Анатомија једне свађе

ЊОЈ је потребно да изрази осећања. Он жели да пружи решења. Милиони брачних свађа су кроз време можда имали различите мелодије, али су често били варијације на неколико основних тема. Разумети другачију перспективу свог супружника или другачији стил комуницирања може помоћи да се ове шумске ватре које пламте сведу на дрвени угаљ што тиња на огњишту једног срећног дома.

„Не управљај мојим животом!“

Стереотип жене која доминира, и која зановета може бити истинит у случају многих мужева који опажају да су стално опкољени саветом, захтевима и критиковањем. Библија потврђује таква осећања, говорећи: „Свадљивост је женина прокисивање без краја“ (Пословице 19:13). Нека жена може тражити нешто што њен муж ћутке одбија из њој непознатих разлога. Мислећи да је није чуо, овог пута она му каже шта да уради. Његов отпор постаје крући. Јесу ли то жена која зановета и муж папучар? Или две особе које просто нису јасно комуницирале?

Из женине перспективе, она најбоље изражава своју љубав према свом мужу када пружа користан савет. Према гледишту њеног мужа, она му шефује и индиректно указује да је неспособан. „Не заборави своју  актенташну“ за њу је изјава бриге, осигуравајући да он има оно што му је потребно. Њега она подсећа на његову мајку како виче за њим кроз врата, „Јеси ли понео рукавице?“

Исцрпљена жена може нежно рећи, „Да ли желиш да вечерас једемо напољу?“ мислећи у ствари, „Зар ме нећеш извести на вечеру? Превише сам уморна да бих кувала.“ Али њен одани супруг може искористити тај тренутак да похвали њено кување и снажно уверавати да га он воли више него било које друго. Или може помислити, ’Покушава да управља са мном!‘ У међувремену, жена може озлојеђено рећи себи, ’Што бих уопште морала да питам?‘

„Не волиш ме!“

„Како може тако да размишља?“ узвикује разочаран, збуњени муж. „Радим, плаћам рачуне и чак јој понекад доносим цвеће!“

Мада је свим људима потребно да се осећају вољеним, жена има нарочиту потребу да увек изнова буде поново уверавана у то. Она то не мора рећи гласно, али унутра она може осећати као један непожељан терет, нарочито ако јој њен месечни циклус удељује дозу меланхолије. У таквим приликама, њен муж се може повући, мислећи да она жели извесно време за себе. Она може његов недостатак блискости протумачити као потврду за њен најгори страх — он је више не воли. Она га може жестоко корити, настојећи да га присили да је воли и подупире.

„Шта није у реду, драги?“

Мушкарчева реакција на неки мучан проблем може бити да потражи неко мирно место како би размислио о њему. Жена може интуитивно осетити неку напетост и инстинктивно реаговати тако што ће покушати да га извуче из те рупе коју је сам ископао. Колико год да су ови напори добронамерни, муж их може сматрати наметљивим и понижавајућим. Док се повлачи да осмотри свој проблем, он баца поглед преко рамена да би видео своју лојалну жену како журно потрчкује за њим одлучно га следећи. Чује тај истрајан глас пун љубави: „Драги, јеси ли добро? Шта није у реду? Хајде да поразговарамо о томе.“

Ако нема никаквог одговора, жена се може осећати повређеном. Кад она има неки проблем, она жели да га расправи с њим. Али човек кога она воли не жели с њом да подели своја осећања. „Мора да ме више не воли“ може бити њен закључак. Тако, кад човек, не сумњајући ништа, коначно исплива из свог унутрашњег света задовољан решењем које је нашао, он такође налази, не оног забринутог супружника пуног љубави којег је оставио, већ љутиту жену спремну да га нападне зато што ју је оставио саму.

„Ти ме никад не саслушаш!“

Та оптужба изгледа смешна. Њему изгледа да, ако уопште ишта ради онда је то да слуша. Али док његова жена говори, она има тај посебан осећај да њене речи проверава и анализира неки компјутер који решава математички проблем. Њене сумње су потврђене кад он, баш усред реченице, каже: „Па, што не би једноставно...?“

Кад жена дође к своме мужу с неким проблемом, веома често она нити баца кривицу на њега, нити тражи неко решење од њега. Оно што она највише жели јесте саосећајно уво које ће чути, не само хладне чињенице, већ њена осећања о томе. Тада она жели, не савет, већ потврду својих осећања. Зато су многи добронамерни мужеви изазвали експлозију када је све што су рекли било: „Срцуленце, не треба тако да се осећаш. Није то тако озбиљно.“

Често, особе од својих супружника очекују да буду читачи мисли. „Венчани смо већ 25 година“, рекао је један човек. „Ако до сад не зна шта ја хоћу, мора да је није брига или не обраћа пажњу.“ Један аутор наводи у својој књизи о брачној вези: „Кад партнери не кажу једно другоме шта желе и константно критикују једно друго за пропуштање неке прилике за одговарајуће деловање, није никакво чудо да дух љубави и сарадње нестаје. На његово место долази... снажно надметање, у којем сваки партнер покушава да присили оног другог да изађе у сусрет његовим потребама.“

 „Тако си неодговоран!“

Жена то не мора тако директно рећи свом мужу, али може исто тако јасно индиректно указивати на то својим тоном гласа. „Што касниш толико?“ може се посматрати као захтев за информацијом. Ипак, вероватније, њен оптужујући поглед и рука на куку говоре њеном мужу: „Ти неодговорни дечачићу, бринуо си ме. Што ниси назвао телефоном? Тако си неувиђаван! Сад је вечера пропала!“

У праву је, наравно, што се тиче вечере. Али ако избије свађа, зар није и њихова веза такође у опасности? „Већина свађа догађа се не зато што се двоје не слажу, већ или зато што човек осећа да жена не одобрава његово гледиште или зато што жена не одобрава начин на који он разговара с њом“, примећује др Џон Греј (John Gray).

Неки су мишљења да код куће човек треба да буде слободан да каже шта хоће, без обуздавања. Али добар комуникатор гледа да изгради слогу и постигне мир, узимајући у обзир слушаочева осећања. Грубо бисмо такав говор могли упоредити с послуживањем твог супружника чашом хладне воде насупрот пљускању те воде њему или њој у лице. Могли бисмо рећи да је сва разлика у начину говора.

Примењивање речи из Колошанима 3:12-14 расплинуће свађе и довести до срећног дома: „Обуците се, дакле, као Божји свети и мили избраници, у срце милостиво, у доброту, понизност, кротост, стрпљивост. Сносите један другога и опраштајте један другоме ако ко има тужбу на кога. Као што је Господ вама опростио, тако чините и ви. А на све ово (обуците) љубав, која је свеза савршенства.“

[Слика на 9. страни]

Он брани чињенице, она брани осећања