам има тако дугу и ружну историју, која истрајава чак и у 20. веку? Неки окривљују Хришћанска грчка писма, такозвани Нови завет. На пример, Кристер Стендал (Krister Stendahl), декан Хардвардске богословије, тврдио је: „Да... су новозаветна казивања функционисала као ’божанско‘ одобрење за мржњу према Јеврејима добро је позната и опште прихваћена чињеница.“ Иако она можда јесте опште прихваћена, да ли је она заиста истинита?

Ко је окривљен за Исусову смрт?

Један пасус који се често наводи као доказ „новозаветног“ антисемитизма јесте Матеј 27:15-25. Тамо нам се каже да је јеврејска светина захтевала да римски гувернер Понтије Пилат преда Исуса да се разапне, вичући чак: „Крв његова на нас и на децу нашу!“ Да ли је „Нови завет“ ту научавао да су сви Јевреји из првог века одговорни за Исусову смрт и да Јевреји треба заувек да буду знани као убице Христа?

Пре свега, како је већина Јевреја реаговала на Исуса током његове службе? „Нови завет“ открива да је Исус био изузетно популаран међу јеврејским масама, посебно у Галилеји, где је спровео већину своје службе (Јован 7:31; 8:30; 10:42; 11:45). Само пет дана пре његовог хапшења и погубљења, јеврејска маса му је као Месији изразила добродошлицу у Јерусалиму (Матеј 21:6-11).

Ко је, онда, желео да убије Исуса? „Нови завет“ бележи да је Исус био неомиљен код главара свештеничких и многих од фарисеја и садукеја јер је разоткривао њихово лицемерство (Матеј 21:33-46, ДК; 23:1-36). a Првосвештеник Кајафа био је један од главних Исусових противника. Без сумње он је претрпео лични економски губитак кад је Исус изагнао мењаче новца из храма (Марко 11:15-18). Уз то, Кајафа се бојао да ће Исусова популарност међу јеврејским масама коначно водити до римске интервенције и до његовог личног губитка власти (Јован 11:45-53). Дакле, главари свештенички и друге религиозне вође су планирали Исусову смрт и предали га римском суду на погубљење (Матеј 27:1, 2; Марко 15:1; Лука 22:66–23:1). Како је иронично да је Исусова популарност међу јеврејским масама водила до његове смрти!

С обзиром на Исусову популарност, како је јеврејска светина могла да вичући тражи његову смрт? Пошто су већина Исусових присталица били Галилејци, могуће је да је светина која га је желела мртвог била састављена углавном од Јудејаца. Галилејци су нагињали да буду срдачни, понизни, и једноставни по природи, док су Јудејци нагињали да буду надмени, богати и високо образовани, нарочито у Јерусалиму. Значајно је то што Матеј открива да су масу хушкали „главари свештенички и старјешине“ (Матеј 27:20ДК). Коју су лаж могли да кажу светини да би је изазвали на такав начин? Да ли је то била лаж коју су они раније изнели на Исусовом суђењу и која је поновљена током Исусовог погубљења, наиме, да је Исус рекао да ће уништити храм? (Марко 14:57, 58; 15:29). b

Заједничка одговорност

Ако ова јеврејска светина није била цео јеврејски народ, зашто је апостол Петар, када је говорио мноштву Јевреја које се 50 дана касније сакупило у Јерусалиму ради Празника недеља, рекао: „[Ви] преко руку безаконика приковасте и убисте [Исуса]“? (Дела апостола 2:22, 23). Засигурно је Петар знао да већина од њих има мало везе с догађајима који су водили до Исусовог погубљења. Шта је, дакле, Петар мислио?

Према Писму, једно неискупљено убиство приписивало је кривицу не само убици већ такође и заједници која је пропустила да га изведе пред судије (Деутероном 21:1-9). На пример, читаво Бенијаминово племе једном је било осуђено као криво за крв због пропуста да казне групу убица из њихове средине. Иако велика већина из племена није била директно укључена у убиство, толерисањем овог злочина, они су га опростили и због тога су носили меру одговорности (Судије 20:8-48). Стварно, каже се да „ћутање значи одобравање“.

На сличан начин, јеврејска нација из првог века се помирила са злочином њихових вођа кривих за крв. Толерисањем убилачких акција свештеничких главара и фарисеја читава нација је делила одговорност. Без сумње је због тога Петар позвао своје јеврејско слушатељство да покаже покајање. c

Какве су биле последице таквог одбијања Исуса као Месије? Исус је рекао граду Јерусалиму: ’Ето вам се пуста оставља кућа ваша [храм]!‘ (Матеј 23:37, 38). Да, Бог је повукао своју заштиту, и римске војске су затим разориле Јерусалим с његовим храмом. Као што би породица неког човека осетила последице ако би он проћердао сву своју имовину, губитак божанске заштите осетили су не само они који су викали за Исусову смрт већ исто тако и њихове породице. У овом смислу Исусова крв је дошла на њих и на њихову децу (Матеј 27:25).

Међутим, у „Новом завету“ ништа не тврди да ће будуће генерације Јевреја носити специјалну кривицу за Исусову смрт. Насупрот томе, због своје љубави за њиховог праоца Аврахама, Бог је показао специјалан обзир према Јеврејима, пружајући им прву могућност да постану хришћани (Дела апостола 3:25, 26; 13:46; Римљанима 1:16; 11:28). Када се ова могућност коначно проширила на нејевреје, Бог је прекинуо да са било којом особом поступа на темељу националног порекла. Петар је рекао: ’Заиста видим да Бог нема личних обзира, него у свакоме народу који се год боји њега и праведно поступа, мио је њему‘ (Дела апостола 10:34, 35). Касније је апостол Павле писао: „Нема ту никакве разлике између Јудејина и Грка“ (Римљанима 10:12). Јевреји су тада имали исти статус пред Богом као и нејевреји, и то је још и данас истина. (Упореди Езекјел 18:20.)

Откуд антисемитизам у хришћанском свету?

Према томе може се видети да „Нови завет“ није антисемитски. Уместо тога, „Нови завет“ бележи учења човека који је живео и умро као Јевреј и који је поучавао своје јеврејске следбенике да поштују идеале Мојсијевог закона (Матеј 5:17-19). Али ако не треба окривити „Нови завет“, зашто постоји тако упоран антисемитизам у хришћанском свету?

Са̂мо хришћанство не треба кривити. На начин сличан оном лажних хришћана у време Јуде који су ’милост Бога нашега претварали у разузданост‘, тобожњи хришћани кроз целу историју вуку Христово име у каљугу нетрпељивости и предрасуда (Јуда 4). Дакле, антисемитизам у хришћанском свету постоји услед себичних предрасуда људи који су хришћани само по имену.

Интересантно је да је са̂м Исус прорекао да ће неки тврдити да су чинили свакојака моћна дела у његово име али да ће у ствари бити ’они који неправду чине‘ — они нису никакви његови пријатељи! (Матеј 7:21-23). Многи од њих су покушали да искористе „Нови завет“ као оправдање за њихове мржње и предрасуде, али људи који размишљају могу прозрети то неискрено претварање.

Лажни хришћани ће морати да дају одговор Богу за свој антисемитизам. Али баш као што постојање фалсификованог новца не побија постојање стварног новца, постојање имитације хришћана ни на који начин не ослабљује чињеницу да постоје, заиста, истински хришћани, људи који су познати по својој љубави, а не по својим предрасудама. Зашто се не бисте упознали с таквим људима у Дворани Краљевства код Јеховиних сведока у вашој близини.

[Фусноте]

a Јеврејски историчар из првог века Јосеф бен Матитјаху (Флавије Јосиф) бележи да су већ до те ере заступници Рима именовали и свргавали израелске првосвештенике, и до једном годишње. У таквој клими, првосвештенство је дегенерисало у најамнички положај који је привлачио најгоре елементе друштва. Вавилонски талмуд документује моралне ексцесе неких од ових првосвештеника (Песахим 57а). Талмуд слично примећује тенденцију фарисеја према лицемерству (Сота 22б).

b Исус је у ствари рекао својим супарницима: „Развалите овај храм, и за три дана ћу га подигнути“ (Јован 2:19-22). Али као што Јован истиче, Исус је мислио, не на храм у Јерусалиму, већ на „храм тела свога“. Исус је на тај начин упоређивао своју очекивану смрт и ускрсење са рушењем и поновном изградњом једне грађевине. (Упоредите Матеј 16:21).

c Слична одговорност примећује се исто тако и у савремено доба. Нису сви грађани нацистичке Немачке били директно укључени у зверства. Ипак, Немачка је признала заједничку одговорност и добровољно изабрала да обештети жртве нацистичких прогона.

[Истакнути текст на 13. страни]

Антисемитизам у хришћанском свету практикују људи који су хришћани само по имену

[Слика на 11. страни]

Ни Исус а ни његови ученици нису унапређивали антисемитизам