Шта каже Библија

Да ли је Јехова бог рата?

НЕКИ читачи Библије већ дуго оптужују Јехову да је бог рата, и уз то још и крвожедан. На пример, Џорџ А. Дорси (George A. Dorsey), у својој књизи The Story of Civilization—Man’s Own Show, тврди да Бог Библије, Јехова, „јесте Бог пљачкаша, мучитеља, ратника, освајања и сваке дивље страсти“. Библијски критичар Роланд Х. Бејнтон (Roland H. Bainton) оштро каже: „Рат је хуманији кад се из њега изостави Бог.“

Да ли је Јехова стварно бог рата? Да ли он у ствари, као што неки наводе на помисао, ужива у уништавању невиних људи?

Прошле пресуде

Истина, Библија отворено извештава о прошлим неповољним пресудама Јехове Бога. Међутим, оне су увек биле против безбожних људи. На пример, Јехова није рекао: „Ја ћу пустити потоп на земљу, да истребим сваку пу̏т у којој има даха живота под небом“ све док земља из Нојевих дана није постала „пуна насиља“ (Постање 6:11, 17). Што се тиче још једне пресуде, Бог је проузроковао да пада ’киша од сумпора и огња‘ само ради тога што су се градови Содом и Гомора ’подали блуду и противприродним пороцима‘ (Јуда 7; Постање 19:24).

Да ли је Бог уживао у том страдању сваког тела из Нојевих дана? Или да ли је извлачио неко пакосно задовољство из уништавања становника Содома и Гоморе? Да бисмо добили одговор, размотримо догађаје који окружују потоп из Нојевих дана. Након што говори да ће Бог истребити покварено човечанство с лица земље како би очистио земљу од насиља, Библија каже: „Би му [Јехови] жао у срцу.“ Да, Бога је ражалостило то што су „све мисли срца њихова [човекова] свагда само к злу управљене“. Зато, да би што је могуће више њих спасао од предстојећег потопа, Бог је послао Ноја, „проповедника правде“, да објави упозоравајућу поруку и да ради избављења сагради арку (Постање 6:5-18; 2. Петрова 2:5).

На сличан начин, пре него што је послао анђеле да униште Содом и Гомору, Бог је рекао: „Намеравам да сиђем и видим јесу ли или нису учинили све оно што се тврди у повици против њих... Чврсто сам одлучио да знам“ (Постање 18:20-32, The Jerusalem Bible) Јехова је засигурао Аврахаму (чији је нећак Лот  живео у Содому) да ће поштедети градове уколико Његова истрага пронађе само десет праведних људи. Да ли би Бог који се наслађује проливањем крви имао такву милосрдну брижност? Насупрот томе, зар не бисмо могли рећи да је једна од Јеховиних доминантних црта личности милосрђе? (Излазак 34:6). Он сам каже: ’Што ја желим није да бездушник умре, него да промени правац свог живота, и да живи‘ (Езекјел 33:11).

Неповољне Божје пресуде увек су доношене ради тога што су зли људи тврдокорно одбијали да оставе лош пут, а не зато што Јехова ужива у убијању људи. Али, можда се питате, ’Зар није Јехова подстакао Израелце да ратују с Канаанцима и да их сравне са земљом?‘

Божји ратови су потребни ради мира

Историја слика одвратну слику о животу Канаанаца — они су били изузетно зли. Спиритизам, жртвовање деце, садистичко насиље и различити облици обожавања перверзног секса били су на дневном реду. Као Бог правде који захтева искључиву оданост, Јехова није могао дозволити да ови одвратни поступци ремете мир и сигурност невиних људи, нарочито Израела (Деутероном 5:9). На пример, замислите кад би заједница у којој ви живите била без полицијских снага на добром гласу или милиције да примене законе те земље — зар то не би довело до анархије и насиља најгоре врсте? Слично томе, Јехова је био приморан да делује против Канаанаца због њихове разузданости и због тога што су представљали стварну опасност за чисто обожавање. Зато је одлучио: „Цела се је та земља од тога оскврнила; казнићу злодела њена“ (Левитик 18:25).

Божанска правда била је извршена кад су Божје извршилачке снаге — Израелске војске — уништиле Канаанце. Чињеница да је Бог изабрао да употреби људе да изврше ову пресуду, уместо ватре или потопа, ту осуду није ублажила. Тако су израелске војске, кад су ратовале са седам народа Канаана, биле упућене: „Нећеш оставити у животу ништа од свега што дише“ (Деутероном 20:16).

Међутим, као онај који поштује живот, Бог није одобрио слепо убијање. На пример, кад су становници једног Канаанског града, Габаона, тражили милосрђе, Јехова га је показао (Јошуа 9:3-27). Да ли би пакостан бог рата то учинио? Не, али Бог који воли мир и правду би (Псалам 33:5; 37:28).

Јеховина мерила унапређују мир

Увек изнова, Библија повезује Божји благослов с миром. То је зато што је Јехова љубитељ мира, а не рата (Бројеви 6:24-26; Псалам 29:11; 147:12-14). Доследно томе, кад је краљ Давид желео да Јехови сагради храм за обожавање, Бог му је рекао: „Нећеш ти сазидати дом имену моме, јер си много крви преда мном на земљу пролио“ (1. Летописа 22:8; Дела апостола 13:22).

Док је био на земљи, Већи Давид, Исус Христ је говорио о времену када му Божја љубав према правди више неће допуштати да толерише ово данас присутно зло које гледамо (Матеј 24:3, 36-39). Као што је то учинио у потопу Нојевих дана и приликом уништења Содома и Гоморе, Бог ће ускоро предузети судску акцију да би земљу ослободио од себичних, злих људи, утирући тако пут постојању мирољубивих услова под његовом небеском владавином Краљевства (Псалам 37:10, 11, 29; Данијел 2:44).

Јасно је да Јехова није бог рата што жуди за крвљу. С друге стране, он се не устеже од упорног тражења судске казне кад је то на месту. Божја љубав према доброти захтева да он делује у корист оних који га воле уништавањем злог система који их угњетава. Када то учини, прави мир ће цветати широм земље док ће истински кротке особе уједињено обожавати Јехову, ’Бога мира‘ (Филипљанима 4:9).

[Извор слике на 28. страни]

Давид побеђује Голијата⁄Дореове библијске илустрације/Dover Publications, Inc.