Гиздави водени кос

„ГИЗДАВ“ прикладно описује воденог коса. То има значење ’уредног и дотераног изгледа, отресит и живахан у покретима и манирима‘. Али, ако сте склонији већем достојанству, можете употребљавати његово латинско име, Cinclus c. gularis.

Прво сам спазио овог воденог коса како стоји на великој стени усред струје брзо текућег потока на северу Енглеске. Био је дуг само 18 центиметара, од врха свог кљуна до врха свог репа. Беспрекорно обучен у тамно браон перје, водени кос је парадирао с чистом белом портиклом која се баш испод доњег дела кљуна ширила до половине груди, бивајући у оштром контрасту с влажном зеленом маховином која прекрива стене.

Игноришући грмљавину и пљуштање оближњег водопада, птица као да стоји на ногама са шаркама, сагињући своју главу клањајући се, одговарајуће свом имену. Изненада загњурује у поток и „лети“ до дна. Затим хода узводно, трагајући за храном која се састоји од туларчевих ларви, водених буба, весларица, паука, пуноглаваца и ларви воденог цвета или вилиних коњица, и понекад малих риба. Док то ради, очи воденог коса су заштићене трећим очним капком. Кад је птица на копну, овај капак се понекад може видети како се склапа преко ока, дајући утисак да птица намигује.

Нагиб леђа воденог коса осмишљен је тако да сила навируће воде његову главу држи доле. Он такође користи своја крила како би деловао насупрот природној пловности свог тела. С времена на време, он излази по ваздух и плута на води, или може изабрати да плива, иако нема опне на ногама. Кад се ипак поново појави да би се вратио на своју стену, сваки његов делић је исто тако беспрекоран као кад је први пут ушао у поток!

Мој водени кос је очито завршио своју потрагу за храном и вратио се да нахрани своје младе. Он прави лепо куполасто гнездо од маховине, оплетено струковима суве траве на површини стене, под корењем дрвећа и удубљењима у стени, или угурано испод висеће папрати. Али то гнездо је тако добро камуфлирано да је могуће стајати испод њега и не схватати да је оно ту. Неко време сам тражио гнездо ове птице али узалуд.

Затим, док сам настављао с проматрањем, за трен ока водени кос је улетео право у водопад! Лагано сам се кретао дуж обале потока како бих погледао иза водопада. Његово гнездо било је изграђено у једној пукотини на површини стене иза слапа. Како је фасцинантан призор видети ову птицу како лети кроз воду да би нахранила своје младе!

Овај гиздави мали водени кос учинио ми је дан вредним спомена. (Приложено.)