Да ли су насилни цртани филмови с ТВ-а штетни?
Да ли су насилни цртани филмови с ТВ-а штетни?
Од дописника Пробудите се! из Британије
„ДУШКО Дугоушко окривљен за школске туче“, истакао је лондонски Тајмс. Ове новине су известиле о томе шта неки наставници мисле о понашању деце која, тврди се, имитирају насилне сцене из цртаних филмова с ТВ-а.
„Већина цртаних филмова је насилна“, уверава један заменик директора основне школе, „и чак и ако добри јунак на крају победи, начин на који он то изведе није много пожељан.“ Да ли и ви исто тако мислите о тренду цртаних филмова с ТВ-а?
Суочени с растућом популарношћу анимације, која је данас у великој мери приступачна преко видеа, многи родитељи су забринути. Неки стрепе због „цртанофилмовског менталитета“ своје деце и чак оптужују цртане филмове за унапређивање насиља, преваре и непослушности.
Али може ли заиста постојати икаква штетност у гледању цртаних филмова, чак и ако они стварно садрже неке насилне сцене?
Икаква штетност?
Према смерницама Би-Би-Сија (Британске радио-дифузне корпорације), ТВ продуценти морају пажљиво осмотрити последице било каквог насиља које њихови програми приказују, укључујући и цртане филмове. Службени став је да се „емоционално узбуђење као последица насиља повећава са способношћу гледаоца да се идентификује са ситуацијом“.
У самој њиховој природи, цртани филмови приказују замишљене ситуације; према томе да ли је опасност минимална? Већина деце која цртане филмове на ТВ-у жудно гледа очито то чини ради забаве. Цртани филмови стварно забављају. Али могу ли учинити и више? Да, заиста, пошто било који цртани филм може направити трајан утисак. Др Грегори Сторз (Gregory Stores) са универзитета Оксфорд рекао је за часопис TV Times, који садржи ТВ програм, да су цртани филмови које деца гледају један извор „монструма, духова или дивљих животиња“ што су навелико присутни у дечјим ноћним морама.
Слично томе, студија британске владе Screen Violence and Film Censorship (Насиље на екрану и филмска цензура) даје до знања да друштво с којим дете гледа неки филм утиче на ефекат који он има на њега. Дакле опасност за децу може лежати у ненадгледаном гледању цртаних филмова.
Тај исти извештај тврди да предшколска деца спремно имитирају насилне поступке које гледају и да ће се старија деца у узрасту од око пет или шест година с „неком врстом
емоционалног ’подстрека‘“ укључити у агресивне поступке које су научила.Следствено томе, они који емитују емисије признају ту могућност да гледање сликовитог приказивања насиља на телевизији током неког периода може имати „отупљујући ефекат или ефекат постајања уобичајеним, нарочито на децу“, којег год да су узраста. Оно их може учинити мање осетљивим на упуштање њих самих у насиље или учинити их окорелим кад се насиље чини другима.
Приврженик „Душка Дугоушка“ или „Тома и Џерија“, који је можда те ликове годинама пре први пут видео на филмском платну, можда је сада родитељ и може, притиском на дугме, наместити ТВ на њихове савремене лакрдије. Али мерила су се променила. Са својом децом у мислима, родитељи ће сигурно настојати да контролишу садржај цртаних филмова који се данас приказују.
Размотрите случај „Нинџа Корњача“. Ови амерички филмски ликови сматрају се пренасилним за многе трансатланске публике. Отуда је, пре приказивања серија које су се темељиле на ликовима и ситуацијама из тих цртаних филмова у Британији, Би-Би-Си исекао неке сцене. Он је чак избрисао реч „Нинџа“ јер се то односи на јапанске ратнике. Уместо тога, назвао га је „Херојске Корњаче“.
Чак и тад, родитељи су изразили извесну забринутост. Једна мајка је рекла за новине Scotsman: „Деца су врло лаковерна. Имам једног петогодишњака који је корњачо-манијак. Кад идем да га доведем из школе сва деца на игралишту покушавају ударити једно друго.“
Бригу коју родитељи и учитељи осећају неочекивано деле и неки власници продавница играчака. Једна британска продавница је објавила забрану продаје тих рептилских ратника услед страха да ће се деца „међусобно терорисати карате шутевима и ризиковати живот кријући се у канализацији.“ Постоје ли и неке друге опасности?
Скривене опасности
Једне новине су везу између цртаних филмова „Корњача“ и маркетинга попратних производа описале као „можда најциничније успешно средство дечјег маркетинга свих времена“. Иако такво повезивање није ново, „оно што јесте ново у вези с Корњачама јесте прави обим“ те трговине.
У овом случају концесионари чезну да опчињеним младима продају процењених 400 артикала с корњачама, као што су стрипови и мајице. А ако гледање цртаног филма тако мами децу да желе ову робу, сцене које гледају у тим истим цртаним филмовима свакако морају имати неки утицај! Међутим, неко може рећи да та нова модна лудила не трају дуго.
Чак и ако таква модна лудила не истрајавају, стари љубимци из цртаних филмова задржавају своју привлачност. „Мутантне корњаче могу доћи и проћи, али Том и Џери су вечни“, тврди лондонски Тајмс. Дакле можда би требало да себи поставите нека питања. Да ли гледање таквих цртаних филмова у вашем дому показује вашој деци да одобравате сваки приказани поступак? Шта је са сценама суровости према животињама? Можете, наравно, резоновати да се цртани филмови не могу изједначити са стварним животом. Али знате ли шта се с цртаним филмовима сада дешава? Аниматроници!
„Аниматроници“ су електронска чуда која чине да фантазије цртаних филмова изгледају стварне, толико стварне да је гледаоцима тешко направити разлику између цртаног филма и стварности. „Краљевство аниматроника је тако убедљиво приликом испитивања изблиза“, извештава The Sunday Times Magazine, „да чак и најциничнији од гледалаца, навикнутих на фантастичне филмске трикове, нису одвраћени лажном пором или имитацијом боре.“ Насилне сцене представљене на овај начин поседују шокантни реализам.
Такође узмите у обзир мерила понашања које савремени цртани филмови нуде наредној генерацији. Нарочито истакнути ликови у једном новом цртанофилмовском лудилу су „једна омражена породица лармаџија, ленчуга и ’губитника‘“, извештава лондонски Тајмс. Они привлаче „делимично због тога што се истичу непријатељством према постојећим установљеним хијерархијама“.
Да, родитељи, имате добре разлоге за забринутост кад узмете у обзир гледање цртаних филмова ваше деце. Шта, дакле, ви можете учинити?
Протерајте ’насиље ради забаве‘
Оцените предности и мане припремљене забаве. С породичним добром на уму, неки родитељи су одлучили да живе без ТВ-а. Други својој деци помажу да одвагну разлоге за и против програма који су им дозвољени да гледају. „Што је дете (или чак одрасли) боље опремљено да критички и аналитички гледа неки цртани филм, неку рекламу или информативну емисију“, објашњава лондонски The Independent, „то ће више она или он извући из медија.“ Родитељи су свакако у најбољој позицији да помажу својој деци да то учине.
Недавно испитивање о укључености телевизије у породични живот усредсредило се на две различите методе поучавања. Једна укључује резоновање и објашњавање, спојено с апелом на дечји осећај достигнућа. Друга у основи користи казну и претње. Шта су показали резултати?
Деца којој су родитељи претили казном показала су већу склоност према „антидруштвеном телевизијском садржају“, док су „деца с мајкама које су их првенствено дисциплиновале резоновањем и објашњавањем била најмање под утицајем“ таквих сцена. Тако, брижни родитељи објашњавају својој деци зашто је немудро гледати насилне цртане филмове. Али не заборавите, деца су рођени имитатори, и то ставља тешку одговорност на родитеље да избегавају гледање насиља ради забаве. Ако га ви гледате, ваша деца неће видети ништа лоше да га и сама гледају.
’Како, онда, могу забавити своје дете?‘ можда питате. Ево једног предлога: Зашто разоноду не потражите у посматрању животињских чуда из стварног живота? Живите ли близу неког природног резервата или зоолошког врта који бисте као породица могли посетити. Уколико не, ви увек можете изабрати прикладне видео касете о дивљим животињама да их код куће погледате.
На несрећу, нико од нас сада не може избећи насиље света у ком живимо. Али без обзира да ли смо млади или старији, ми можемо мудро изабрати, уколико тако желимо, да избегавамо било шта што потхрањује насиље.
[Слика на 12. страни]
Да ли цртани филмови унапређују насиље?