Куда срља морал?
Куда срља морал?
ВЕКОВИМА је Библија била неприкосновена као мерило моралности у многим земљама. И док није свако живео по њеним узвишеним начелима, Библија је друштву које ју је признавало давала заједнички морални језик, пробни камен за просуђивање понашања. Али председник језуитског универзитета Џозеф Охар (Joseph O’Hare) жалио се: „Имали смо традиционални скуп мерила који је доведен у питање и нађен је да је мањкав или да није више у моди. Сада изгледа да уопште више нема никаквих моралних оријентира“.
Шта је проузроковало да морал заснован на Библији изгуби наклоност? Један утицајан фактор било је раширено прихватање теорије о еволуцији. Књига American Values: Opposing Viewpoints каже: „У свим познатим цивилизацијама, људи су веровали у два света: један који сте могли видети, и други који је невидљив... Невидљиви свет пружао је основу за смисао и вредност... Он је био извор кохезије за њихово друштво. Међутим, око половине задњег века, људима се почело говорити да нема никаквог невидљивог света. Он не постоји и никад није постојао.“ Нарочито од тог времена, извршени су нечувени напади на Библију и њен морал. Такозвани виши критицизам Библије и објављивање Дарвинове књиге Порекло врста били су међу овим филозофским нападима. a
Еволуција је на тај начин умањила ауторитет Библије у свести многих. Као што један чланак из Harvard Magazine наводи, на Библију се сада гледа као на ништа више до „једне дивне алегорије“. Тај ударац моралу био је опустошујући. Еволуција је постала оно што је добро познати научник Фред Хојл назвао „отвореном пропусницом за било који облик опортунистичког понашања“.
Наравно, еволуција је само један део мозаика. Два светска рата даље су подстакла широко распрострањено разочарење у религију. Индустријска револуција донела је велике социјалне — и моралне — промене. Надаље, рапидни напредак моћних мас-медија омогућава да људи у великој мери могу да се изложе декадентном моралу.
Све је релативно?
Мало је чудо, онда, што многи људи немају никакву моралну референтну тачку. Они су застранили као брод без кормила. На пример, многи иду за популарном струјом моралног релативизма, гледишта да „етичке истине зависе од појединаца и група које их се држе“. Према овој филозофији, не постоје морални апсолути — све је релативно. ’Оно што је за вас неисправно може бити исправно за неког другог‘, уверавају релативисти. Зато што њихов морални компас показује управо у било ком правцу, они су брзи да прогласе као прихватљиву практично ма коју врсту понашања.
На тај начин, дело које би се раније описало као „грешно“ или „неисправно“ сада је једноставно „луцкасто“. Тај поступак може да се допусти као „одвратан“ али не и да се осуди као „неморалан“. Човек се подсети на дане давнашњег пророка Исаије када су постојали они који ’зло добро а добро зло зову... и од мрака светлост праве а мрак од светлости‘ (Исаија 5:20).
Пребацивање кривице
Још једна морална струја јесте пребацивање кривице. Адам је кривио Еву, а Ева је, заузврат, кривила змију. Данашњи преступници на сличан начин играју игру избегавања одговорности, и често им се помаже да то ураде уз помоћ легалних и психијатријских професија. Један чланак из U.S.News & World Report критиковао је психијатријску заједницу ради „измишљања нових болести које преступнике стављају у улогу беспомоћних жртава“. На пример, Америчко психијатријско удружење наводно је придавало озбиљну пажњу означавању силеџија као жртава болести китњасто назване „парафилично силеџијство“. Неки су сматрали да би се то свело на законску дозволу за некажњено силовање. „Жене су подигле такву ларму да се брзо разумело да силеџијство уопште није болест“.
Ово не пориче јасну чињеницу да трауме из детињства могу имати неповољан утицај на човека као одраслу особу. Али је погрешно тврдити да прошлост оправдава насилно или неморално понашање одраслих.
Млади — без моралног компаса
Светска морална збрка оставља свој траг нарочито на пријемчивим младима. Истраживач Роберт Колс (Robert Coles) с универзитета Харвард утврдио је да не постоји ниједан једини основни скуп принципа који управља моралним животом америчке деце. Она су вођена мноштвом моралних компаса и система вредности. Скоро 60 посто једне анкетиране групе младих школског узраста рекло је да су они вођени оним што их пробија напред или оним што чини да се добро осећају.
Понекад, школе доприносе таквој моралној пометњи. Узмите у обзир утицајан програм назван „разјашњавање вредности“ који је пре неколико година уведен у школе САД. Која су његова основна учења? Деца треба да буду слободна да изаберу своје сопствене моралне вредности.
Морална ништавност таквог става очигледна је из искуства једне ученице њујоршке школе која је одлучила да врати пронађену ташну у којој је било 1 000 долара у готовини. Каква је била реакција њених школских другова и другарица из одељења̂ укључених у предавања о моралним вредностима?
Задиркивали су је и критиковали зато што је то урадила! Што је још горе, ниједан наставник или школски службеник није похвалио њено поштено владање. Један наставник оправдавао је ову заглушујућу тишину речима: „Ако бих дошао са ставом шта је исправно и неисправно, онда нисам њихов саветник“.Могу ли цркве да зауставе морално пропадање?
Не изненађује што је жалосно морално стање света проузроковало јаку реакцију. Многи сада вичу за повратком на традиционалне вредности, што за неке значи повратак к религији. Међутим, цркве имају бедан досије о пружању моралног вођства. Генерална скупштина Презбитеријанске цркве (САД) признала је: „Суочавамо се с кризом која је страшна у својим пропорцијама и импликацијама“. Каква је природа ове кризе? „Између 10 и 23 посто клера широм нације уплетено је у сексуализовано понашање или сексуални контакт с парохијанима, клијентима, службеницима, итд.“
Дакле преовладава широко распрострањена разочараност религијом. Председник Комерцијалног и индустријског савета САД сажео је то кад је објавио: „Религиозне институције су пропустиле да пренесу своје историјске вредности, и у многим случајевима, постале су део [моралног] проблема, унапређивањем теологије ослобођења и неосуђујућих ставова према људском понашању“.
Јасно је, онда, да неусмерена људска савест није довољна да би водила човечанство. Данашњи морал застрањује ни према чем мањем него тоталном моралном колапсу. Потребан нам је водич који потиче од неког вишег од нас самих. (Упореди Пословице 14:12; Јеремија 10:23.)
Такав водич постоји. Доступан је свакоме ко га жели.
[Фуснота]
a Уверљив доказ у прилог стварања пружен је у публикацији Живот — Како је настао? Еволуцијом или стварањем?, коју је објавило Watchtower Bible and Tract Society of New York, Inc.
[Истакнути текст на 5. страни]
Веровање у еволуцију било је један фактор који је проузроковао да моралност заснована на Библији изгуби наклоност
[Истакнути текст на 6. страни]
’Између 10 и 23 посто клера уплетено је у сексуални контакт с парохијанима, клијентима, службеницима, итд.‘
[Слика на 7. страни]
Свештенство унапређује морални систем заснован на људској мудрости уместо на библијској