Поглед у свет
Поглед у свет
Јефтина снага
Снага трактора револуционише пољопривреду. И, наравно, доноси профит аутомобилским и нафтним индустријама. Међутим, коришћење теглећих животиња још увек је популарно. Часопис Farmer’s Weekly извештава о једном од највећих поседа лимуна на свету, у близини јужноафричког града Потгитерзраст (Potgietersrust), што узгаја своје сопствене мазге за транспорт. Теглеће животиње не захтевају специјализовано знање да би се њима управљало, нити захтевају увоз скупих резервних делова и горива. „Оне се могу хранити остацима од усева и пасти на слободном земљишту“, објашњава Farmer’s Weekly. Животињска снага, закључује овај часопис, требало би да се „користи у далеко већој мери у великим инжењерским, грађевинским пројектима и пројектима изградње и одржавања путева у индустријским областима Африке него што је то тренутно случај“.
Нова опасност од колере
Једна нова врста колере која се рапидно шири по Индији и Бангладешу и даље унутар Тајланда може проузроковати осму глобалну епидемију ове болести од 1817, кажу здравствени званичници. Издата су упозорења земљама Азије, Африке и Латинске Америке. Ранији напади старијих врста не пружају никакав трајан имунитет према овој новој. Уз то, нова врста се стандардним техникама лабораторијског тестирања не може открити и садашње вакцине неделотворне су против ње. „Пошто не можемо предвидети куда ће се или колико брзо овај нови организам ширити, земље морају на неодређено време остати припремљене вршећи присмотру, осигуравајући приступ лечењу и обезбеђујући чисту воду и адекватно одстрањивање отпадака“, написали су доктори Давид Л. Свердлов (David L. Swerdlow) и Ален А. Рис (Allen A. Ries) из Центара за контролисање болести, како је извештено у The Lancetu. Седма пандемија, која је у Азији почела 1960, још увек бесни, с више од три милиона случајева и с десетинама хиљада преминулих.
Друге употребе вина за мису
Недавни налази показују да док се у Италији неких 10 000 000 литара вина годишње прода за употребу током мисе, „света потрошња“ износи само око 1 000 000 литара. Откуд та разлика? Према једном стручњаку, „са̂мо традиционално потајно пијуцкање министранта и црквењака удвостручило би пазар“. „Права истина је“, кажу новине Corriere della Sera, „да се пијуцкање повећава још за десет пута, на бискупским, прелатским и свештеничким трпезама.“
Папагајско сведочанство
Један папагај је постао кључни сведок у једном суду јужне индијске државе Керала. Часопис Indian Express известио је о судском случају који је укључивао комшије што су се упустиле у препирку око тога ко је поседовао папагаја. Да би ту свађу окончао, судија је наредио да се на суду појави папагај и да наступи као сведок. Кључно сведочанство је добијено када је кооперативни папагај предусретљиво брзо изговорио имена деце што припадају породици која је раније пријавила нестанак папагаја. Захваљујући верном папагају, окружни судија је одлучио у корист ове породице.
Рат који пуши
Због рата, храна и друге потрепштине постале су реткост у Босни и Херцеговини. Али у Сарајеву, чак и након неколико месеци опсаде, фабрика цигарета је била у могућности да своју производну линију задржи у покрету. Према Њујорк тајмсу, у тој ратом разрушеној земљи, многи више гунђају ради недостатка цигарета него ради недостатка хране, воде или муниције. Људи су били вољни да плате између 5 до 50 долара за пакло цигарета. Тајмс је приметио да би било ко ко би предлагао или „покушавао да спроведе у дело забрану пушења у ресторанима, канцеларијама или било где другде сигурно нашао себе како зури у погрешни крај неке пушке“.
Милиони уличне деце
„Широм света више од 100 милиона деце живи на улицама, а најмање половина од њих користе дроге“, извештава Светска здравствена организација. Једно испитивање великих градова, као што су Рио де Жанеиро, Манила, Лусака, Монтреал и Торонто, показало је да се они мало разликују што се тиче злоупотребе дроге од стране уличне деце. Према координатору тог истраживања, економисти Хансу Ембладу (Hans Emblad), „изгледа да је доступност дрога одлучујући фактор што се тиче броја корисника дрога“. Па ипак, он наставља, „власти, баш као и већина социјалних институција које се баве уличном децом, нагињу да потпуно игноришу проблем дроге“. Иако други „покушавају да отерају малолетнике“, према Ембладу, „проблем је што они немају куда да оду.“ Извештај у новинама O Estado de S. Paulo додаје да улична деца „желе да преживе“.