Писменост међу Божјим народом

У ДРЕВНИМ временима међу Божјим народом је постојао висок степен писмености. Пре око 3 500 година, Мојсије је написао првих пет књига Библије. Његовом наследнику, Јошуи, било је заповеђено да Писмо чита „дан и ноћ“ да би био успешан на задатку који му је Бог дао. И, Бог је уредио да израелски краљеви, кад долазе на престо, препишу за себе један примерак Закона и свакодневно га читају (Јошуа 1:8; Деутероном 17:18, 19).

Читање и писање није било ограничено на лидере нације. Иако очито фигуративна, инструкција да Израелци ’напишу‘ Божје заповести на довратнике својих кућа индиректно указује да су ти људи били писмени. Амос је био одгајивач оваца, а Михеј пророк из земљорадничког села; а ипак, обојица су написали библијске књиге (Деутероном 6:8, 9, ДК; Амос 1:1; Михеј 1:1).

Исус је имао приступ свим инспирисаним свицима Хебрејских списа у синагогама, где је, једном приликом, јавно читао и текст применио на себе. Његови апостоли су такође били писмени, јер су хебрејске списе цитирали и на њих указивали стотине пута у својим записима (Лука 4:16-21; Дела апостола 17:11).

Божји народ данас

Исус је наложио својим следбеницима да ’науче све народе... учећи их да изврше све заповести што им је он дао‘. Такође је прорекао да ће се то „еванђеље о краљевству [проповедати] по свему свету за сведочанство свима народима“ (Матеј 24:14; 28:19, 20).

Као и хришћани у првом веку, Јеховини сведоци данас спроводе ово опуномоћење ревносним поучавањем и проповедањем  изговореном речју. Такође, они добру вест о Краљевству шире и уз помоћ објављеног штампаног материјала. Од 1920, Јеховини сведоци су произвели и дистрибуирали преко девет милијарди Библија, књига, часописа и памфлета на више од 200 језика.

Милиони широм ове планете повољно се одазивају, постајући Христови ученици. Међу њима су мушкарци и жене који не могу ни да читају ни да пишу. Ове неписмене особе нису мањи хришћани — многи деценијама верно служе Богу, многи су издржали религиозно прогонство и показали своју љубав према Јехови тиме што слушају његове заповести (1. Јованова 5:3).

Многи од њих чезну за тим да читају и пишу, схватајући да је писменост кључ који ће им отворити пут за богатије учествовање у њиховом обожавању Бога. На састанцима, они желе да прате читање Библије и хришћанских публикација, и желе да читају речи песама како би могли певати заједно са својом духовном браћом и духовним сестрама. Код куће, они желе да изграђују себе и своје породице кроз библијски студиј. У служби, они чезну да друге поуче истинама Божје Речи не ослањајући се на неког другог ко би је читао уместо њих.

Учење да се чита

Одговарајући на ову потребу, Јеховини сведоци су уредили да преко својих скупштина и на појединачној основи помогну унапређивању писмености. Широм света, они су поучили безброј мушкараца и жена. Само у Нигерији, Јеховини сведоци су преко 23 000 особа научили да читају и пишу. Један од њих је Ефор. Он прича:

„Почео сам да читам и пишем 1950. кад сам имао 16 година. Разред за описмењавање водили су Јеховини сведоци. Употребљавали смо приручник који је објавио Watch Tower Society, и давани су нам задаци из читања које је требало да урадимо код куће.

„Мислио сам да је моја неписменост налик некој болести. Желео сам да објасним Библију мојој браћи и пријатељима, али пошто нисам могао да читам и пишем то нисам могао добро учинити. Оно што ме је мотивисало да учим била је моја жеља да проповедам и поучавам друге да постану Христови ученици. Писао сам на свему што ми је дошло под руку, чак и по широком лишћу биљака. Моја жеља да читам и пишем била је толико велика да сам и сањао како вежбам да читам и пишем. Тражио сам помоћ од других; нисам се тога стидео. Сећам се писања писама пријатељима и давања тих писама онима који иду у школу да их коригују.

„Било ми је потребно годину дана да учим у скупштинском разреду за описмењавање.  После тога је мени додељено да поучавам разред. То ми је пружило прилику да помогнем многим другима.

„Та школа ми је толико пуно помогла да сам током година, имао ту предност да преводим драме Друштва са енглеског на исоко, мој матерњи језик. Осим тога, служим као скупштински надгледник од 1960-тих. У 1980-тим, служио сам као заменик путујућег надгледника Јеховиних сведока. Такође сам имао предност да водим Школу пионирске службе [школу за пуновремене слуге] и два пута да поучавам у Школи службе за Краљевство [школи за хришћанске старешине]. Знам да кад бих још увек био неписмен, све ове предности ми не би биле дате.

„Како ценим ову припрему да се понизни поуче да читају и пишу! Понекад кад ноћу идем у кревет, ја још увек захваљујем Јехови што у овом савременом свету више нисам неписмен.“

Наш Створитељ, Јехова Бог, љубазно је човечанство обдарио способношћу да чита и пише. Али ове вештине се не стичу без труда. Највећа награда за учење да се чита и пише јесте бити у могућности узети у руке Божју Реч и слушати божанску инструкцију: „Размишљај о њој [„читај из ње тихим гласом“, NW] дан и ноћ“ (Јошуа 1:8).

[Оквир на 9. страни]

Како да помогнете својој деци да развију љубав према читању

● Пружите пример тиме што ћете сами редовно читати. Родитељи који читају вероватније је да ће имати децу која читају.

● Причајте својој беби од њеног раног детињства. Излагање смисаоном језику детету помаже да разуме речи и замисли што ће олакшати учење да чита.

● Читајте својој деци редовно. Кад се држи на крилу и чита јој се, одојчад добија ту поруку да су речи и књиге добре, чак и када нису довољно стара да би разумела причу која се чита. Наставите да читате вашој деци и након што су она сама научила да читају. Учитељи у школи деци помажу да науче како да читају, а родитељи могу много учинити да им помогну да уживају у читању. Деца уживају да чују своје омиљене приче увек изнова.

● Постарајте се да су књиге доступне вашој деци да их читају код куће.

● Охрабрите вашу децу да пишу. Дете које пише обично је такође и читач.

● Изаберите одређени свакодневни период за породично читање. Измењујте се при читању, а затим тај материјал заједнички продискутујте. То време треба да буде радосно и изграђујуће.

[Слика на 8. страни]

Богобојазни мужеви древних времена знали су да читају и пишу