Шта каже Библија

Треба ли да се поново крстите?

ЛУСИЛА је била узнемирена. Иако је одгајена као католикиња, она је недавно почела озбиљан студиј Библије уз помоћ једне пријатељице некатоликиње. Увидела је да Библија описује крштење као нешто што је другачије од обреда кроз који је прошла као беба. „Да ли то значи да ћу морати поново да се крстим?“ питала је искрено. „Плашим се да бих, чинећи то, увредила Бога.“

Стотине милиона особа, и католика и протестаната, биле су попрскане водом или поливене њоме као бебе у церемонији крштења. Милиони других особа крштени су неким обликом потпуног урањања у воду када су били старији. То поставља питање: Шта је у ствари хришћанско крштење? Постоје ли неке околности које би оправдавале крштење по други пут?

Џепни католички речник (Pocket Catholic Dictionary) дефинише крштење као „сакрамент у ком се, водом и речју Божјом, особа очишћава од свег греха и у ком је поново рођена и освећена у Христу за вечни живот“. У вези с поновним крштењем, овај исти извор каже како „крштење утискује неизбрисив знак на душу, што значи да се оно не може, зато што то није потребно, понављати“. Да ли је то оно што Библија каже?

Начините ученике, крстећи их

У Матеју 28:19, 20 читамо заповест у вези с крштењем коју је подигнути Христ дао својим ученицима пре него што је узашао на небо. „Идите дакле и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, и учите их да изврше све заповести што сам вама дао.“ Јасно је да се крштење захтева од хришћанских ученика — оних који су поучени да држе Христове заповести — а не беба. a То се слаже с чињеницом да сва крштења која су описана у Писму укључују ученике који су према постојећим доказима били потпуно уроњени у воду. Очигледно је то био случај кад је Јован Крститељ  крстио самог Христа Исуса. Библијски извештај каже да пошто је био крштен, Исус „изиђе из воде“ реке Јордан (Матеј 3:16). Заиста, Писмо показује да је Јован пажљиво изабрао своја места за крштење како би имао обиље воде на располагању (Јован 3:23).

Касније, описујући крштење етиопског евнуха, Библија нам каже да „уђоше обојица у воду, Филип и ушкопљеник, и крсти га [Филип]“ после чега „изиђоше из воде“ (Дела апостолска 8:38, 39, ДС). Оваква крштења урањањем сагласна су с главним значењем грчке речи баптизо, „крстити“, од бапто, која значи „заронити у или испод“, што је корен енглеске речи ”baptism“.

Библијски извештај о поновном крштењу

Али шта је с многим милионима особа које су крштене као бебе или које нису биле потпуно уроњене? Да ли би икада било прикладно крстити их поново? Један догађај који је испричан у Делима апостола 19:1-7 помаже нам да одговоримо на ова питања. Вероватно је то било током зиме 52⁄53 н. е. када је апостол Павле посетио богати град Ефес у Малој Азији. Тамо је нашао неке ученике које је било потребно поново крстити. Након што је сазнао да су ови људи били крштени Јовановим крштењем, Павле их је поново крстио „у име Господа Исуса“. Он није мислио да ће чињење тога увредити Бога. Очито, Бог се слагао с Павловим резоновањем, и далеко од тога да се овим поновним крштавањем увреди, Бог га је даром светог духа учинио правоснажним.

Да је 12 мужева одбацило Павлово поучавање у вези с природом крштења и значајем Месије, Христа Исуса, без сумње би Павле ускратио крштење. Прво, ти мужеви су морали да се квалификују за крштење. Тек тада су се могли поново крстити уз Божје одобравање.

Како се квалификовати за крштење

Како се квалификујемо за крштење? Узмите у обзир мноштво људи што су крштени на дан Пентекоста 33 н. е. Како су се они квалификовали? Прво, они су, као Јевреји и јеврејски прозелити, започели с добром позадином спознања о Јехови Богу, о његовом поступању с његовим народом, и о библијским пророчанствима о његовом обећаном Месији. Друго, они су прихватили даљње тачно спознање током надахнутог сведочанства које је тог дана дао апостол Петар. С којим резултатом?

„А кад чуше ово, ражали им се у срцу и рекоше Петру и осталим апостолима: Шта да чинимо, људи и браћо?“ „Покајте се“, одговорио је Петар, „и нека се крсти сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење ваших греха, и примићете дар светога Духа“ (Дела апостола 2:37, 38, ДС). Запазите да Петрово сведочанство није било површно. „И другим многим речима увераваше их.“ Они су били уверени његовим резоновањем, и прихватили су оно што је рекао и крстили се. „И додаде се тога дана (цркви) око три хиљаде душа“ (Дела апостола 2:40, 41, ДС).

Ти исти елементи траже се и данас за библијски правоснажна крштења: (1) тачно спознање, (2) искрено покајање и (3) обраћење, или окретање према Богу а даље од ’овог поквареног рода‘. Надаље, библијски правоснажна крштења морају бити „у име Исуса Христа“, то јест, заснована на прихватању његове откупне жртве ради опроштења греха и подлагања њему као Божјем устоличеном краљу (Дела апостола 2:40; Римљанима 5:12-19; 7:14-25).

Искрени људи који су библијски квалификовани за крштење не треба да страхују да ће тиме што се поново крштавају наљутити Бога. Насупрот, библијски исправно крштење квалификованих људи Богу доноси радост.

[Фуснота]